NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

11. avgust po julijanskom kalendaru

24. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Evpl. Đakon u Katani Sicilijskoj. Car Dioklecijan posla u Siciliju nekoga vojvodu Pentagura, da uništi hrišćane, ako ih tamo nađe. Pentagur ne nađe nijednog hrišćanina, jer ono malo što ih beše krijahu se od goniteljai ne objavljivahu sebe. Tada neko optuži Evpla svetoga, kako ide s nekom knjigom kod tajnih hrišćana, i čita im tu knjigu. Ta knjiga beše sveto Jevanđelje. Pošto ga izvedoše na sud za malo vreme, obesiše mu onu knjigu o vrat i odvedoše u tamnicu. Posle 7 dana tamnovanja i gladovanja bi predat na mučenje. Kada ga bijahu gvozdenim motkama Evpl rugajući se reče sudiji mučitelju: „bezumniče, zar ne vidiš da su ove muke za mene kao paučina zbog Božje pomoći? Ako možeš pronađi druge, ljuće, jer su ove kao igračka.“ Najzad izvedoše mučenika Hristova na gubilište. Tada sv. Evpl otvori sveto Jevanđelje i čitaše iz njega narodu dugo. Mnogi se obratiše u veru Hristovu, a sv. Evpl bi posečen 304. god. i preseli se u carstvo nebesko. Čudotvorne mu mošti leže u jednom selu blizu Neapolja zvanom Vico della Batonia.

2. Sv. muč. Suzana devica, i drugi s njom. Ćerka rimskog prezvitera Gavinija, a sinovica pape Gaja. Gaj i Gavinije behu od carskoga roda i srodnici tadašnjeg cara Dioklecijana. Ovaj car imaše nekog usinovljenika Maksimijana Galerija, koga htede oženiti Suzanom. No Suzana beše sva predana Hristu Gospodu i ne hte uopšte čuti za brak, a naročito ne za brak sa nekrštenim čovekom. One, koji je prosiše za careva sina, velikaše Klaudija i Maksima, Suzana obrati u veru hrišćansku sa celim domom njihovim. Razjaren zbog ovoga car naredi, te dželati odvedoše Klaudija i Maksima, s njihovim porodicama, u Ostiju, gde ih na ognju sagoreše, i pepeo njihov baciše u more. Suzana pak bi mačem posečena u kući Gavinijevoj. Careva žena, Sirena, potajna hrišćanka, noću uze mučeničko telo Suzanino i česno ga sahrani. A papa Gaj učini onu kuću, gde pogibe Suzana, crkvom i služaše službe u njoj. Uskoro posle stradanja ove neveste Hristove, postrada i njen otac Gavinije i stric papa Gaj. Svi česno postradaše za Gospoda i primiše venac slave u 295. i 296. godini.

3. Sv. Nifont patrijarh Carigradski. Rodom iz Grčke. U mladosti postao inok i podvizavao se najpre van Svete Gore a po tom u Sv. Gori, u raznim manastirima, zadržavši se najduže u Vatopedu i Dionisijatu. Ljubljen beše od svih Svetogoraca kako zbog retke mudrosti tako i zbog neobične krotosti. Bez svoje volje postao episkopom Solunskim. No posle dve godine ode poslom u Carigrad i tamo ga izberu na upražnjen presto Patrijaršijski. Prognan sultanom u Jedrene, gde je živeo kao izgnanik. Vlaški knez Radul izmoli ga od sultana i postavi ga za arhiepiskopa Vlaškog. Zbog prestupa Radulovog Nifont napusti Vlašku i ode u Sv. Goru, u obitelj Dionisijat, gde se podvizavaše do 90. godine svoje, kada se preseli u carstvo Božje, 1460. god. On je sastavio razrešnu molitvu, koja se čita na opelu.

4. Prep. Vasilije i Teodor Pečerski. Oba skončali od nasilja srebroljubivog kneza Istislava 1098. god. Žitije sv. Teodora naročito je poučno za srebroljubive. Teodor beše vrlo bogat, pa razdade sirotinji bogatstvo svoje i zamonaši se. Po tom se pokaja i zažali za bogatstvom, i bi mnogo kušan od zlog duha srebroljublja, od koga ga oslobodi sv. Vasilije.


Rajska grana posađena,
I na zemlji odgojena.
Rasla grana i porasla
Sa nebom se srcem srasla.
Crna zemlja ne zatmi je
Zlo zemaljsko ne savi je,
Suzana je rajska grana,
Božjim Duhom obasjana,
Nevestica Hrista Boga
Prezre sina carevoga,
Car se srdi, car joj preti,
Da će ljuto da se sveti.
Al’ Suzana ni da čuje,
U njoj Božji um umuje
Srce njeno osvetljeno,
Za Hrista je obručeno.
Srodnici se udiviše
I Hristom se svi krstiše
Krstiše se svi srodnici
I postaše mučenici.
Car krvavu diže ruku,
Na Suzanu vrže muku,
Al’ je muka sva besciljna,
Kad je duša verom silna.
Suzanina glava pade,
A duša joj u Raj stade
U Raj stade pred svog Hrista –
Suzanina duša čista.

RASUĐIVANJE
Ako čovek pođe putem pravde, neka ide samo putem pravde obema nogama, i neka ne gazi jednom nogom po putu pravde a drugom po putu nepravde. Jer je rekao Bog kroz proroka za pravednika, koji učini nepravdu: pravedna djela njegova što je god činio neće se spomenuti; za bezakonje svoje koje učini i za grijeh svoj kojim zgriješi poginuće (Jezek. 18, 24). Vlaški knez Radul beše čovek pravedan i činjaše mnoga dobra dela. On izvede sv. Nifonta iz ropstva u Jedrenu i dovede ga za arhiepiskopa u Bukurešt. No najedanput učini strašno bezakonje: pokvarenom knezu Moldavskom Bogdanu dade svoju sestru za ženu kod još žive žene Bogdanove. I ne hte Radul čuti proteste Nifontove. Nifont mu proreče zao kraj, odluči ga javno od crkve i udalji se iz Vlaške. Uskoro u Vlaškoj nasta suša i velika glad, i Radul pade u neizlečivu bolest, i pokriše rane celo telo njegovo, i od smrada niko mu se ne mogaše približiti. I kad ga sahraniše grob mu se tresao tri dana kao negda grob carice Evdoksije, goniteljke sv. Jovana Zlatousta.

SOZERCANJE
Da sozercavam samovolju naroda Jevrejskog (I Sam. 8), i to:
1. kako Jevreji tražiše od Samuila, da. im postavi cara;
2. kako se Samuil protivljaše tome u ime Gospoda koji objavljivaše, da je On jedini car;
3. kako narod osta uporan odbacujući volju Božju i savete Samuilove.

BESEDA
o tome kako s grehom dolazi rugoba
Mjesto mirisa biće smrad, i mjesto
pojasa raspojasina, mjesto pletenica
ćela – mjesto ljepote ogorjelina. (Isa. 3, 24)
Ovo je reč o ženama raskošnim i besputnim, o kćerima Sionskim, koje se pogordiše i idu opružena vrata i namiguju očima, sitno koračaju i zvekeću nogama. Šta to učini gordim žene jevrejske? Da li vrlina? Vrlina nikad ne čini gordim, jer je vrlina upravo lek protiv gordosti. Da li sila naroda i stalnost države? Ne; na protiv, prorok baš i proriče blisko ropstvo naroda i propast države. I kao jedan od glavnih uzroka ropstva i propasti navodi sujetnu raskoš, duhovno ništavilo i besputstvo žena. Šta ih, dakle, učini tako gordim i oholim? Nakit i vezovi, nizovi i lančići, trepetljike i ukosnice, podveze i pojasi, risi i prstenovi, toboci i ogledala. Eto, to ih učini gordim i oholim! Upravo, sve to je izraz njihove bezumne gordosti, a pravi uzrok gordosti jeste duhovno ništavilo. Od duhovnog ništavila dolazi gordost, a to spoljašnje šarenilo, koje žene vešaju na svoje telo, samo je jasno objavljivanje bezumne gordosti. Šta će biti od svega toga na kraju? Smrad, i raspojasina, i ćela, i ogorelina. To će biti onda kad narod bude pao u ropstvo. Kao što obično biva: prvo se duh zarobi telom, pa onda telo spoljašnjim neprijateljem. No to će biti i onda kada dođe neizbežni zavojevač naših telesa – smrt. Neće pomoći mirisi u grobu, u carstvu smrada. Niti će trebati pojasevi za golu kičmenu kost. Niti će pletenice spasti od ćelavosti lubanje, ni sva lepota od crne ogoreline. To je neizbežan udes i najlepših, i najzdravijih, i najraskošnijih žena. No to nije najveća nesreća. Najveća je nesreća, što će duša tih žena, sa smradom, raspasanošću, ćelom i ogorelinom izaći pred Boga i pred nebesnu vojsku prekrasnih Božjih angela i pravednika. Jer smrad tela označava smrad duše od bludne pohoti; raspojasana tela označava nenasitost duše za telesnim uživanjem; ćelavost tela – ćelavost duše od dobrih dela i čistih misli; ogorelina tela- spaljenost savesti i uma.
O kako je strašno viđenje Isaije, sina Amosova, strašno onda, strašno i danas; strašno, jer istinito.
Gospode sveti prečisti, pomozi ženama, koje se krste krstom Tvojim, da se sete duša svojih, i očiste duše svoje pre Suda Tvog pravednog. Da duše njihove, zajedno sa telesima njihovim, ne postanu večiti smrad. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
24. avgusta