NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

12. april po julijanskom kalendaru

25. aprila

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prep. Isaak Sirin II. (Isaak Sirin I praznuje se 28. Jan.). O ovome Isaku piše sv. Grigorije Dvojeslov. Došao beše u Italiju u vreme Gotsko, i u gradu Spoletanu ušao jednoga dana u crkvu na molitvu. Zamoli crkvenjaka, da ga ostavi u crkvi zaključana i preko noći. I tako provede celu noć na molitvi ne mičući se s mesta. Sutra dan isto tako, pa i drugu noć. Crkvenjak ga nazva licemerom i udari mu šamar. No u tom času polude. Videći crkvenjaka kako se ljuto muči, Isaak se nadnese nad njega, i zli duh pobeže od njega, i crkvenjak ozdravi. Čuše ljudi za taj slučaj i ceo grad steče se oko ovoga čudnog stranca. Nuđahu mu novaca i imanja, no on sve odbi, i ništa ne primi, nego se povuče u šumu, gde napravi sebi keliju, koja se ubrzo obrati u veliki manastir. Znamenit beše Isaak zbog svog čudotvorstva, naročito zbog vidovitosti. Jednom uveče naredi on bratiji da iznesu sve motike u vinograd i tamo ih ostave. Sutradan pođe s bratijom i ponese ručak u vinograd. Čudila se bratija, kome će taj ručak, kad nemaju radnika. Kad tamo, a ono onoliko ljudi kopa koliko je bilo motika. Desilo se to, da su ti ljudi kao lopovi došli da ukradu motike, no silom Božjom budu zaustavljeni da svu noć kopaju. – Drugi put dođu dva čoveka bezmalo naga i potraže odeću od Isaaka. A Isaak posla monaha k jednom šupljom drvetu kraj puta, da donese ono što tamo nađe. Ode monah, nađe nekakva odela i donese u manastir. Iguman uzme ta odela i preda ih prosjacima. Ovi se teško zastide, kada poznadu svoje odelo, koje oni behu u onom drvetu skrili. – Neki čovek pošalje dve košnice u manastir. Monah sakrije jednu uz put, a jednu donese i preda igumanu. Rekne mu svetitelj: „pazi pri povratku, u onu košnicu što si ostavio kraj puta uvukla se otrovna zmija. Čuvaj se da te ne ujede.“

2. Sv. Vasilije ispovednik. U vreme ikonoborstva ovaj dobrodeteljni muž beše episkop u gradu Pariji, u Maloj Aziji. Opre se da potpiše carsku hartiju protiv ikonopoštovanja. Zbog toga bi mnogo gonjen i mučen. No on osta tvrd u Pravoslavlju kao dijamant. Skonča u prvoj polovini VIII veka, i preseli se ka Gospodu.

3. Prep. Akakije. Iz sela Golice u Epiru. Veliki atonski podvižnik, duhovnik i prozorljivac. Imao mnoge nebeske vizije. Nekoliko monaha blagoslovio na podvig mučeništva. Upokojio se u 98. godini, 1730. god.

4. Prep. Atanasija. Rođena na ostrvu Egini, od roditelja bogatih i blagorodnih. Razdade imanje svoje ništim i udalji se u manastir, gde nalagaše na sebe sve teži i teži podvig. Uzimala je hranu samo jednom na dan, i to hleb i vodu; uz Časni Post jednom u dva dana; a samo na Roždestvo i na Uskrs kušala je ulje i ribu. Iako je bila igumanija u manastiru, bila je sluškinja svima ostalim sestrama, i stidela se da nju neko posluži. Udostojila se velikog dara čudotvorstva, i za života i po smrti. Upokojila se u Gospodu 860. god.


Atanasija zavet izvrši
Na zemlji zasja k’o zvezda jasna,
Telesnu nemoć duhom nadvlada,
Zavoli Boga još kao mlada;
Postom i bdenjem telo isuši,
Samo da stekne spasenja duši:
Imanje mnogo bednim razdade,
Svu sebe volji Božjoj predade.
Viđenje vide u svetom hramu:
Svetlost nebeska proseče tamu,
I glas joj dođe: Atanasija,
Krotost i smernost – to Bogu prija,
U tom se vežbaj od svega više
Dok srce kuca i duh ti diše. –
Atanasija, duša prekrasna,
I gordost svaku u sebi skrši,
Volji se Božjoj dade potpunce,
Poslušna Bogu k’o jarko sunce.
Ljubav ljubavlju Gospod odvrati
I blagodaću trude joj plati.
A kad se svrši rok joj zemaljski
Dade joj život, besmrtni, rajski.

RASUĐIVANJE
U zloga cara Konstantina Kopronima beše dobra ćerka, devica Antusa „krasna grana na zlom drvetu“. Na sve navaljivanje svoga oca da se uda ona osta uporna, jer beše tvrdo vezana srdačnom ljubavlju za Hrista Gospoda. A kada joj otac umre, Antusa razdade imanje ništim i postade inokinja u nekome manastiru. Koliko su za divljenje mnogi blagorodni muževi, koji ostaviše sujetu svetsku i pođoše uskim putem za Hristom, toliko su dvaput više za divljenje ženske, koje prezreše i mladost, i bogatstvo, i sve prolazne privlačnosti sveta radi ljubavi Hristove. Da je bogatašu teško ući u carstvo Božje, rekao je sam Gospod, – teško, da, no ne nemoguće. Lako je prezreti bogatstvo i sav svet onome ko prezre samoga sebe.

SOZERCANJE
Da sozercavam vaskrsloga Gospoda Isusa, i to:
1. kako ulazi kroz zatvorena vrata među učenike Svoje i daruje im mir;
2. kako Njegovo proslavljeno telo nema nikakvih materijalnih prepreka, da se pojavi gde hoće.

BESEDA
o gradu koji se zida
Ovde nemamo grada koji će ostati,
nego tražimo onaj koji će doći. (Jevr. 13, 14)
Ne behu li, braćo, Vavilon i Niniva veliki i čudni gradovi? Danas se samo gušteri legu po prašini kula njihovih. I Memfis i Teba ne behu li gordost faraona i kneževa ljudskih? Danas je mučno utvrditi mesto gde su ti gradovi nekad bili. No ostavimo gradove od kamena i cigle; pogledajmo na gradove od krvi i mesa i kostiju. Ljudi duže i brižljivije zidaju grad svoga tela nego li tvrđave i katedrale. Po osamdeset i po sto godina zidaju ljudi gradove tela svoga; i na kraju vide da je trud njihov uzaludan: ono što su decenijama zidali sa brigom i danonoćnim strahom stropoštava se u prašinu grobnu u jednome trenu oka. Čiji grad telesni ne sruši se i ne zavali u prašinu? Ničiji. No ostavimo gradove telesne; pogledajmo po gradovima sreće, koje ljudi s kolena na koleno zidaju. Materijal iz koga su ti gradovi sazidani jeste: veselje, slast, imanje, vlast, čast, slava. Gde su ti gradovi? Kao paučina obmotavaju ljude za čas, i kao paučina se cepaju i iščezavaju čineći srećne nesrećnijim od nesrećnih.
Vaistinu, mi ovde nemamo grada koji će ostati. Zato tražimo onaj grad koji će doći. To je grad sazidan od duha, života i istine. To je grad kome je sam i jedini neimar Gospod Isus Hristos. Taj grad se naziva carstvom nebeskim, besmrtnim životom, dvorom angela, pristaništem svetitelja, utočištem mučenika. U tom gradu nema dvojstva od dobra i zla nego je sve jedinstvo dobra. Sve što je sazidano u tome gradu sazidano je za uvek. Svaka cigla u tome gradu ostaje, bez kraja i konca. A cigle su živi angeli i ljudi. Na prestolu u tom gradu sedi i vlada vaskrsli Gospod Isus Hristos.
O Gospode vaskrsli, izbavi nas ispod ruševina vremena i uvedi nas milostivo u Tvoj večiti grad nebeski. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
25. aprila