NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

1. jul po julijanskom kalendaru

14. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Kozma i Damjan. Bezmezdni lekari i čudotvorci. Ova dvojica svetitelja behu rođena braća, rodom iz Rima, kao deca kršteni i u hrišćanskom duhu vaspitani. Imađahu veliku blagodat od Boga, da leče ljude i životinje od svake bolesti i muke, i to obično polaganjem ruku. Za svoj trud nisu tražili nikakve nagrade, samo su zahtevali od bolesnika da veruju u Hrista Gospoda. Nasledivši veliko imanje, oni su ga milostivo razdavali bednim i nevoljnim. U to vreme carovaše u Rimu car Karin. Pred njega dovedu gonitelji hrišćanstva ovu svetu braću, okovanu u lance. Posle dugog ispitivanja car im naredi da se odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima. No Kozma i Damjan ne samo ne poslušaše cara nego ga još savetovahu da on odstupi od mrtvih idola i da prizna jedinoga istinitoga Boga. „Naš Bog nije stvoren, no On je Stvoritelj svega, a tvoji su bogovi izmišljotine ljudske i delo ruku umetnika. I kad ne bi bilo umetnika da vam naprave bogove, vi se ne bi imali kome klanjati.“ Posle čuda učinjenoga nad samim carem, – jer ga čudesno isceliše od teškog neduga – car i sam izjavi svoju veru u Hrista i otpusti braću svetu s mirom. I oni produžiše slaviti Hrista Boga i isceljivati bolne, i behu sami od naroda proslavljani na sve strane. Pozavidi im na slavi neki lekar, negdašnji učitelj njihov, i pod izgovorom da beru lekovite trave izvede ih u planinu i pobi kamenjem. Česno postradaše za veru Hristovu 284 god. Njihov spomen posta trajan u crkvi na zemlji, a njihove duše preseliše se u carstvo Gospoda, da večno žive u slavi i radosti.

2. Prep. Petar patricije. Ovaj svetitelj beše Carigradski plemić i vojvoda u vreme cara Nikifora. U jednome ratu s Bugarima car Nikifor bi ubijen, a Petar sa 50 vojvoda i kneževa grčkih zarobljen i bačen u tamnicu. Iz tamnice čudesno oslobođen sv. Jovanom Bogoslovom. Tada on prezre svu svetsku slavu, ostavi ženu i sina, i udalji se na goru Olimp, gde se kao monah i učenik sv. Joanikija Velikog podvizavao 34 god. Po smrti žene i sina nastani se u Carigradu, gde u postu i molitvi provede još 8 godina i upokoji se u Gospodu 865 god. u 77 god. svoga života.

3. Sv. muč. Potit. Trinaestogodišnji dečak, rodom iz Sardinije. Pretrpevši mnoge muke za Hrista i od svoga oca i od državnih gonitelja hrišćanstva, Potit bi posečen mačem u vreme cara Antonina (138.-161.) iscelivši pre toga i krstivši kćer carevu Agniju.


Mladoga Potita roditelj zapita:
– Kad je tvoja vera tako istinita,
da li bi ti za nju i svoj život dao?
Odgovara Potit: Spas je obećao
Svakog Svoga vernog silom opasati,
Da bi za Njeg’ mog’o lako postradati;
Te se nadam i ja, i verujem mnogo,
Da bi za svog Hrista postradati mog’o.
Ta moj Bog je, oče, veliki i slavan,
Čudesan i moćan, živ i živodavan.
On Davidu mladom pomože u ratu
Te odrubi glavu strašnom Golijatu;
On će sa mnom biti na stradalnom putu
Te ću moći podnet’ smrt crnu i ljutu. –
Kad to Gilas otac začuo od sina,
Kao da se napi božanskoga vina,
Pa uzviknu gromko: gde su moja leta!
Gle, istinu doznah od jednog deteta!
Pa krštenje primi, u verne s’ uvrsti,
A mučenik Potit – i krvlju se krsti.

RASUĐIVANJE
Vezu između ovoga i onoga sveta hrišćani pokazuju i molitvom i milostinjom za umrle. Crkva u ovom i crkva u onom svetu jedna je crkva, jedno telo, jedno biće, kao što koren drveta ispod zemlje čini jedan organizam sa stablomi granama drveta nad zemljom. Otuda je jasno, kako mi, sačinjavajući crkvu na zemlji, možemo dobiti pomoć od svetitelja i pravednika iz nebeske crkve, kao i to kako umrli grešnici u onom svetu mogu dobiti pomoć od nas na zemlji. Sv. Atanasije veli: „kao što biva sa vinom zatvorenim u buretu, koje kad cveta vinograd u polju oseća to, te i samo (vino) cveta zajedno s njim, tako je i dušama grešnika: one dobijaju neko olakšanje od beskrvne žrtve, prinesene za njih, i od milostinje“, učinjene za njihov pokoj. Sv. Jefrem Sirin navodi isti taj primer s vinom i vinogradom, pa zaključuje: „i tako, kad i među rastinjem postoji takva međusobna saosetljivost, to nije li za umrle još više osetna molitva i žrtva?“

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno pretvaranje vode u vino (Jov.2), i to:
1. kako Gospod u Kani na svadbi pretvori vodu u vino:
2. kako i moja duša, ako se venča sa Gospodom živim, pretvara svoju zemaljsku vodenost u božansko piće.

BESEDA
o tome kako treba da se radujemo Hristu
Kojemu (Hristu) radujte se,
premda ste sad malo, gdje je potrebno,
žalosni u različnijem napastima. (I Pet. 1, 6)
Tako govori apostol Petar, sveti, čiji je život bio ispunjen mnogim napastima i čestim žalostima. Tako govori čovek, koji je ostavio dom i čeljad svoju i pošao za Hristom; koji je radi Hrista pretrpeo mnoge muke: od gladi, od žeđi, od Jevreja, od Rimljana, od lažnih proroka, od surovih neznabožaca, i koji je najzad na krstu raspet, sve radi Hrista Gospoda. On koji je u ovom životu bio nemilosrdno bičevan velikim žalostima i velikim napastima, savetuje nas, da se radujemo Hristu, da bi ta radost progutala sve naše srazmerno malene žalosti i napasti. Ali zašto, braćo, da se radujemo Hristu? Zato što nam On otkri i pokaza stvarnost najvećih i najlepših nada i snova roda ljudskog: otkri nam Boga jednoga, živoga, svemoćnoga, svemudroga i svemilostivoga, i dade nam pravo da se zovemo sinovima Njegovim; otkri nam i pokaza život besmrtni i večni, život nesravnjeno bolji od ovoga života na zemlji; otkri nam carstvo duhovno, carstvo angela i pravednika, carstvo svakog dobra, svetlosti istine i pravde; otkri nam i pokaza cilj našeg bitisanja ovde na zemlji i smisao svih naših trudova i patnji u ovom vremenom životu; otkri nam okean radosti nebeske, prema kome su sve naše žalosti i napasti kao kaplje mutne vode, koje ne mogu taj okean da zamute.
O braćo, kolika nas radost čeka! O braćo, kako malenu cenu traži od nas Gospod, da kupimo tu radost, u kojoj se angeli kupaju i u kojoj pravednici plivaju! Samo da ispunimo nekoliko Njegovih kratkih zapovesti – to je sva cena!
O Gospode Isuse, prečudni izvore radosti, ponose naš i diko naša, slavo i hvalo naša, stavi prst Tvoj na usta naša, i ne dopusti, da nas mutne kaplje žalosti i napasti otruju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
14. jula