NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

10. novembar po julijanskom kalendaru

23. novembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. apostoli Olimp, Erast, Kvart, Rodion, Sosipater i Tercije. Behu svi iz Sedamdeset apostola. Poslednja trojica spominju se još i na drugom mestu, i to: Rodion 8. aprila, Sosipater 28. aprila, a Tercije 30. oktobra. Sv. Olimp i Rodion behu sledbenici apostola Petra; i kada Petar postrada, postradaše i oni, jer po zapovesti Neronovoj biše obezglavljeni. Erast bio najpre ekonom crkve Jerusalimske, a po tom episkop u Paneadi Palestinskoj. Kvart bio episkop u Bejrutu; mnogo je stradao no mnoge je i priveo veri Hristovoj. Sosipater bio episkop u Ikoniji; a Tercije bio drugim episkopom u istoj toj Ikoniji. Duhovno vojevaše, pobednici biše, i vencima se slave uvenčaše.

2. Sv. muč. Orest. Iz grada Tijane u Kapadokiji. Sv. Orest beše hrišćanin od rođenja i lekar po zanimanju. Bi istjazavan surovo nekim opakim knezom Maksiminom u vreme carovanja Dioklecijanova. Kada ga knez najpre savetovaše, da se odrekne Hrista i pokloni idolima, odgovori Orest: „kad bi ti poznavao silu Raspetoga, ti bi odbacio laž idolsku i poklonio bi se Bogu istinitome“. Za to bi bijen mnogo, pa strugan i trzan, pa opaljivan vrelim gvožđem, pa najzad bačen u tamnicu, da umre od gladi. Sedam dana provede Orest mladi bez hleba i vode. Osmog dana ponovo bi izveden pred kneza, koji mu poče strašno pretiti mukama. Na to mu Orest odgovori: „gotov sam svake muke pretrpeti imajući znamenje Gospoda moga Isusa Hrista izobraženo na srcu mome.“ Tada naredi knez, te mu udariše u noge 20 klinaca gvozdenih, pa vezaše za konja i najuriše po trnju i kamenju, dokle mučenik Božji ne izdahnu. Na tom mestu gde beše telo Orestovo bačeno javi se neki čovek svetao kao sunce, pa sabra sve kosti Orestove i prenese ih na jedno brdo blizu grada Tijane, i tu česno sahrani. Ovaj divni svetitelj Orest javio se sv. Dimitriju Rostovskom i pokazao mu sve svoje rane na telu.

3. Sv. Non episkop Iliopoljski. Beše se pročuo kao veliki podvižnik u Tavenskom manastiru u Misiru, zbog čega bi izabran za episkopa 448. god., na eparhiju Edesku. Docnije pređe na eparhiju Iliopoljsku. Ovde on obrati 30000 Arapa u veru Hristovu. Po smrti ep. Iva sv. Non ponovo se vrati u Edesu, gde ostane do smrti, naime do 471. god., kada se i upokoji. Po njegovim molitvama obraćena u veru Hristovu znamenita grešnica Pelagija, koja se posle proslavila svetošću života svoga (Vidi 8. oktobar).


Mladi Orest mladost ne požali,
Pred sudijom Hristom se pohvali,
Živim Bogom, jedinim i svetim,
Za rod ljudski na Krstu Raspetim.
Orest sveti, šiban po plećima,
Naruga se mrtvim idolima;
Orest divni na ognju spaljivan,
Rosom Duha Božjeg prohlađivan.
U noge mu čavle udariše,
Sve mu telo ranama pokriše;
Duhom silan Orest se moljaše.
Blagodarnost Bogu odavaše,
Što ga muka takvih udostoji,
Što ga sebi za sina posvoji.
O Oreste, Božji ugodniče,
I za Hrista hrabri mučeniče,
Pomozi nam do poslednjih dana,
Pomozi nam tvojim molitvama,
I mi česno život da končimo,
Raja s tobom da s’ udostojimo.

RASUĐIVANJE
Prečudni putevi Božjeg Promisla pokazali su se u jednom izuzetnom i čudesnom događaju u manastiru Dohijaru, u vreme blaženog Neofita, sinovca sv. Jevtimija. Kada po smrti Jevtimijevoj Neofit otpoče zidati novu i veću crkvu sv. Nikolaju čudotvorcu, nestade mu sredstava, i on se poče moliti Bogu za pomoć. I Bog mu pomože na jedan čudesan način. Prema Dohijarskom manastiru leži poluostrvo Longos ili Sika. Na tom ostrvu imaše Neofit jedan omanji metoh, blizu koga nalazio se jedan kip čovečji od kamena. Na tom kipu stajalo je napisano: „ko mene udari u glavu, naćiće mnogo zlata“. Mnogi su udarali kip u glavu, no nisu ništa našli. Pošlje Neofit nekim poslom manastirskog poslušnika Vasilija. Ovaj Vasilije jednog dana stajao pred statuom i čudio se tajanstvenosti onoga natpisa. U tom sunce se rodi; i statua baci svoju senku prema zapadu. Vasilije uze kamen i udari glavu senke, i tu poče kopati, i nađe kotao pun zlatnih novaca. Odmah otrči i javi igumanu Neofitu. Iguman odredi trojicu česnih monaha, da idu s Vasilijem na manastirskoj lađici i donesu zlato. Odu, dakle, ovi monasi, natovare zlato na lađicu i pođu obratno. No kad su bili na moru, đavo im utisne u glavu misao, da se dočepaju tog zlata sami za sebe. I ona trojica česnih monaha, prelešteni đavolom, vežu Vasilija konopom, obese mu kamen o vrat, i bace ga u more. Kad je Vasilije pao na dno mora, na jedanput mu se jave arhangeli Mihail i Gavril kao dva svetla mladića, uzmu ga, prenesu u Dohijarsku crkvu i metnu u ga u zaključanu crkvu pred carske dveri. Sutradan kada monasi uđoše u crkvu, nađoše Vasilija vezana gde leži pred oltarom. Iguman ga ispita i sazna čudesan događaj sa njim. U tom stigoše i ona tri monaha, koji videvši Vasilija živa behu kao gromom poraženi. Njih iguman dostojno kazni, a zlato uze i dovrši crkvu, no ne posveti je sv. Nikoli nego sv. arhangelima Mihailu i Gavrilu. Eto zašto se stara Jevtimijeva crkva u Dohijaru naziva crkva sv. Nikole, a nova pak sv. arhangela Mihaila i Gavrila.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno spasenje Pavlovo od zmije (Dela Ap. 27), i to:
1. kako Pavle zgrabi granja i baci na oganj;
2. kako otrovna zmija iskoči iz ognja i uhvati mu se za ruku;
3. kako on otrese zmiju i ne bi mu ništa.

BESEDA
o Jedinom miru i izmiritelju
Jer je on mir naš koji oboje sastavi
ujedno. (Ef. 2, 14)
Između Izrailjaca i neznabožaca zjapio je bezdan, koji niko od smrtnih nije mogao ispuniti i poravnati. Gospod Hristos jedini mogao je to učiniti, i On je to učinio. Ono što je bilo udaljeno On je približio i spojio. Čime? Krvlju Svojom. Naime Svojom žrtvom On je zamenio sve ostale žrtve. Time je On iskupio i Sobom zamenio svu prirodu, od koje su ljudi uzimali i Bogu (odnosno bogovima) na žrtvu prinosili. Jedna je žrtva dovoljna i za Izrailjce i za neznabošce – to je žrtva Hristova. Dalje, krv životinjska delila je Izrailjce i neznabošce, i po mestu gde je prinošena, i po božanstvu kome je prinošena, i po vrsti životinje koja je prinošena, i po načinu kako je prinošena. Sada je krv Hristova prečista došla na mesto sve one krvi, i ova krv Hristova ujedinjava, zbratimljava Izrailjce i neznabošce. I jedni i drugi postaju krvna braća, kao što smo i mi svi verni krvna braća, zbog krvi Hristove, kojom se iskupismo od kletve i kojom se i sada hranimo. Međustenje ograde, koja je delila i rastavljala, On razori, i sastavi ruke i srca Izrailjaca i neznabožaca. Čime? Tijelom Svojijem. To jest: živom istinom, vaploćenom istinom u Sebi. Sen zakonska zamenjivala je istinu kod Izrailjaca a basne kod neznabožaca. Oboje to On udalji i pokaza živu istinu u telu. I svet vide i obradova se.
O Gospode Isuse Hriste, preblagi Iskupitelju naš, ujedini srca nas vernih Tvojih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
23. novembra