NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

1. oktobar po julijanskom kalendaru

14. oktobra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Pokrov Presvete Bogorodice. Od uvek je crkva proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu roda hrišćanskoga, koja svojim hodatajstvenim molitvama umilostivljava Boga prema nama grešnima. Bezbroj puta pokazala se očigledno pomoć Presvete Bogorodice kako pojedincima tako i narodima, kako u miru tako i u ratu, kako u monaškim pustinjama tako i u mnogoljudnim gradovima. Događaj koji crkva danas spominje i praznuje dokazuje samo to postojano pokroviteljstvo Presvete Bogorodice nad rodom hrišćanskim. 1. oktobra 911. god. u vreme cara Lava Mudroga (ili Filosofa) bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Naroda je bila puna crkva. U pozadini crkve stajao je sv. Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četvrti sat noći pojavi se Presveta Bogorodica iznad naroda sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da tom odećom pokrivaše narod. Beše obučena u zlatokrasnu porfiru i sva blistaše u neiskazanom sjaju, okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sv. Andrej videći to javljanje pokaza rukom Epifaniju blaženom, i upita ga: „vidiš li, brate, Caricu i gospođu nad svim, kako se moli za sav svet?“ Odgovori Epifanije: „vidim, oče, i užasavam se!“ Zbog toga se ustanovi ovo praznovanje, da nas podseti kako na taj događaj tako i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice, kad god mi to pokroviteljstvo, taj pokrov njen molitveno ištemo u nevoljama.

2. Sv. apostol Ananija. Jedan od Sedamdesetorice. Beše episkop u Damasku. Prema javljenju Božjem (Dela Ap. 9.) krstio Savla, docnijeg apostola Pavla. Nasuprot svima gonjenjima hrabro propovedao Jevanđelje, zbog čega bude kamenjem ubijen u gradu Elevteropolju. Njegove svete mošti prenete su u Damask a docnije u Carigrad.

3. Prep. Roman Slatkopojac. Rodom iz Emesa grada Sirijskog. Služio kao crkvenjak najpre u Bejrutu, a po tom u Carigradu pri sabornoj crkvi u vreme patrijarha Jevtimija (490- 504. god.). Bio nepismen i nevešt pojanju, zbog čega su mu se podsmevali neki učeni klirici. Sv. Roman se plačevno molio Presvetoj Bogorodici, i ona mu se javi na snu, pruži mu neki svitak hartije (zvani kondak), i reče mu da proguta. Sutradan je osvanuo Božić, i Roman izađe na amvon i angelskim glasom ispeva „Djeva dnes“. Svi behu udivljeni kako sadržaju te pesme tako i glasu pojca. Primivši od Bogorodice dar pesnički Roman ispeva preko 1000 kondaka. Kao đakon velike crkve upokojio se 510. god. u Carigradu, i preselio se među angelske horove.

4. Prep. Jovan Kukuzelj. Slovenin iz Drača. Kao mladić bio uzet u muzičku školu u Carigrad, gde postane omiljeni pojac na dvoru carskom. Bojeći se ljudskih laski i pohvala odbegne u Sv. Goru, i prijavi se u Lavri kao čobanin. Kao čobanin i monah on se izvanredno podvizavao. U dva maha javila mu se Presveta Bogorodica. Upokojio se u XII stoleću.

5. Prep. Grigorije. Monah Lavre Svetogorske iz XIV stoleća.


Sveti Roman u sred službe
Pojavi se na amvonu
Pa zapeva pesmu čudnu
U angelskom slatkom tonu:
„Djeva danas rađa Njega
„Koji beše prežde svega;
„Zemlja vertep-hudi svoj dom
„Nudi Njemu Nepristupnom,
„A mudraci tragom zvezde
„U posjetu Njemu jezde.
„Nas radi se Bog prevječni
„Rodi kao otrok mlečni!“
Slušajući pesmu ovu
Svak oseti naslađenje
I na licu sveg naroda
Beše silno udivljenje.
Slava nek je Božjoj Majci
Što molitve suzne čuje,
Što molitve bogomoljne
Premilosno ispunjuje.

RASUĐIVANJE
Presveta Bogorodica često se javljala svetim ljudima radi neke potrebe, bilo da ih obodri u podvigu, bilo da ih isceli od bolesti, bilo pak da im otkrije neku tajnu. Dva donekle slična i divna slučaja dogodila su se u Lavri Svetogorskoj, i to sa sv. Jovanom Kukuzeljem i sv. Grigorijem monahom, samo u razna vremena. U vreme velikog Akatista uz časni post, a po otpojanju istoga, Jovan se beše zamorio i spustio u stolicu prema ikoni Bogorodičnoj. Kako je seo tako je i zasnuo. U tome javi mu se Sveta Prečista sva u nebeskom sijanju, i reče mu: „raduj se, Jovane! Poj i ne prestaj pojati, a ja te za to neću ostaviti.“ Pri tim rečima Ona metnu u ruku Jovanovu jedan zlatnik. Kad se Jovan trže oda sna, zlatnik beše u njegovoj ruci. Poražavajuća čudesa posle toga dešavala su se kako od ikone Bogorodičine tako i od tog zlatnika. Drugi slučaj desio se sa monahom Grigorijem. I on je, kao i Kukuzelj, bio pojac u crkvi. Patrijarh Kalist beše ustanovio, da se na službama sv. Vasilija peva „o Tebe raduetsя“ mesto „Dostoйno.“ Njegov naslednik patrijarh Filotej obustavi to, i naredi da se zbog kratkoće peva uvek „Dostoйno“. No jedanput u oči Bogojavljenja, a u prisustvu Grigorija patrijarha Aleksandrijskog, otpeva Grigorije „O Tebe raduetsя“. Posle toga odmah mu se javi Sveta Prečista, kao i Kukuzelju, metnu mu zlatnik u ruku i reče: „mnogo ti blagodarim za tvoje pojanje u čast moju.“ Zbog toga i od tada ustanovi se, da se na službama sv. Vasilija uvek peva „o Tebe raduetsя.“

SOZERCANJE
Da sozercavam nepravde cara Ahaza i kazne Božje (II Dnev. 28), i to:
1. kako Ahaz činjaše što je zlo pred Gospodom celoga veka svoga;
2. kako podiže idole po svima uglovima u Jerusalimu i po celoj zemlji i klanjaše im se;
3. kako imaše mnoge ratove, i u svima bi pobeđen, zemlja mu bi opustošena, stotine hiljada izgiboše i toliko odvedoše u ropstvo.

BESEDA
o mužu blaženom
Blago mužu koji ne ide na savjet
nečestivih, i na put grješnika ne sta,
i na sjedište gubitelja ne sjede. (Ps. 1, 1)
Blago onom pre svega, braćo, ko nije toliko okoreo od greha, da može čuti i ispuniti savet Božji, koji dolazi preko proroka. Nečestivi su oni koji sve što misle, misle nasuprot Bogu i volji Božjoj; grešnici su oni koji idu putem svojih želja i svojih misli, nasuprot želji Božjoj i zakonu Božjem; gubitelji su oni koji upropastivši sebe zlim delima upropašćuju i druge. I tako prvo dolazi zla pomisao (zao savet), pa zlo delo, pa zao primer – sablazan. Blago, dakle, mužu koji niti traži saveta u nečestivih ljudi niti se saglašava sa nečastivim mislima svojim, nego nalazi dovoljno saveta za sve što mu treba za spasenje u zakonu Božjem. Blago mužu koji ni jedanput ne sta na put, kojim grešnici hode, ili ako sta, pokaja se i povrati se na put života, koji je od Gospoda. Blago mužu koji ne sede na pozornicu gubitelja duša nevinih, da svojim sablažnjivim primerom sablažnjava i gubi duše nevine. Jer je rečeno o sablaznitelju: bolje bi mu bilo da se objesi kamen vodenični o vratu njegovu i da potone u dubinu morsku (Mat. 18, 6).
Braćo moja, blago svima vama, i muškima i ženskima, koji se oprezno klonite od ova tri zla: od nečestivih misli i saveta, od dela grešničkih, i od sablažnjavanja drugih. Sva ta tri zla jesu kao jedna ista otrovna zmija, koja od malene zmije poraste u veliku zmiju.
O Gospode blagi, Stvoritelju naš, pomozi nam silom Tvojom i dobrotom Tvojom, da se spasemo od zmije ove ljute, koju Ti, Hriste Gospode, pobedi oružjem nepobedivim Krsta Tvoga časnoga. Pomozi nam, da slušamo samo Tvoj savet, da idemo samo Tvojim putem, i da svetlimo samo Tvojim primerom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
14. oktobra