NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

11. maj po julijanskom kalendaru

24. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti Kiril i Metodije Ravnoapostolni. Braća rođena, rodom iz Soluna, od roditelja znamenitih i bogatih, Lava i Marije. Stariji brat Metodije kao oficir provede deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako nauči slovenski jezik. Po tom se Metodije udalji u goru Olimp i predade monaškom podvigu. Tu mu se pridruži docnije i Kiril (Konstantin). No kada hazarski car Kagan potraži od cara Mihaila propovednike vere Hristove, tada, po zapovesti carevoj, ova dva brata budu pronađeni i poslati među Hazare. Ubedivši Kagana u veru Hristovu, oni ga krstiše sa velikim brojem njegovih doglavnika i još većim brojem naroda. Posle izvesnog vremena oni se vrate u Carigrad, gde sastave azbuku slovensku od trideset osam slova, i počnu prevoditi crkvene knjige s grčkog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava odu u Moravsku, gde veru blagočestivu rasprostreše i utvrdiše, a knjige umnožiše i dadoše ih sveštenicima, da uče omladinu. Na poziv pape odu u Rim, gde se Kiril razbole i umre 14. februara 869. godine. Tada se Metodije vrati u Moravsku i potrudi se do smrti na utvrđenju vere Hristove među Slovenima. Po njegovoj smrti – a on se upokoji u Gospodu 6. aprila 885. godine – učenici njegovi, petočislenici, sa svetim Klimentom kao episkopom na čelu, pređoše Dunav i spustiše se na jug, u Makedoniju, gde, iz Ohrida, produžiše među Slovenima posao, započeti Kirilom i Metodijem na severu.

2. Sveštenomučenik Mokije. Rimljanin po rođenju, i sveštenik u Amfipolju, gradu makedonskom. Postradao za vreme Dioklecijana. Molitvom sokrušio kip boga Dionisa, čime neke od neznabožaca ogorči protiv sebe, a neke opet privede k veri. Posečen za Hrista 295. godine.

3. Sveti Nikodim, arhiepiskop pećki. Ovaj veliki jerarh beše Srbin po rođenju. Podvizavao se u Svetoj Gori, i bio iguman Hilandara. Po smrti Save III bude izabran za arhiepiskopa „vseja serbskija i pomorskija zemlji“ 1317. godine. On je krunisao kralja Milutina 1321. godine. Preveo je Jerusalimski tipik na srpski. U predgovoru ove knjige on kaže: „Svemogući Bog, koji zna nemoć našu, daće nam moć duhovnu, no ako mi prvo trud pokažemo“. Iskreno je voleo podvižnički život, i trudio se na iskorenjivanju bogumilske jeresi i utvrđivanju vere pravoslavne. Upokojio se u Gospodu 1325. godine. Čudotvorne mošti počivaju mu u manastiru u Peći.


Muslimanski vođi pitali Kirila:
Kakva bi to lica tri u Bogu bila?
Ako je Bog jedan, otkuda tri lica?
Naš je Bog jedini, vaša su trojica!
Odgovara Kiril: nije tako, nije,
No ko sjajno sunce što u podne grije,
Pa svetlost, toplotu, i krug svoj imade,
To je bleda slika božanske Trijade.
Tri božanska lica a jedna suština
Kroz Hrista je ova javljena istina.
Nikad smrtan čovek ovo ne dokuči,
Ovo sam Bog javi, ovo Crkva uči.

RASUĐIVANJE
U taboru saracenskom upitaju sv. Kirila: „Kako hrišćani mogu ratovati i opet održati zapovest Hristovu o moljenju Bogu za neprijatelje njihove?“ Na to sv. Kiril odgovori: ,,Ako su u jednom zakonu napisane dve zapovesti i date ljudima na izvršenje, koji će čovek biti bolji izvršitelj zakona: onaj koji ispuni jednu zapovest ili onaj koji ispuni obe?“ Na to mu Saraceni odgovore: „Nesumnjivo onaj koji ispuni obe zapovesti.“ Produži sv. Kiril: „Hristos Bog naš, zapovedi nam da se molimo Bogu za one koji nas gone, i da činimo dobro i njima; no On isti nam je još rekao: veću ljubav niko ne može javiti u ovom životu, nego ako ko dušu svoju položi za drugove svoje. I zato mi podnosimo uvrede, koje neprijatelji čine nama pojedinačno, i molimo se Bogu za njih; no kao društvo, mi se zastupamo jedan za drugog i polažemo duše svoje, da ne bi kako vi, pleneći braću našu, ne zaplenili c telima i duše njihove i ne pogubili ih i telom i dušom.“

SOZERCANJE
Da sozercavam dejstvo Boga Duha Svetoga na apostole i to:
1. kako od prostih pravi mudre,
2. kako od nemuštih pravi rečite.

BESEDA
o neodoljivosti volje Božje
I rekoh: ne ću ga više pominjati niti ću više govoriti u ime njegovo; ali bi u srcu mom kao oganj razgoreo, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadržavajući ga, i ne mogoh više. (Jerem. 20, 9)
Ako još neko sumnja, da je Bog govorio kroz proroke, neka pročita ovu ispovest velikog proroka Jeremije, i neka više ne sumnja. Prorok ispoveda, da je se bio rešio, da više ne govori u ime Gospodnje. Zašto? Zato što je malo ko obraćao pažnju reči njegovoj, a ako je neko i obraćao pažnju, prorok je od toga trpeo porugu i podsmijeh svaki dan. Pa kad se rešio da ćuti, da li je uistini zaćutao? Ne, nije mogao:umorih se zadržavajući, i ne mogoh više! S neodoljivom silom Duh Božji je navalio bio na nj da govori, i on je morao da govori. Nije, dakle, stvar proroka ni hoće li govoriti, ni šta će govoriti: to je stvar Duha Božjeg Svesilnog. A prorok je samo izabrano oruđe Duha Božjeg Svesilnog. Tako je napisano celo Sveto Pismo – ne po volji čoveka, no po volji Boga, i ne po umu čovekovom, no po umu Božjem.
Kako se pak oseća reč Božja, kad uđe u proroka od Duha Božjega, to objašnjava veliki Jeremija iz svog ličnog doživljaja: bi u srcu mom kao oganj razgoreo, zatvoren u kostima mojim. To znači nadahnuće od Duha Božjega Svesilnoga. Pod takvim neodoljivim unutrašnjim pritiskom – kao pod pritiskom ognja zatvorenog u kostima – pisali su sveti Božji ljudi. I mnogi od njih uzviknuo je: umorih se zadržavajući ga, i ne mogoh više! Ko će se protiviti Duhu Božjem bez kazne i pogibli? Ko će Mu odoleti kad On hoće nešto da kaže ili učini?
O braćo moja, neodoljivo je dejstvo Boga Duha Svetoga!
O Duše Božji Svesilni, upravi nas neodoljivo na put spasenja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
24. maja