Не играј се силе, будало, где Србин изнесе икону с огњишта себе је прежалио
Михајло Меденица 05/02/2020
Велиш да су мошти Светог Василија кости, и то државне.
Мошти су, ваљда, твоји и братовљеви трезори, фукаро?!
Мошти које нико осим вас не целива и које ћеш чувати по цену да свака кост у Црној Гори пукне на пола, је ли?
Нема те силе којом нећеш ударити на литије, лудаче, а нема те силе које се неће распршити пред литијама, јер нема кости што носи икону да није ћивотна!
Да земљу разгрнеш литије стати неће- не ходи Црна Гора земљом већ прти небом, очајниче!
Нису то “државне кости” већ кости државе- Црна Гора је риза на њима па куд се она кренула “кости” је носе…
Гледаш ли из каквог прикрајка лудила литије и молебане?
Гледаш, како не би гледао, јер шта друго да видиш све и да очи не отвараш?
У коју год рупу да се скријеш ето и мрака и тишине у литији.
Видиш ли где преплашене мрце што ходе у страху од тебе, или те је страх костију што их пребити не можеш?
Нико не брани огњиште што је прађедовско, већ што је свака кућа Србинова припрата црквена, метох манастирски, дом икони а не дом у којем самује икона.
Није прађед изабрао планину да на њој свије камен на камен, но га је планина дозвала да Господа угости.
Није нам камена испосница далеко од људи но ближе Богу, свакоме од нас!
Устале су кости да бране мошти јер што су кости Србинове до чеда моштију?
Не би се Србину траг знао да није у ћивоте повијан, а ти мислиш, пустахијо душевна, да нам је више до живота стало но до трага којим ће нас потоњи познати?!
Да се Србин плаши мрети, горе би нам биле збегови а не Голготе.
Да вапије за животом не би се васкрсењу радовао, а ко за васкрсење живи пред њим је сила ништавна!
Не брани Србин светиње што се гнева госпоњег плаши већ што се небројено пута у милост господњу уверио!
Није црнина, рекох ти, барјак жалости но белег вечности па се не усуђуј, ништаријо, црнином Србину да претиш!
Да један Србин корача Црном Гором више ће бити српска него да се море твоји бауљина незнародских размиле њоме!
Док је наших огњишта- вазда ће бити камена за манастире!
Док је гусала- вазда ће бити олтара!
Док је четири оцила на капама- вазда ће бити звоника!
Док је сињавине мора- вазда ће Црна Гора бити обала Јордана!
Док је моштију- вазда ће поносница наша бити риза на њима!
Док је костију наших- над мошти се, погани, надвићи нећеш!!!
Ти животом, Ђукановићу, живот браниш – бедно!
Србин животом сведочи о милости Божијој- земљу да разгрнеш себи ћеш измаћи стопе, Србин небом прти…
Не играј се силе, будало, где Србин изнесе икону с огњишта себе је прежалио!
Где је себе прежалио свак се о његове кости саплео…
Кошчати су дани осванули Црној Гори, не призивај ноћи у којима мошти набројати нећеш моћи…
Михаило Меденица
Извор IN4S
