Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga III

Od koga se dela Agneca spremaju čestice za pričešće bolnih?

 

PITANJE: Od kog se dela Agneca spremaju čestice za pričešće bolnih? Jedni sveštenici seku u tu svrhu ceo Agnec, drugi pak samo delove NI-KA, a čestice od HS, vele, treba osušiti i ostaviti za pričešće bolnih sveštenika. Kako ovde u stvari treba postupati?

 

ODGOVOR: Na ovo pitanje dat je ukratko odgovor u izlaganju: Da li se može doliti vina u putir kad ostanu u njemu mrvice Agneca, natopljenih Svetom Krvlju, da bi se njima olakšalo pričešće vernih koji još nisu pričešćeni?[1] Tu je rečeno: „Kad je potrebno, sveštenik može upotrebiti za pričešće vernih i česticu IS, kao i deo čestice HS (od koje će, u takvom slučaju, uzeti samo deo da se pričesti sam, ostali sveštenici i đakoni)“, kao što savetuje ep. Melentije u svom Pravilniku. U redovnim prilikama, razume se, ostaće pri ustanovljenom redu, da se česticom HS pričešćuje samo sveštenstvo. U daljem se izlaganju veli još određenije: „Uostalom, tako biva i sa Agnecom koji se sprema za pričešće bolnih. On se ceo natapa Časnom Krvlju, seče u deliće i suši, pa se onda pričešćuju bolni, bez obzira od kog je dela Agneca čestica. Tim se česticama pričešćuju i bolni sveštenici, a ne suši se za njih samo čestica HS“. Prema tome, pravilno je da se za bolne ostavljaju čestice od celog Agneca, a ne samo od delova NI-KA.

Ispravnost ovakvog stava potvrđuje i razmatranje istorijskog razvitka Čina pričešća od najstarijeg doba do danas. U prvo vreme, na presto je stavljen ceo hleb radi osvećenja i lomljenja pred pričešće, kako bi svaki od prisutnih vernih i sveštenika primio jedan deo. Nema podataka da se tada sveštenstvo pričešćivalo od nekog izvesnog odlomka Svetog Hleba, a verni od drugog. Bitno je da su svi primili od jednog istog hleba i tako bivali jedno sa Hristom i između sebe: „Hleb koji lomimo nije li zajednica Tela Hristovog? Jer smo jedan hleb, jedno telo mi mnogi, jer svi od jednog Hleba jedemo“ (1 Kor. 10, 16, 17). Ovom lomljenju već od VI v. pridaje se simboličko značenje krsne žrtve Spasiteljeve, na šta podsećaju i reči koje se pri tome izgovaraju: „Razdrobljajetsja i razdjeljajetsja Agnec Božij…“. Docnije će se čestice Agneca postavljati krstoobrazno na diskosu, za šta imamo potvrdu već u rukopisima HII-HŠ veka.[2] Iz VI v. imamo takođe potvrdu za stavljanje jedne čestice Agneca – posle lomljenja – u putir, na Istoku poznato pod nazivom „enosis“, „sjedinjenje“ Tela i Krvi u putiru, jer su se oni, osvećeni pojedinačno, sve dotle nalazili na Časnoj trapezi odvojeno jedno od drugog. Sjedinjenje biva uz izgovaranje reči „Ispolnjenije Duha Svjatago“, čime se označava da Duhom Svetim biva kako osvećenje Darova, tako i njihovo sjedinjenje.[3]

Zadugo nije bilo ni koplja, ni isecanja Agneca iz prosfore, niti vađenja ostalih čestica.[4] Tek u IX v. Sveti Teodor Studit pominje upotrebu koplja na proskomidiji. Još docnije pominje se crtanje krsta kopljem na prosfori i vađenje Agneca; od XIV v. vađenje ostalih čestica, najzad upotreba pečata na prosforama i propis da se Agnec deli na četiri dela,[5] od kojih se deo IS stavlja u putir, delom HS pričešćuje služeće sveštenstvo, a delom NI-KA pričešćuju verni. No još u XVI-XVII v., kako vidimo iz pojedinih grčkih rukopisa, u tom pogledu nije ustaljena praksa, te se pri pričešću sveštenika postupa različito. Pošto stavi česticu IS u putir, upućuje se sveštenik da za svoje pričešće: „uzima jednu od tri čestice“; ili: „pričešćuje se od tri čestice“; ili: „uzima donju“.[6] I u savremenom Arhijerejskom činovniku nalazi se propis, kad služećeg sveštenstva bude mnogo, te od čestice HS neće biti dovoljno za pričešće sviju („ašče že ne dovoljno budet časti onija“), da episkop govoreći: „Razdrobljajetsja i razdjeljajetsja Agnec Božij“, uzima jednu od čestica NI-KA i odvaja od nje koliko treba da se pričeste svi klirici („razdrobljajet i druguju ot dvu“). U Liturgiji Svetoga Jakova određuje se pak da se čestica HS stavlja u putir, a ostale tri dele na potreban broj za pričešće sveštenstva i vernih.

Iz kazivanja Učiteljnog izvjestija, u odeljku: „Kako hraniti Božestvenija Tajni boljnih radi“, sa izvesnošću može se zaključiti da ceo Agnec, za to pripremljen, osvećen i napojen Životvornom Krvlju, sveštenik treba da razdrobi sv. kopljem na male čestice. Tu je reč o celom Agnecu koji se napaja Životvornom Krvlju („Napajajet že svjatij Agnec Životvorjaščeju Kroviju“), pred sušenje sveštenik ga ceo vadi iz kivota, polaže ceo na diskos, i pošto se dolično pokloni, drobi ga ceo s pobožnošću. Nema nijedne reči o tome da česticu IS ili HS treba izdvojiti. Potpuno isto nalazimo u sličnom odeljku grčkog prevoda Učiteljnog izvestija[7] koje navodi ovo uputstvo od reči do reči, pominjući takođe svagda ceo Agnec. Isto je tako u prevodu Učiteljnog izvjestija na bugarski jezik, štampanom na kraju Služebnika izdatog u Sofiji 1928. god. U odeljku „Prigotovjane na zapasni Svete Darove“ veli se: „I s kopljem drobi Sveti Agnec na male čestice…“.[8] U starom ruskom Služebniku, štampanom u Kijevu 1620. g., u kojem još nema Učiteljnog izvjestija, ali ima nekoliko drugih dodataka, među njima i „O Svjatom Agncje v svjatij Četvertok zakalajemom i o sohranjeniji jego črez vse ljeto“, uputstvo je sasvim slično, ali je od značaja za nas što se tu izrikom pominje drobljenje celog Agneca: „I načinajet sv. kopijem razdrobljati Sv. Agnec… Razdrobiv že vse…“.[9]

Iz opisa ovog čina kod prof. Mirkovića takođe se zaključuje da se ceo Agnec kopljem drobi na male čestice za potrebe bolnih.[10] Isto izlazi iz kazivanja Njesterovskog: „Na Veliki četvrtak… sveštenik vadi drugi Agnec, kao za Liturgiju Pređeosvećenih Darova, osvećuje i pomoću kašičice napaja Agnec Svetom Krvlju nad čašom. Posle Liturgije drobi ga kopljem na male delove i suši na prestolu“.[11] Uopšteno o podeli celog hleba kopljem na male deliće govori i prof. Fundulis prema „Iera Anthologija“ ierodi-daskala Danila Georgopula, u stvari prevoda ovog odeljka iz Učiteljnog izvjestija.[12]

Episkop Melentije sasvim određeno i jasno veli da se deli ceo Agnec: „Potom (sveštenik) uzima koplje i njime isitni sav Sveti Agnec na sitne čestice“. U primedbi pod tekstom nastavlja ovako: „ne ostavljajući posebnu česticu „HR“ kako to poneki pogrešno čine. Jer bolno svešteno lice može se pričestiti ma kojom bilo česticom Sveta Tela Hristova“.[13] Potpuno isto navodi se u Diataksisu na kraju Liturgikona jerusalimskog,[14] a takođe i Nikolajevićevom Velikom tipiku.[15]

Prema izlaganju K. Nikoljskog, koji iznosi slično pitanje i daje na njega odgovor, vidi se iz samog pitanja da su u to vreme u Rusiji čestice za bolne ostavljane od celog Agneca. Pitanje je glasilo: „Na Veliki četvrtak, pripremaju li se „zapasnije (rezervni) Dari“ za pričešće bolnih, pri čemu, u praksi, sve četiri čestice Agneca idu u „zapasnije Dari“? Treba li tako postupati, držeći se strogo Služebnika, po kojima se mirjani mogu pričestiti samo česticama NI i KA?“ U odgovoru koji je dat u Cerkovnom Vestniku 1893. g., a koji Nikoljski navodi, zastupa se mišljenje da se ne ostavljaju čestice za bolne mirjane od celog Agneca, nego samo od delova NI i KA: „Agnec za „zapasne Dare“ treba deliti na četiri dela, pri čemu deo IS treba stavljati u putir pri sjedinjenju Darova, deo HS treba drobiti za slučaj bolesti sveštenoslužitelja, a delove NI i KA razdrobiti za pričešćivanje bolesnih mirjana“. K. Nikoljski se ne slaže sa ovim mišljenjem, i na osnovu izlaganja svih dejstava sa Agnecom za bolne u Služebniku i Učiteljnom izvestiju zaključuje da je navedeno mišljenje sasvim nepravilno. Navešćemo njegove reči doslovno: „Ovde, u iznetom pitanju i odgovoru, razume se drugi Agnec tj. onaj za spremanje Sv. Darova za bolne. Učiteljno izvjestije u Služebniku ne veli da bi se ovaj Agnec delio na četiri dela, i da bi se od tog drugog Agneca spuštala čestica u putir. Sjedinjenje Agneca sa Svetom Krvlju biva „polaganjem Agneca (a ne njegovih delova) na antiminsnu gubu, natapajući ga Životvornom Krvlju nad Svetom čašom pomalo kašičicom (Izv. učit.). U Učiteljnom izvestiju ne govori se o posebnom, odvojenom odeljku za čuvanje Svetih Darova kao „zapas“ za bolesne sveštenoslužitelje. Sveštenoslužitelji se mogu pričešćivati i od čestica Agneca na kojima se nalaze slova pečata NI i KA. Agnec Božji je razdrobljajemij, ne razdjeljajemij (V. u Činovniku o pričešću). Jedan je hleb, od jednog se hleba svi pričešćujemo (1 Kor. 10, 17)“. Najzad Nikoljski zaključuje: „Drobljenje sva četiri dela drugog Agneca radi pričešća „zapasnim“ Darovima nije u protivrečnosti s posebno ustanovljenim činom (poretkom) pričešća na Liturgiji“.[16] Iz njegovog izlaganja, dakle, izlazi da se za bolne drobi i suši ceo Agnec, a zatim da se česticama od kog bilo njegovog dela pričešćuju kako bolni mirjani, tako i sveštenici.

S. Bulgakov, pak, pored sviju ovih jasnih dokaza, smatra da se i ovaj, drugi Agnec, koji će se sušiti i ostaviti za pričešće bolnih, takođe deli na četiri dela, od kojih se deo IS spušta u putir, deo HS deli na manje čestice i suši za bolne sveštenike, a deo NI-KA za bolne mirjane. Na čemu on to zasniva? Sem pozivanja na odgovore date u Cerkovnom Vesniku za 1887, 1893. i Rukovodstvu dlja seljski past. 1889, kao jedini dokaz on iznosi opšte navode Učiteljnog izvjestija da se „Sveti Agnec za „zapasne“ Darove pripremao isto onako kao i za Pređeosvećenu Liturgiju“.[17] Pošto se na ovoj Liturgiji „Sveti Agnec razlama za pričešće i sveštenoslužitelja i mirjana na četiri dela… prirodno je“ – veli on – „da na taj način treba da bude razdrobljen i Sv. Agnec pripremljen za pričešće bolnih…“.[18] Da je pogrešno izvođenje ovakvog zaključka iz sasvim uopštenog kazivanja Učiteljnog izvestija da se Agnec za pričešće bolnih sprema „po Činu kako se u Veliki post čini za Pređeosvećenu Liturgiju“ – mislim da je suvišno i navoditi.

Prema tome, pravilno je ceo spremljeni Agnec za pričešće bolnih podeliti na male čestice, osušiti i upotrebljavati po potrebi kako za pričešćivanje bolnih mirjana, tako i bolnih sveštenika.

 

Glasnik, april 1976.

 


NAPOMENE:

[1] V. Glasnik br. 6. za jun 1973, 143.

[2] P. Trembelas, E tris liturgie, Atina 1935, 132.

[3] Trembelas, n. d. 134; L. Mirković, Liturgika II, 112.

[4] Up. Arhim. K. Kern. Evharistija, Pariz 1947, 157; P. Trembelas, n. d. 19, 20; Glasnik br. 8, 1974 g., 184.

[5] U drugim istočnim Liturgijama hleb pred pričešće deli se na više delova: u Mozarabskoj Liturgiji na 7 delova; kod Kopta na tri, pa onda svaki od ova tri opet na tri, svega devet delova; u nestorijanskim i jermenskim Liturgijama deli se na dva dela; kod Siraca na onoliko delova koliko je potrebno (V. Trembelas, n. d. 133).
Što se tiče momenta deljenja Agneca, u grčkim, rimskim i egipatskim (Sv. Marka) Liturgijama biva posle čitanja Molitve Gospodnje. U galikanskim, amvrosijskim, koptskim i sirskim pre ove molitve. I u egipatskoj Liturgiji je pre ove molitve, ali se ona kod njih čita posle pričešća (isto 13, 134).

[6] Trembelas, n. d. 138.

[7] Koje se pod imenom „Uputstvo jerejima i đakonima, pregledano od svjatješeg patrijarha carigradskog Kalinika“ („Erminia pros tus ieris ke diakonus, theorithisa para tu panagiotatu patriarhu K. Kaliniku ke ipo tis sinodu dia tu didaskalu”) nalazi kao dodatak u prevodu dela Sv. Simeona Solunskog na novogrčki jezik (Simeonu arhiepiskopu thesalonikis ta apanta, izdanje V. Rigopulu, Thesaloniki, bez god. izdanja).

[8] Str. 540.

[9] Od interesa je da ukažemo na kazivanje ovog Služebnika da se Sv. Agnec pripremljen na Veliki četvrtak, i natopljen Životvornom Krvlju, stavlja u „artoforion, sijest, kivot, ili hranilicu Božestvenih Tajin“ i tu stoji i sve do jutrenje Svetlog utorka. Tada, obukavši se u sve odjejanje, sveštenik ga vadi, kadi, kopljem deli na sitne čestice („na drobnija častki“) i suši na propisan način dok pojci vrše jutrenju (str. 4-6 posebne numeracije).
I prema Trebniku Petra Mogile, takođe se Agnec za pričešće bolnih ne suši odmah, na Veliki četvrtak posle Liturgije, nego sutradan, na Veliki petak. Za vreme šestopsalmija i Velike jektenije sveštenik vrši sa Agnecom sve što je propisano u Učiteljnom izvjestiju (Nikoljskij, Posobije…, S Peterburg 1900, 694). Možemo se domišljati da je tako činjeno možda zbog mnoštva pričesnika na Veliki četvrtak. Ali je teško to sve vršiti i na jutrenji Velikog petka kad se čitaju Strasna Evanđelja. Ostavljati ga pak do Svetlog utorka dosta je daleko, pogotovo kad je Vaskrs dockan i nastupe topli dani. U Rusiji je to još kojekako moguće, jer hladnoće većinom traju i u to vreme, ali kod nas, ili u Grčkoj to već ne bi bilo savetno. Zato prof. Fundulis, predočavajući sveštenicima ovu teškoću, veli da je najbolje da se sušenje obavi „ako je moguće istog dana (tj. na Veliki četvrtak), ili najdalje idućeg dana“ (Apantisis is liturgikas apori as, Atina 1970, II, 67).
U potrebi, Agnec za pričešće bolnih može se spremiti i sušiti i u druge dane preko godine a ne samo na Veliki četvrtak (Učiteljno izvjestije). U hramovima u kojima se služi svakodnevno Sv. Liturgija ne moraju se sušiti čestice za bolne, nego se može ostaviti deo Sv. Agneca, napojen Časnom Krvlju do sutradan, da bi se upotrebio u slučaju nužde (Učiteljno izvjestije).

[10] Liturgika II, Beograd 1967, 77.

[11] Liturgika, č. II, Kursk 1900, 216.

[12] Apantisis is liturgikas aporias, Atina 1970, II, 66.

[13] Pravilnik, II, Zaječar 1907, 143.

[14] Izd. 1956. god. 171.

[15] Kazivanje Učiteljnog izvestija da treba sušiti ceo Agnec pominje V. Nikolajević u Velikom tipiku, Beograd 1971, 189.

[16] Posobije, S. Peterburg 1900, 694, 695.

[17] Nastoljnaja knjiga, Harkov 1900, 731.

[18] Isto.

 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *