NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

1. septembar po julijanskom kalendaru

14. septembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Početak crkvene godine (ili: načalo indikta). Prvi Vaseljenski Sabor opredelio je, da se godina crkvena počinje 1. septembra. Mesec septembar je bio kod Jevreja početkom nove građanske godine (Isa. 23, 16), mesec zbiranja plodova i prinošenja žrtvi blagodarnosti Bogu. U vreme ovoga praznovanja Gospod Isus ušao je u sinagogu u Nazaretu, otvorio knjigu proroka Isaije i pročitao reči: Duh je Gospodnji na meni; za to me pomaza da javim jevanđelje ništim; posla me da iscelim skrušene srcem; da propovedam zarobljenim otpuštenje i slepim prozrenje; da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete (Isa. 61, 1- 2). Još je ovaj mesec septembar znamenit u istoriji hrišćanstva, što u njemu car Konstantin Veliki održava pobedu nad Maksencijem, neprijateljem vere Hristove, a toj pobedi sledovaše sloboda hrišćanske veroispovesti u celoj rimskoj carevini. Dugo vremena je i građanska godina u hrišćanskom svetu računata kao i crkvena od 1. septembra; pa se je ona prenela na 1. januar a najpre u zapadnoj Evropi, a po tom i u Rusiji u vreme Petra Velikog.

2. Prep. Simeon Stolpnik. Rodom Sirjanin, od seljačkih roditelja. U 18. godini odbegao od roditelja i zamonašio se. Predavao sebe najtežim podvizima, ponekad posteći po 40 dana. Po tom se predade naročitom podvigu, dotle nepoznatom, naime: da danonoćno stoji na stubu u neprestanoj molitvi. Njegov stub najpre bi visok 6 lakata, posle mu podigoše jedan od 12, pa od 22, pa od 36, i najzad od 40 lakata visine. Njegova majka Marta dva puta dolažaše da ga vidi, no on je ne hte primiti, nego joj sa stuba reče: „ne uznemiravaj me sad, majko moja, ako se udostojimo videćemo se u onom svetu.“ Pretrpe sv. Simeon bezbrojne napasti od demona, no on ih sve pobedi molitvom Bogu. I sotvori svetitelj čudesa velika i mnogobrojna isceljujući rečju i molitvom mnoge bolesnike. Oko njegovog stuba sticaše se narod sa svih strana, bogati i ubogi, carevi i robovi. I on svima pomagaše nekome povraćajući zdravlje telesno, nekome pružajući utehu i pouku a nekoga izobličavajući zbog jeretičkog verovanja. Caricu Evdokiju tako odvrati od jeresi Evtihijeve i povrati Pravoslavlju. Podvizavaše se u vreme cara Teodosija Mlađeg, Markijana i Lava Velikog. Ovaj prvi stolpnik u hrišćanstvu i veliki čudotvorac Simeon sveti požive 103 godine i upokoji se u Gospodu 1. sep. 459. god. Njegove mošti prenesene u Antiohiju u crkvu njegovog imena.

3. Sv. Isus Navin. Vođ naroda Jevrejskog posle smrti Mojsejeve. Jedini on i Halev ušli su u Zemlju Obećanu od nekoliko stotina hiljada Jevreja, koji izađoše iz Misira. (Čitaj o njegovoj vernosti Bogu, njegovim delima i čudesima u Knjizi Isusa Navina.) Požive 110 godina i skonča oko 1440. god. pre Hristova Rođenja.


Simeon Stolpnik, prvi od stolpnika,
Ozaren starac sjajem besmrtnika,
Za stolp privezan, dragovoljna žrtva,
Nebo ga živa zemlja gleda mrtva.
Post i molitva i svenoćno bdenje –
Tim putem teškim tražaše spasenje.
Majka mu dođe jednoga uranka:
– Siđi mi, sine, da te vidi majka!
Reče mu tako. A Simeon šuti.
Ponavlja majka molbu mnogo puti …
Najzad Simeon majci odgovara:
– Ja sam u službi Nebeskoga Cara;
Život je ovaj borba i priprema,
Za pust razgovor tu vremena nema,
No idi, majko, biraj stazu čistu,
Brini za dušu, i živi po Hristu;
U onom svetu, posle ove vojne,
Ako nas Hristos nađe za dostojne,
Tamo ćeš, majko, videt svoga sina,
I sin se sladit lica materina.

RASUĐIVANJE
U ovome svetu mi treba da iskoristimo sve što je potrebno na izgrađivanje duše naše, jer kad nas smrt rastavi od ovoga sveta, mi ništa ne nosimo u drugi svet osim duše svoje onakve kakvu smo je ovde izgradili. Sv. Simeon Stolpnik kao osamnaestogodišnji mladić u brizi za spasenje duše svoje pade jednog dana ničice na zemlju i uzdiže molitvu Bogu, da mu Bog pokaže put ka spasenju. I tako dugo ležeći na molitvi imade ovako viđenje: kao on kopa rov za temelj nečega, pa zamoren od kopanja stade da odahne. U tom dođe mu glas: „kopaj dublje!“ Tada on poče sa velikim trudom kopati još dublje; pa opet zamoren stade da odahne. Ali opet ču glas: „kopaj dublje!“ I on opet poče kopati sa još većim trudom i naporom. U tom dođe mu glas: „prestani, dovoljno je; sada što želiš zidati zidaj; bez truda ništa ne ćeš uspeti.“ Oni koji se malo trude i na čulnoj plićini zidaju život duše svoje, zidaju na pesku građevinu, koja se ne može održati u ovom prolaznom svetu a još manje u onom neprolaznom.

SOZERCANJE
Da sozercavam bezakonje Davidovo (II Sam. 11), i to:
1. kako David izvrši preljubu sa Vitsavejom ženom Urijevom, kada Urije beše u ratu;
2. kako udesi David pogibiju Urijevu;
3. kako se Bog razgnevi na Davida.

BESEDA
o Slovu – Sinu Božjem
U početku bješe Slovo. (Jov. 1, 1)
Slovo, ili Reč slovesna, smislena, beše u početku. Ovo se odnosi na božansku prirodu Gospoda našeg Isusa Hrista. U početku – da li se time misli, braćo na neki početak Slova Božjeg? Ili na neki vremeni datum rođenja Sina Božjeg od Boga Oca? Nikako. Jer rođenje Sina Božjeg ne može imati ni datuma ni početka, pošto je vreme uslov samo onoga sveta prolaznoga, i pošto ono ne dodiruje večnoga Boga niti uslovljava sobom ma šta u Bogu. Može li se odvojiti sijanje od sunca, a da sunce ostane suncem? Može li se um odvojiti od čoveka, i da čovek ostane čovekom? Može li se odvojiti slast od meda, i da med ostane medom? Ne može. Još manje se može zamisliti Bog odvojen od Slova Svoga, od Reči slovesne, od Smisla Svoga, od Mudrosti Svoje – Otac večni odvojen od Sina Svoga savečnoga. Nije, braćo, ovde reč o počinjanju Sina Božjeg od Boga Oca, nego je ovde reč o početku početka istorije stvaranja sveta i spasenja ljudskog. Taj početak je u Slovu Božjem, u Sinu Božjem. On je počeo i stvaranje sveta i spasenje sveta. Ko god hoće da govori bilo o stvaranju vidljivog i nevidljivog sveta bilo o spasenju roda ljudskog, taj mora početi sa Početkom. A taj Početak je Slovo Božje, Mudrost Božja, Sin Božji. Kao kad bi neko pričao neki događaj sa jednom lađom na jezeru, pa počeo ovako: u početku beše jezero, pa se naveze nanj jedna bela lađa… Niko od razumnih ljudi neće shvatiti reči „u početku beše jezero,“ kao da je jezero postalo istog tog dana kad se dogodio događaj sa lađom. Tako niko od razumnih ne treba da shvati reči Jevanđelista u početku bješe Slovo kao da je na početku događaja stvaranja sveta proizašlo Slovo Božje iz Boga. Kao što je jezero postojalo hiljade godina pre događaja s lađom na njemu, tako je Slovo Božje postojalo čitavu večnost pre početka stvaranja.
O Sine Božji, savečni Ocu i Duhu, prosveti nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
14. septembra