Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga III

O pevanju „Jelici…“

 

PITANJE: Na koje se sve praznike na Liturgiji peva „Jelici vo Hrista krestistesja“ i zašto?

 

ODGOVOR: Ako prelistamo veliki crkvenoslovenski Tipik videćemo da se ova pesma uzima na dva nepokretna praznika, na Božić i Bogojavljenje, a od pokretnih: na Lazarevu i Veliku subotu, na Vaskrs (i cele Svetle sedmice) i na Duhove. Isti ovaj propis nalazimo i u Nikolajevićevom Tipiku.

Prema Evergetidskom, i drugim starim tipicima, uzimana je ova pesma ranije i na druge velike praznike.[1] Razlog za to svakako je onaj koji iznosi Skabalanovič: Što Crkveni Ustav smatra da Trisveto, „ma koliko da je uzvišena ova pesma, po predanju nebeskog porekla, unekoliko je tužne i pokajne sadržine (zbog „pomiluj nas“; a osobito zbog okolnosti svog postanka; uporedi i njenu učestanu upotrebu uz Veliki post), bar za najradosniju službu – Liturgiju, te je zamenjuje pesmom u čast Tajne Krštenja“.[2]

Tokom vremena, ova pesma je prestala da se upotrebljava u sve velike praznike, te se do danas zadržala samo u one na koje su u starini krštavani katihumeni. No, smisao upotrebe ove pesme danas na Liturgiji nije samo u istorijskom podsećanju na katihumene, niti u njoj treba gledati samo ostatak iz starine, nego ona ima dubok značaj i za sadašnje verne: „Što verni u te dane osećaju najveću bliskost prema Hristu, a kajanjem (pobožnošću) obnavljaju na sebi pečat krštenja“.[3]

Napomenućemo da zbog istog, svečanog karaktera praznika Vozdviženja Časnog Krsta, Skabalanovič veli da se Trisveto ni tada ne uzima, nego druga pesma: „Krestu Tvojemu…“. „Na Vozdviženje Trisveto se takođe zamenjuje radosnijom pesmom koja govori o vaskrsenju“.[4] To isto svakako se odnosi i na nedelju Krstopoklonu, jer se i na njenoj Liturgiji peva „Krestu Tvojemu…“.

Radi lakšeg pamćenja mogli bismo ovako formulisati zaključak: „Jelici vo Hrista krestistesja“, na Liturgiji, uzima se samo u dve subote, u dve nedelje i u dva minejska praznika. Dve subote su Lazareva i Velika; dve nedelje: Vaskrs (i cela Svetla sedmica) i Duhovi (samo prvi dan), dva minejska praznika: Božić i Bogojavljenje. Na Krstovdan (14. sept.) i u nedelju Krstopoklonu uzima se na tom mestu „Krestu Tvojemu…“, a u svim drugim slučajevima, na Liturgiji, dolazi „Svjatij Bože“, Trisveto.

 

Glasnik, septembar 1974.

 


NAPOMENE:

[1] M. Skabalanovič, Roždestvo Hristovo, Kijev 1916, 150.

[2] Isto.

[3] Skabalanovič, n. d. Jasan nam je radosni, praznični karakter navedenih praznika. Jedino se možemo zamisliti nad Velikom subotom, danom ležanja u grobu Sina Božjeg. No kad uzmemo u obzir da se na Liturgiji tog dana pevaju vaskrsne stihire, sveštenici skidaju crne i oblače svetle odežde, peva se prokimen o vaskrsenju: „Voskresni Bože, sudi zemlji…“ postaje nam očigledan uzrok radosnog karaktera ove službe, tj. da „bogosluženje Pravoslavne crkve na Veliku subotu je već navečerje praznika vaskrsenja Hristova, naročito Liturgija…“, te da na Liturgiji Velike subote „vesti o početku pashalne radosti crkva produžuje čitanjem Evanđelja o javljanju anđela na grobu Gospoda, koji je javio mironosicama da je vaskrsao Gospod i o javljanju vaskrslog Isusa“ (L. Mirković, Heortologija, Beograd 1961, 170).

[4] Vozdviženije Čestnago kresta, Kijev 1915, 116.

 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *