NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

11. jul po julijanskom kalendaru

24. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. vel. muč. Efimija. Ova svetiteljka praznuje se 16. septembra, kada je i postradala. Na ovome mestu pak spominje se čudotvorstvo njenih česnih moštiju, projavljeno za vreme IV Vaseljenskog Sabora u Halkidonu. Taj Sabor bi sazvan u vreme cara Markijana i Pulherije 451. god. posle smrti cara Teodosija Mlađeg. Povod za saziv ovoga Sabora dala je jeres Dioskora patrijarha Aleksandrijskog i Evtihija arhimandrita Carigradskog, koji su rasprostirali lažno učenje kao da u Hristu Gospodu nisu bile dve prirode, božanska i čovečanska, no samo jedna, božanska. Na ovome Saboru najvidniju su ulogu igrali Anatolije patrijarh Carigradski i Juvenalije patrijarh Jerusalimski. Pošto se prepirkama i dokazivanjima s obe strane ne može doći ni do kakvog opredeljenog rešenja, to patrijarh Anatolije predloži, da i pravoslavni i jeretici napišu svoje veroispovedanje, pa da ih polože u kovčeg, u kome stajahu mošti sv. Efimije. Na to se svi saglasiše. Dva veroispovedanja budu, dakle, napisana i postavljena na prsi velikomučenice, kovčeg zatvoren i carskim pečatom zapečaćen, još i straža vojnička postavljena. Tada svi provedoše tri dana u postu i molitvi. Četvrtoga dana, kada grob otvoriše, videše pravoslavno veroispovedanje u desnoj ruci svetiteljke, a jeretičko pod njenim nogama. Tako se spor Božjom silom rešiu korist Pravoslavlja. U vreme cara Iraklija mošti sv. Efimije budu prenete iz Halkidona u Carigrad, u crkvu njenoga imena, blizu hipodroma. Ikonoborni car Lav Isavrjanin naredi te se te mošti bace u more; no čudesnim načinom kovčeg bi prenesen na ostrvo Limnos i položen u crkvu sv. muč. Glikerije. Tek u vreme carice Irine kovčeg s moštima ponovo bude vraćen u Carigrad na svoje staro mesto. Iz ovih moštiju s vremena na vreme tekla je krv, koja je pomagala bolnim i nevoljnim.

2. Sv. Jelena. Velika kneginja ruska, pre krštenja zvana Olga. Žena kneza Igora. Krštena u Carigradu od patrijarha Polievkta. Velika revniteljka vere pravoslavne u Rusiji. Upokojila se 969. god.

3. Prep. muč. Nikodim. Rodom iz Elbasana. Bio ženjen i imao dece. Zavaran od Turaka on primi Islam i nasilno prevede i decu svoju u Islam, osim jednog sina,koji odbeže u Sv. Goru i zamonaši se. Nikodim ode u Sv. Goru, da dovede sina natrag, no Sv. Gora na njega učini takav utisak, da se on pokaja, vrati u veru Hristovu i zamonaši. Tri godine je oplakivao svoje odstupništvo, pa se najzad reši da se vrati u Albaniju, da otkaje svoj greh tamo gde ga je i učinio. Vrati se, dakle, izjavi pred Turcima, da je on hrišćanin i bi posečen 11. jula 1722. god. Njegove čudotvorne mošti i danas leže cele i celebne.

4. Prep. muč. Nektarije. Rodom iz Vriula u Maloj Aziji. U 17 godina nasilno poturčen. Imao sličnu sudbu kao i sv. Nikodim. Kada se kao Turčin javio svojoj majci, ova mu vikne: „odlazi od mene, ne poznajem te. Ja sam te rodila kao hrišćanina a ne kao Turčina.“ On se gorko pokaja, ode u Sv. Goru i tamo u skitu sv. Ane zamonaši se. Rešen da pogine za Hrista i time opere svoj greh on ode opet u Vriul, gde postrada. Posečen za Hrista od Turaka u svom mestu rođenja 11. jula 1820. god. u 21 god. svojoj.


Pokajnike Gospod ljubi,
On za njih postrada,
Na kajanje On grešnike,
Priziva i sada.
Pokajnica Olga beše,
Krštenjem se rodi,
I od tame narod ruski
Krstom oslobodi.
A Nikodim Elbasanac
Hrista se odvrati,
Pokaja se, povrati se,
I greh krvlju plati.
Nektarije iz Azije,
Cvetak još nezreli,
Poturči se iz neznanja,
Angele ucveli.
Pokaja se, i tugova,
Potok suza proli,
I smrt više od života,
Smrt bolnu zavoli.
Čalmu skide pa je vrže
Pred groznog sudiju –
Ode glava za krst časni
Svetom Nektariju.
Pokajnike Hristos ljubi
I ljubiće dovek.
Ko je Hristu tako mio
Ka’ pokajan čovek?

RASUĐIVANJE
Promena sreće najteže udara kad udari iznenadno. No onaj ko očekuje udarce, i unapred se oruža protiv njih, zar može biti iznenađen? Car Karlo Veliki zapovedio je bio svojim sinovima da uče neki zanat, a kćeri da uče presti vunu, da bi se imali čim hraniti – ako se sreća promeni. Proslavljeni Velizar, veliki vojvoda veliki pobedilac, bi od zavidljivaca oklevetan kod cara, i na osnovu kleveta oslepljen, a imanje mu sve oduzeto. Slepi Velizar seđaše pred kapijom Rima i prosaše milostinju govoreći mimoprolaznicima: „udelite Velizaru, koga sreća visoko uzdiže, a zavist obori i očiju liši!“ Nije li čovjek na vojsci na zemlji? govori pravedni Jov (7, 1). Treba, dakle, biti kao budan stražar i spreman za sve što se može dogoditi. A šta se ne može čoveku dogoditi? I još: u svakoj muci imati nadu u Boga. Pravedni Jov na đubrištu i u gnoju uzvikuje: gle, i da me ubije, opet ću se uzdati u nj (13, 15)!

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno prosvetlenje lica Mojsejeva (II Mojs. 34), i to:
1. kako se Mojseju, posle razgovora s Bogom na Sinaju, lice prosvetli svetlošću;
2. kako narod vide i ne smede pristupiti k Mojseju, te on stavi pokrivalo na lice svoje;
3. kako se od srdačne molitve i opštenja s Bogom lice u bogougodnika prosvetljava.

BESEDA
o poslušnosti i poniznosti
Tako vi mladi slušajte starješine,
a svi se slušajte među sobom,
i stecite poniznost. (I Pet. 5, 5)
Evo načela prave sabornosti pravoslavne! Ona se zasniva na bezuslovnoj poslušnosti mlađih prema starijima, i na uzajamnoj poslušnosti ravnih među sobom, i na smernosti i starijih i mlađih. Poniznost je dobra reč, no još bolja je smernost, a najbolja smirenomudrije; upravo smirenomudrije odgovara tačno grčkoj reči, koju je apostol i upotrebio u svojoj poslanici, a smirenomudrije označava nisko mišljenje o sebi a visoko o Bogu, i neprestano priznanje nemoći svoje, neznanja svoga, zlobe svoje, nedostojanstva svoga, a neprestano priznanje Božje moći, Božje mudrosti, Božje milosti, i Božjeg dostojanstva.
Bog je jedini car ljudi. Zato se Bog i protivio želji naroda izrailjskog, da im se postavi car od ljudi. Bog caruje, a ljudi služe Bogu. I oni koji starešuju i oni koji se pokoravaju podjednako su sluge Božje. Kad se zna i prizna, da je Bog car a svi ljudi sluge Božje, onda je time postavljen temelj sabornosti, temelj društvu angelskom. Na tome temelju onda zida se dom Božji, društvo angelsko, pomoću poslušnosti mlađih prema starijima, i na uzajamnoj poslušnosti ravnih među sobom, i na smirenomudriju svih. Ovim načinom izbegavaju se dva strašna zla u svetu: tiranija, t. j. nasilno vladanje jednoga nad svima, i anarhija, tj. mnogovlašće, izbegava se monotiranija i politiranija.
Načelo sabornosti načelo je organsko, tj. životno. To je načelo uzajamne službe, uzajamne pomoći i uzajamne ljubavi. Neka nas Bog umudri, braćo, da pribegnemo ovom spasonosnom načelu u životu našem.
Gospode Isuse, poslušni i smerni Čovekoljubče, usadi u nama i ukrepi poslušnost zakonu Tvom, i uzajamnu poslušnost iz ljubavi, i smirenomudrije pred neiskazanom silom i mudrošću Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
24. jula