NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

1. jun po julijanskom kalendaru

14. juna

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti mučenik Justin Filosof. Rođen od jelinskih roditelja u samarijskom gradu Sihemu, docnije nazvanom Nablus, 105. godine po Hristu. Usrdno tražio mudrost u filosofa, najpre stoika, zatim peripatetika, zatim pitagorejaca i najzad u platonista. Premda ga ni Platonova filosofija nije zadovoljila, ipak se na njoj zadržao najduže nemajući ničega šta bi ga više privlačilo. No Proviđenjem Božjim javi mu se neki časni starac, koji pokoleba u njemu svu filosofiju Platonovu, i napomenu mu, da ljudi ne mogu znati istinu o Bogu dok im to Bog ne otkrije, a Bog je otkrio istinu o Sebi u knjigama Svetog Pisma. Justin poče čitati Sveto Pismo, i sav postane ubeđeni hrišćanin. Ipak nije se hteo krstiti niti hrišćaninom nazvati sve dokle se nije lično uverio o lažnosti svih onih optužbi koje su neznabošci protiv hrišćana isticali. Došavši u Rim u dolami filosofskoj, on ubrzo stekne tamo veliko poštovanje i mnogo pristalica. Prisustvovao je mučeničkoj končini svetih mučenika Ptolomeja i Lukija. Videći mučenje nevinih hrišćana, on napisa apologiju (odbranu) hrišćana i hrišćanskog učenja i preda je caru Antoninu i senatu. Car s pažnjom pročita apologiju i naredi da prestane gonjenje hrišćana. Justin uze prepis careve naredbe i s njom ode u Aziju gde pomoću te naredbe spase mnoge gonjene hrišćane. Potom se vrati ponovo u Rim. Kada nasta gonjenje od cara Marka Avrelija, on napisa drugu apologiju i uputi je caru. Neki nečasni filosof Kriskent, cinik, optuži ga kao hrišćanina, iz zavisti što ga Justin preodolevaše u svima prepirkama, te Justin dopade tamnice. Želeći smrt Justinu, a bojeći se da se ovaj kako na sudu ne opravda, Kriskent uluči priliku, te nekako otrova Justina u tamnici. Tako skonča svoj zemni život ovaj veliki zaštitnik vere hrišćanske, i preseli se u blaženu večnost 166. godine.

2. Sveti mučenik Justin, Hariton, Harita, Evelpist, Jeraks, Peon, Valerijan i Just. Svi postradali u Rimu za vreme Marka Avrelija i eparha Rustika. Kada Rustik upita: „Mislite li vi da ćete, ako umrete za Hrista, primiti nagradu na nebu?“ – odgovori sveti Justin: „Ne mislimo nego znamo“. Posle toga svi behu obezglavljeni, 163. godine i preseliše se u večno carstvo Hrista Boga.

3. Prepodobni Agapit Pečerski. Bezmezdni vrač. Učenik svetog Antonija Pečerskog. Lečio ljude molitvom i davanjem zelja, od koga je on spravljao sebi hleb. Tako izlečio i kneza Vladimira Monomaha, zbog čega se pročuje na sve strane. Pozavidi mu na tome knežev lekar, neki Jermenin, i počne ga klevetati. Kada se Agapit razboli, dođe mu ovaj Jermenin i pogledavši ga, reče mu da će kroz tri dana umreti, a ako ne umre, da će se i on, Jermenin, zamonašiti. Reče mu Agapit, da je njemu javljeno od Gospoda da neće umreti kroz tri dana nego kroz tri meseca. Tako se i zbi. Po smrti Agapitovoj dođe Jermenin igumanu Pečerskom i zamoli ga da ga zamonaši, jer, veli, javio mu se iz onoga sveta Agapit i podsetio ga na obećanje. I tako negdašnji zavidljivac posta krotki monah Proviđenjem Boga, koji je rad da se svi ljudi spasu. Upokoji se sveti Agapit oko 1095. godine.


Ko je Hristov, taj za Hrista gine,
Sveti Justin, branitelj istine,
Silu Hrista pozna i izreče,
Neustrašno sve carstvo obteče
Braneć` prave, bezbožne koreći,
Svemu svetu istinom svetleći.
On od grada beše nekrštenih,
Gde ‘no jednom deset prokaženih
Spasu Hristu gorko zavapiše,
Njegovom se rečju isceliše.
Sad i Justin prokazu od laži
Silom vere Hristove ublaži,
Kao otac hrišćane zaštiti,
Neznaboštva glupost razgoliti,
Carevima on istinu zbori —
Svetlost beše dok sveća dogori,
Dok mu zlice telo ne uzeše,
Dušu u Raj angeli uzneše
Da na Nebu kao sunce sija
K`o mu sija i Apologija,
Slaveć’ ime besmrtnog Justina
Svet učeći šta je to istina.

RASUĐIVANJE
Da sozercavam čudesno isceljenje tašte Petrove i to:
1. kako Gospod Isus uze za ruku grozničavu ženu, i pusti je groznica i služaše im,
2. kako Gospod može i mene isceliti od groznice strasti, tako da bih ja odmah mogao ispraviti se i služiti My duhom svecelim.

SOZERCANJE
o tome šta je početak mudrosti
Početak je mudrosti strah Gospodnji. (Priče Solom. 1, 7)
Ako bi neko znao broj zvezda na nebu, i imena riba u moru, i zbir trave u polju, i navike zverova u gori, a nemao straha od Boga, njegovo je znanje kao voda u rešetu. I pred smrt njegovo ga znanje čini većim strašljivcem od puke neznalice.
Ako bi neko mogao pogoditi sve pomisli ljudske, i proreći sudbe ljudske, i objaviti svaku tajnu što zemlja krije u dubinama svojim, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao mleko nasuto u nečist sud, od koga se sve mleko ukvari. I na samrtnom času njegova mu mudrost neće svetleti ni koliko ugarak bez plamena, nego će mu noć smrtnu činiti još tamnijom.
Početak je mudrosti strah Gospodnji. Ko nije pravilno počeo, kako će pravilno dočeti? Ko je od početka pošao krivim putem, mora se vratiti nazad i uhvatiti pravilan početak, to jest koračiti nogom na pravi put. Ko nema straha od Boga, taj ne može imati ljubavi k Bogu. Šta govorimo? Ko nema straha od Boga, taj nema vere u Boga. Najveći podvižnici, samomučenici, koji su se po 40 ili 50 godina podvizavali dan i noć, do smrti su bili ispunjeni strahom od Boga, a oni, najbezgrešniji među smrtnima, vapili su na samrtnom času: Bože, pomiluj me grešnoga!
Strah od Boga je so celokupne pobožnosti. Ako nema te soli, sva naša pobožnost je bljutava i mlitava. Strah od Boga priteže bedra, opasuje trbuh, otrežnjava srce, zauzdava um, bičuje samovolju. Gde je pokajanje bez straha od Boga? Gde smirenje? Gde uzdržanje? Gde celomudrije? Gde strpljenje? Gde služba i poslušnost?
O braćo moja, poljubimo ovu reč kao svetu istinu: početak je mudrosti strah Gospodnji! O Gospode svesilni, ukoreni strah Tvoj u srca naša. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
14. juna