1. Sv. muč. Terencije, Afrikan, Maksim, Pompije i ostalih 36 s njima. Postradaše za Hrista i biše uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija. Po naredbi carevoj namesnik Afrike objavi svemu narodu, da svi moraju prinositi žrtve idolima; u protivnom prećaše namesnik strašnim mučenjem svakoga upornoga. Čuvši za ove pretnje, mnogi otpadoše od vere i pokloniše se idolima. No ovih 40 mučenika ostaše nepokolebljivi, zbog čega biše izloženi mučenju. Sv. Terencije hrabraše svoje drugove rečima: „čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!“ – Namesnik ih razdeli u dve grupe: trideset i šestoricu, posle šibanja i struganja i posipanjem solju otvorenih rana, poseče mačem. A onu prvu četvoricu baci u tamnicu sa teškim okovima o vratu, na rukama a i na nogama. No angel Božji javi se u tamnici, dodirnu okove okovanih, i okovi spadoše. Po tom angel im postavi obilnu trpezu i nahrani ih. Ponovo biše izvedeni i mučeni, i ponovo zatvoreni u tamnicu. Još naredi namesnik gatarima, da saberu što više otrovnih gadova, kao zmija i skorpija, i da ih zatvore u istu odaju s mučenicima. No gadovi se ne hteše dotaći Božjih ugodnika, nego se zbiše u jedan ugao i tu preležaše tri dana. Kada trećeg dana bi otvorena tamnica, jurnuše gadovi na gatare i izujedaše ih. Najzad namesnik izreče smrtnu presudu nad četvoricom mučenika. Kada ih povedoše na posečenje oni radosno pevahu psalme i hvaljahu Boga, koji ih udostoji mučeničke smrti. Česno postradaše i carstva se udostojiše 250. god.

2. Sv. 6000 mučenika u Gruziji. U Davido-garedžijskoj pustinji u Gruziji bilo je 12 manastira, u kojima su se vekovima podvizavali mnogi inoci. 1615 god. napadne na Gruziju šah Abbas I i svu je opustoši, i bezbroj hrišćana iseče. Jednom idući u lov, u samo svitanje Uskrsa, vide on u planini mnogobrojne svetiljke. To behu inoci iz svih 12 obitelji u litiji oko crkve Vaskrsenja Hristova, sa svećama u ruci. Kada šah sazna, da su to monasi on zapita s čuđenjem: „zar još nije sva Gruzija predana maču?“ i naredi vojnicima, da odmah idu i sve monahe iseku. Angel Božji javi se u tom igumanu Arseniju i objavi mu blisku smrt. Arsenije saopšti to svoj bratiji. Tada se svi pričestiše prečistih tajni i prigotoviše za smrt. U tom napadači dođu, i iseku na komade najpre igumana, koji prvi pred njih iziđe, a potom i sve ostale. Česno postradaše svi, i neuvelim vencima se uvenčaše 1615. god. Tako se završila istorija ovih znamenitih manastira, koji su kroz više od hiljadu godina služili kao ognjište duhovne prosvete za Gruzijance. Danas postoje samo još dva: sv. Davida i sv. Jovana Preteče. Car Gruzinski Arčil sabrao je sve mošti mučeničke i česno sahranio. Te mošti i do dana današnjega ispuštaju celebno miro i isceljuju bolne.

Šest hiljada Božjih ugodnika
Vaskrsu se svetlom radovahu,
Šest hiljada čovečjih srdaca,
Celo stado nezlobnih janjaca!
Sa svećama crkvu ophođahu,
Slatke pesme Vaskrsu pojahu.
Dok vuk strašan iz ponoćne tame
S vučićima gladnim ne nasrnu,
Da pokolje nezlobne jaganjce
To ne behu janjci no pastiri
Namučenog roda Gruzinskoga,
Svetitelji i prosvetitelji,
Sve inoci, divni podvižnici
Arsenije smrt predvide svima,
Pa ovako zbori inocima:
– Braćo moja, sinovi Gruzije,
Čas je doš’o čaša da se pije
Slatka čaša stradanja za Hrista.
Evo jure vuci kroz planinu
Brže, braćo k prečistom Pričešću.
A po tome krvavom krštenju!
Pokajte se za se i za narod,
Pa sve misli Bogu upravite,
Zlotvorima svojim oprostite,
Rajska nam se otvaraju vrata
Nek brat svaki svakog prosti brata.
Hristos voskres – da mi voskresnemo,
Verni smo mu dok ne izdahnemo!

RASUĐIVANJE
Kad čovek odlepi svoj um od zemlje i otvori ga prema Bogu sa željom da ugodi Bogu, tada mu Bog otkriva volju Svoju na razne načine. Sv. Petar Damaskin piše: „ako čovek ima svecelu nameru ugoditi Bogu, to ga Bog uči volji Svojoj ili kroz misli, ili kroz nekog čoveka, ili kroz Sveto Pismo.“ Takav čovek postane pažljiv i ostorožan, i očekuje iznutra i spolja nastavljenja Božja. Za njega prestaju da postoje slučajnosti. I ceo svet za njega postaje kao desetostruna harfa, koja ne odaje nijedan zvuk bez prsta Božjeg.

SOZERCANJE
Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako se javi dvojici učenika na putu za Emaus, i kako Ga ovi ne poznaše;
2. kako toj dvojici gorahu srca dok im On govoraše, i kako Ga poznaše tek kad im On blagoslovi i prelomi hleb,
3. kako Gospod odjednom posta nevidljiv za njihove oči.

BESEDA
o živoj nadi
Blagosloven Bog i otac Gospoda našeg
Isusa Hrista, koji nas po velikoj milosti
svojoj preporodi za živ nad vaskresenijem
Isusa Hrista iz mrtvijeh. (I Petr 1, 3)
Ko ima mrtvo nadanje, braćo, a ko ima živo nadanje? Onaj ima mrtvo nadanje, ko se nada u mrtve stvari; a onaj ima živo nadanje, ko se nada u živoga Boga. I još, mrtvo nadanje ima onaj ko se nada u sebe i u druge ljude; a živo nadanje ima onaj ko se nada u živoga Boga. I još, mrtvo nadanje ima onaj ko se nada u sreću i blagostanje u ovom kratkom zemaljskom bitisanju, i ne prostire nikakvu nadu preko groba; a živo nadanje ima onaj ko se nada u vaskrsenje i besmrtni život u carstvu nebeskom. Vaistinu, bolje je živo nadanje od mrtvog nadanja, kao što je bolje život od smrti; kao što je bolja svetlost od tame; kao što je bolje zdravlje od bolesti; kao što je bolji um od bezumlja. No ko donese i pokaza ljudima živo nadanje – ko, i kako? Apostol Petar odgovara na ovo pitanje: Gospod naš Isus Hristos, i to vaskrsenjem iz mrtvih. Niko drugi do Gospod Isus Hristos; i ničim drugim tako kao Svojim sopstvenim vaskrsenjem iz mrtvih. Svojim vaskrsenjem Gospod je okrilatio začmalo nadanje ljudsko, i pružio ga preko groba, i pokazao mu cilj i svrhu i plod iza groba. Sve ovo ne tvrdi neki lakoveran čovek no apostol, koji se dugo kolebao u veri, i koji se tri puta odricao Hrista. Zato je njegovo svedočanstvo o vaskrslom Gospodu i o značaju vaskrsenja Njegovog neiskazano dragoceno za nas.
O Gospode vaskrsli. Pobedniče smrti, iščupaj iz nas mrtvo nadanje i usadi živo nadanje, molitvama svetoga Petra, apostola Tvoga velikoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.