NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

10. septembar po julijanskom kalendaru

23. septembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Minodora, Mitrodora i Nimfodora. Tri rođene sestre, iz nekog mesta u Vitiniji Azijskoj. Vaspitane u duhu hrišćanskom povukoše se iz grada u pustinju želeći da um svoj uzvise Bogu i oslobode svega varljivoga sveta, i da tako prožive vek ovaj u čistoti i devičanstvu kao prave neveste Hristove. Predadoše se velikom trudu, postu i molitvi, dok ih Bog ne ukrasi darom čudotvorstva. Kada k njima počeše dovoditi bolesnike radi iscelenja, one postaše znamenite i preko svoje volje. Ču za njih i neki knez Fronton i dovuče ih na sud. Videvši ih knez začudi se krasoti lica njihova. Jer i ako one behu velike isposnice, i telo njihovo suho, lice im beše svetlo, ozareno unutrašnjim mirom i blagodaću Božjom. Knez im najpre laskaše i obećavaše poslati ih caru, koji će ih udati za svoje velmože, no kada se uveri, da sve njegove laske i obećanja nemahu nikakva dejstva na ove neveste Hrista Gospoda, on naredi te prvo mučiše Minodoru, a sestre njene baci u tamnicu. Posle ljutih mučenja vikne knez Minodori, izranjavljenoj i iskrvavljenoj: „prinesi žrtvu bogovima!“ Na to odgovori sv. mučenica: „zar ne vidiš: ništa drugo i ne činim nego svu sebe prinosim na žrtvu Bogu mojemu?“ Kada izdahnu u mukama sv. Minodora, tada knez izvede i ostale dve sestre i postavi ih kraj mrtvoga tela Minodorina, pa pokazujući im mrtvo telo sestre njihove savetovaše ih da se odreknu Hrista. No kako one ostaše nepokolebljive, to i njih ljutim mukama umori. U tom grom udari iz neba i ubi bezdušnoga Frontona i sluge njegove. Hrišćani česno sahraniše tela svetih Božjih mučenica. Postradaše između 305. i 311. god. u vreme Maksimijana Galerija, i upokojiše se u carstvu Hristovom.

2. Sv. Pulherija carica. Ćerka cara Arkadija. Zavetovala se ostati do veka u devstvu, i u znak toga zaveta sagradila u sabornoj crkvi časnu trapezu od zlata i dragog kamenja. Sacarstvovala svome bratu Teodosiju Mlađem. Velika revniteljka vere pravoslavne. Njenim nastojavanjem sazvat Treći Vaselj. Sabor u Efesu, koji osudi Nestorijevu jeres. Sagradila znamenitu crkvu sv. Bogorodice u Vlaherni u Carigradu. Po smrti Teodosijevoj venčala se sa Markijanom, izabranim carem, no živela s njim kao s bratom. Pronašla mošti 40 mučenika Sevastijskih. Upokojila se u Gospodu 10. sept. 453. god. u 55. godini svoga života.

3. Sv. Apolos, Lukije i Kliment. Apostoli od Sedamdesetorice. Apolos (Dela Ap. 18, 24-25) bio episkop u Smirni pre sv. Polikarpa. Sv. Lukije (Rim. 16, 21) bio episkop u Laodikiji. Sv. Kliment bio episkop u Sardiku.

4. Sv. tri žene. Jedna plemićka Carigradska sa svoje dve sluškinje. Prezreše sujetu sveta i povukoše se u usamljenost, gde se u podvigu posle 11 godina upokojiše u Gospodu.


Tri device, rođene sestrice,
Tri Hristove slavne mučenice,
Pred Frontonom Hrista proslaviše,
Nestrašive, kneza zastrašiše,
A knez Fronton, mudrošću ubogi,
On mišljaše, ka’ i drugi mnogi,
Da će silom, ognjem, vešalima,
Brzo končit’ pos’o s hrišćanima.
Knez mišljaše: žene kao žene,
Svoju veru brzo će promene!
Al’ se kneže ljuto prevario,
Od hrišćanki žena posramio.
Hristos ne zna za žene ni muže,
On moć daje onim što Mu služe,
Moć čudesnu vere i nadanja,
Moć stradanja bez gorkog jadanja.
Moć je ova carstva nadživela,
Trošila se hiljade godina,
Trošila se, i ostala cela,
Sve je pred njom slabo kao glina.
Minodora, i s njom Mitrodora,
I najmlađa sestra Nimfodora
Božjom moći kneza pobediše,
Život daše, Hrista proslaviše,
Život daše, i žive ostaše.

RASUĐIVANJE
Primeri hrabrosti i trpljenja, koje pokazaše hrišćanke mučenice – hiljade i hiljade njih – obasjale su bleštećom slavom sve stranice istorije crkve hrišćanske. No koliko su za divljenje ovi primeri dragovoljnih mučenica toliko, i ne manje, za divljenje su primeri hrišćanki podvižnica, znanih i neznanih. Jer podvižništvo ništa drugo nije do dugotrajno mučeništvo. Pavle ep. Monovasijski predao je potomstvu jedan poučan primer žena podvižnica. Kad je on još bio mirjanin i sabirač carskih poreza, sluči mu se da odsedne u jednom manastiru. Videvši da gavrani padaju na voćke, lome grane sa plodom i odnose, začudi se tome, i zajedno sa monasima krete za njima, da vidi, kuda to oni odnose voće. Idući tako zađoše u neku neprohodnu dubravu, u dnu koje spuštahu se gavrani, ostavljahu odlomljene voćne grane i brzo se vraćahu. Ispitujući oni nađoše jednu pešteru, i u njoj tri žene isposnice. Najstarija od njih ispriča im njihovo žitije: ona beše plemićka Carigradska. Kad joj muž umre, htede je neki drugi velikaš nasilno uzeti za ženu. No ona beše rešena, da posle smrti prvoga muža ostatak života provede u devstvu. Zato razdade svoje bogatstvo sirotinji, uze dve svoje sluškinje, i s njima pobeže u ovo pusto mesto. Jedanaest godina provedoše one tu u postu i molitvi ne videći nikoga i neviđene od ikoga osim Boga. A Bog Promislitelj ustroji, da im ptice donose voće za hranu. Tada zamoliše igumana, da im donese sveto pričešće, da se pričeste. Kada se pričestiše tri dana posle toga sve tri ove svete žene upokojiše se, i monasi ih česno sahraniše.

SOZERCANJE
Da sozercavam bogatstvo i slavu Solomonovu (I Car 4- 10), i to:
1. kako Solomon sazida veličanstveni hram Bogu najpre, a po tom građaše gradove i brodove;
2. kako se okolni vladari divljahu Solomonu, kako mu Hiram posluži, a carica ga Savska poseti;
3. kako Solomon u svoj slavi svojoj ne bi tako odeven kao jedan ljiljan poljski (Mat. 6, 29).

BESEDA
o tome kako grešni ljudi radije primaju zlotvora nego dobrotvora
Ja dođoh u ime oca svojega, i ne
primate me; ako drugi dođe u ime
svoje, njega ćete primiti. (Jov. 5, 43)
Ko je taj drugi, koji će doći u ime svoje i koga će grešni ljudi radije primiti nego Hrista Gospoda? To je onaj koji ne nosi krsta i ne ide uskim putem; koji nije čovekoljubac no čovekomrzac; koji ne vojuje protiv greha nego za greh; koji voli nečistotu i širi nečistotu; koji je vojnik večne smrti a ne večnog života; koji laska bezbožnicima i miluje svaku strast i porok, – to je antihrist. On će doći u ime svoje a ne u ime Božje. I svi oni, koji ne primiše Hrista, primiće njega. Biće im on mio, jer će milovati sve krive putove grešničke. Biće im on miliji od Hrista, jer će pored teškog puta Hristovog napraviti glatku stazu kao od leda, po kojoj će se ljudi lako klizati ne misleći o ponoru, u koji ih on vodi. Gospod Hristos došao je u ime večnog spasenja ljudi, večnog života, večne istine i pravde, a on će doći u ime svoje, tj. u ime večne propasti, smrti, laži, i nepravde. I kad antihrist dođe među svoje, svoji će ga rado primiti; svi oni kojima je Hristos težak primiće rado antihrista, jer će im se učiniti lak, i jer će im se njegov put učiniti lak. Kad bude bilo dockan, videće bezumnici, da su se prevarili, ali spasenja neće biti. Kad se budu sklizali u večnu noć, u krilo smradne zmije, tada će biti dockan – kajanje se neće primati, i spasenja više neće biti. Brzo će se svršiti bezumni pir antihristov sa grešnicima na zemlji, kao jedan tren oka svršiće se; i dom nečistog veselja obratiće se u bezizlaznu tamnicu griže i čemera. Tada će biti sve dockan.
O Gospode čovekoljubivi, jedini prijatelju ljudi, Tebe jedinoga mi poznajemo i priznajemo. Tebe, samo Tebe primamo kao Spasitelja i spasenje naše. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
23. septembra