Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga III

Blažena iz Oktoiha ili Mineja za svaki dan

 

PITANJE: Običnih dana, na Liturgiji, za Blažena uzimamo III i VI pesmu kanona iz Mineja. Međutim, i u Oktoihu postoje Blažena za svaki dan. Kad se ona uzimaju?

 

ODGOVOR: Na kraju Živanovićevog Zbornika, među drugim pravilima datim shematski, nalazi se i ovo o uzimanju Blažena: „Blažena van pred i popraznstva, nedjeljom: vaskrsna i svetoga pjesma Š i VI. U ostale dane: Svetoga pjesma III i VI“.[1] Prema ovom propisu, izgledalo bi da treba postupati onako kako je navedeno u pitanju, tj. običnih dana, van pretprazništva i poprazništva, za Blažena uzeti tropare iz III i VI pesme kanona Svetog iz Mineja. Međutim, ovaj propis dat je ovde suviše kratko i uopšteno, zato je samo delimično tačan.

U pravilu na kraju crkvenoslovenskog Oktoiha ovo uputstvo je izneto mnogo jasnije: „Na Liturgiji blaženi vo oktoihje na 6. Ašče budet pjesanj svjatomu, kotoruju ukažet vo ustavje, togda glagolem vo oktoihje na 4 i svjatomu pjesanj na 4. Ašče budet dvum svjatim, a im ukažet vo ustavje komuždo pjesanj, togda oktoih ostavljajetsja. Ašče budet predpraznstvo ili popraznstvo i togda glagoljem jakože ukažet vo ustavje.“ Iz ovog detaljnijeg propisa vidimo da se Blažena iz Oktoiha, kad je mali Sveti a nema ni pretprazništva ni poprazništva, uzimaju ili samo na 6, ili ova na 4, a Svetog iz Mineja na 4, ako u Tipiku ili Mineju bude ukazano da se Svetom uzima na Blažena pesma kanona. Znači, kad Svetom nije ukazana, na kraju njegove službe u Mineju ili Tipiku, da se na Blažena uzima koja pesma kanona, onda se Blažena uzimaju samo iz Oktoiha na 6. Ako su dva mala Sveta i obojim je ukazana pesma na Blažena, onda se uzima samo njima na 8, a Blažena u Oktoihu takođe izostavljaju. Subotom se postupa isto tako, samo se najpre uzimaju Blažena Svetom (ako su ukazana), pa onda Oktoiha.[2]

S. Bulgakov, u svojoj Nastolnoj knjizi, iznosi o ovom kratko: „Blažena s troparima iz Oktoiha, ili Mineja, ili Trioda“. U daljem objašnjenju on daje više obaveštenja, ali se ona manje odnose na to odakle se Blažena kog dana uzimaju.[3] Isto tako kratko veli i prof. Kern: „Blaženstva s troparima kanona iz Oktoiha, Mineja ili Trioda“.[4]

Kod Nikoljskog su ova pravila izneta mnogo opširnije i detaljnije. Radi jasnoće navešćemo ih doslovno. Nikoljski najpre objašnjava da se pod izrazom „Blažena“ razumeju, s jedne strane, evanđelski stihovi o blaženstvima (Mt. 5, 3-12; Tipik gl. 21), a zatim crkvene pesme (tropari) koji se uzimaju uz ove evanđelske stihove. Ovi tropari uzimaju se ovde kao „potvrda, primer, dokaz da vrline dovode ljude do blaženstva“.[5] Mi bismo mogli još dodati: Uzimaju se još da nas pobude da čvrsto ostanemo u veri u Isusa Hrista, i nauku Njegovu ispunjavamo, jer primer Svetih pokazuje da je ona ostvarljiva. Taj isti cilj ima i stavljanje reči blagorazumnog razbojnika ispred Blažena: „Vo Carstviji Tvojem pomjani nas, Gospodi!“. Ove reči njegove vere i pokajanja udostojile su ga večnog blaženstva u Carstvu nebeskom.[6] Dalje Nikoljski ukazuje da u Oktoihu postoje posebni tropari za Blažena, dok ih u Mineju, Triodu i Pentikostaru nema, nego se za Blažena uzimaju tropari sa kanona jutrenje. Najzad iznosi kako se uzimaju Blažena u sedmične dane i veli:

1) Ako Tipik ne navodi pesmu iz kanona Svetog, Blažena se pevaju samo iz Oktoiha na 6.[7]

2) Ako je u Tipiku na Blažena navedena pesma iz kanona Svetog, tad se u sedmične dane, sem subote, najpre uzimaju Blažena Oktoiha vladajućeg glasa na 4, potom iz kanona Svetog pesma Š na 4. A u subotu najpre se uzima pesma kanona Svetog, a zatim Blažena Oktoiha (Tipik gl. 12. i posledovanje 3. i 5. sept. i dr.).

3) Ako se desi Sveti sa (velikim) slavoslovljem, polijelejem, bdenijem, ili budu dva praznovanja, od kojih je svakom navedena na Blažena pesma kanona, u tim slučajevima Blažena iz Oktoiha se izostavljaju, a poje se ili čita[8] III i VI pesma kanona Mineja na 8. Ako su dvama Svetim navedene pesme, onda se jednom peva treća, a drugom šesta pesma.

4) Ako se desi pretprazništvo, uzimaju se III i VI pesma kanona pretprazništva. Ako se desi poprazništvo, uzima se redovna pesma kanona praznika.[9]

5) Ako u pretprazništvu ili poprazništvu padne i Sveti kome je navedena na Blažena pesma kanona, onda se u pretprazništvu uzima Š pesma kanona pretprazništva, a u poprazništvu redovna pesma kanona praznika na 4, i VI pesma kanona Svetog na 4.

6) Na odanije praznika uzima se redovna pesma kanona praznika, većinom IX pesma, na 6, ili ako praznik ima dva kanona, onda od oba kanona na 8. Na odanije Pashe čita se od kanona Pashe III pesma, a od kanona Nedelje o slepom VI pesma, (obe) na 8. Na odanije Sretenja, ako padne u Sirnu subotu, uzima se od kanona praznika IH pesma i od kanona Otaca VI, na 8. Na odanije Blagovesti, ako padne u subotu V sedmice Velikog posta, uzima se III i VI pesma od kanona Trioda, što se u Triodu označava ovako: „Na Liturgiji Blažena akatista pesma III i VI (Tipik 26. marta, odredba o odaniju Blagovesti)“.[10]

Ovo bi, mislim, bio iscrpan odgovor na postavljeno pitanje. Smatram da neće biti suviše da, po Nikoljskom, iznesemo kako se uzimaju Blažena i u ostalim slučajevima i danima:

„U nedelju broj tropara na Blažena ne biva veći od 12, niti manji od 8. Blažena se poju iz Oktoiha, sem na Gospodnje praznike: Božić, Bogojavljenje, Preobraženje, Krstovdan, Cveti, Duhove, takođe u Tominu nedelju.

1) Ako u nedelju ne padne Sveti kome je u Tipiku navedena pesma kanona, onda se svih 8 Blažena pevaju iz Oktoiha (Tipik gl. 2)[11]

2) Ako u nedelju padne Sveti kome je u Tipiku navedena na Blažena pesma kanona Mineja, onda se na Blažena pevaju iz Oktoiha tropari na 6, a iz kanona Svetom, ili prazniku, III pesma na 4.[12]

3) Ako u nedelju padnu dva Sveta, ili dva praznovanja, od kojih se u Tipiku svakom navodi na Blažena pesma kanona, to se Blažena iz Oktoiha pevaju na 4, zatim se prvom Svetom peva III pesma, a drugom Svetom VI pesma kanona, svaka na 4, tj. obe na 8.

4) Ako u nedelju bude pretprazništvo, poprazništvo ili odanije praznika, onda se pevaju Blažena iz Oktoiha na 6 i pretprazništva III pesma, ili redovna pesma praznika na 4 (u poprazništvu i na odanije).

5) Ako u nedelju padne poprazništvo, i sem toga Sveti kome je u Tipiku navedena na Blažena pesma kanona, onda se iz Oktoiha pevaju Blažena na 4, i iz kanona pretprazništva pesma III, ili (u poprazništvu i na odanije praznika) redovna pesma na 4, i od kanona Svetog pesma VI na 4.

Iza Blažena Oktoiha nekad se uzima ne Š, nego VI pesma kanona. Tako je određeno: a) u nedelju Trioda posnog, upravo u nedelju o Mitaru i fariseju, o Bludnom sinu, Mesopusnu, Siropusnu, I i III posta, i b) u nedelje Trioda cvetnog, naime: u Nedelju mironosica, Raslabljenog i Svih Svetih.“[13]

Kao što smo videli, kad god se uzimaju Blažena iz Mineja, tad se uzima redovno (sem u poprazništvu i na odanije) III i VI pesma kanona. Na PITANJE: Zašto baš one? – kod liturgičkih pisaca nalazimo razne odgovore. Prema Venijaminovoj Novoj Skrižalji, treća i šesta pesma kanona, više od ostalih pesama priliče Liturgiji – treća jer sadrži molitvu Ane, matere proroka Samuila, čije prvobitno neplodstvo označava starozavetnu, a plodnost novozavetnu Crkvu. Šesta pesma – proroka Jone – praobražava tridnevni pogreb i vaskrsenje Spasiteljevo, a takođe i naše.[14] Prema Dmitrijevskom, ove se pesme zato uzimaju na Liturgiji što se ona vrši između trećeg i šestog časa dana. Pored toga, i zato što se pre Liturgije čitaju III i VI čas. Vreme pak ovih časova osobito je osveštano tajnom Božje ikonomije spasenja ljudi: treći – silaskom Sv. Duha na apostole, a šesti – žrtvovanjem samog Spasitelja na krstu.[15] Nikoljski pak daje ovo objašnjenje: „Razmotrivši sadržaj pesama kanona, vidimo da III i VI pesma većinom, ili bar neki tropari, predstavljaju one koji su bili žalosni, a zatim primili utehu i radost, slično tome kako je obećano u stihovima Svetog Pisma o Blaženstvima“.[16]

Ako razmotrimo sa istorijske strane, videćemo da su Blažena ušla u upotrebu na Liturgiji dosta pozno. Prvobitno su se, na tom mestu, svagda pevali antifoni. Oni su tu uneti, kako veli Trembelas, da bi sveštenici imali vremena da se obuku i uđu iz sasudohranilišta u oltar. Mali vhod je u stvari bio ne samo prenos Evanđelja iz sasudohranilištva na sredinu crkve, na amvon, gde će se uskoro čitati „nego i zvaničan ulazak liturga iz sasudohranilišta, gde se dotle spremao, u oltar, što se može zaključiti ako se pažljivo razmotri molitva Vhoda. Ovo se, inače, donekle sačuvalo kod nas sve do sada u arhijerejskoj Liturgiji“.[17]

Kako Blažena nalazimo na jutrenji srede V nedelje Velikog posta, i Velikog petka, kao i u činu pogreba, veoma sličnom jutrenji, Skabalanovič smatra „da su se ona prvobitno upotrebljavala na toj službi“ (jutrenji). Biće, dakle, da su otuda, sa jutrenje, docnije preneta na Liturgiju.

Kod Grka se sada, čak i nedeljom, kao i na praznike Svetih i Bogorodičine, pevaju antifoni, ili još češće samo pripevi antifona: „Molitvama Bogorodici…“ i „Spasi ni, Sine Božij…“. Prof. Trembelas u navedenom svom delu „E tris liturgie“ navodi antifone. No on takođe veli da se tek u nekim rukopisima iz HVŠ v. propisuje: „I ako je nedelja, ili Sveti koji se praznuje, pevaju se Blažena i treća i šesta (pesma kanona) Svetog“.[18]

*

Sumirajući sve, mogli bismo ukratko reći: Kad se na kraju službe Svetog u Mineju, ili Tipiku, ne ukazuju Blažena, makar se navodio Apostol, njegov prokimen, Evanđelje i pričasten,[19] Blažena se na Liturgiji uzimaju samo iz Oktoiha i to običnih dana na 6, nedeljom na 8. Ako se Svetom navode Blažena, običnih dana uzimaju se Oktoiha na 4 i Svetog na 4; nedeljom Oktoiha na 6, Svetog na 4. Ako su dva Sveta i obojici su ukazana Blažena, običnih dana izostavljaju se Blažena Oktoiha, a uzimaju Svetim iz Mineja na 8 (Isto se tako izostavljaju Blažena Oktoiha kad u sedmične dane padne Sveti s Velikim slavoslovljem, polijelejem i bdenijem, i uzimaju samo Svetim na 8.); nedeljom se uzimaju iz Oktoiha na 4 i obojim Svetim (prvog III pesma, drugog VI) na 8. Isto tako se uzima i Svetim s Velikim slavoslovljem, polijelejem i bdenijem kad padnu u nedelju.

U pretprazništvu uzima se, sedmičnih dana, III i VI pesma pretprazništva na 8, u poprazništvu redovna pesma kanona na 6. Ako su Svetom ukazana Blažena, onda u pretprazništvu pesma III – u poprazništvu redovna – na 4 i Svetog na 4. Nedeljom u pretprazništvu, poprazništvu i na odanije uzimaju se Blažena Oktoiha na 6, pretprazništva Š pesma, ili praznika redovna pesma, na 4. Ako su i Svetom ukazana Blažena, onda: Oktoiha na 4, pretprazništva Š pesma (ili praznika redovna) na 4 i Svetog VI pesma na 4.

Napomenućemo da izraz „na 4, na 6, 8 ili 12“ označava koliko tropara treba pevati sa evanđelskim stihovima o blaženstvima.[20]

Kao što smo izneli, tih tropara može biti najviše 12 (nedeljom), a najmanje 6 (sedmičnih dana).

Najzad da ukažemo i na to da se u našoj Crkvi prva četiri (odn. šest, ili dva) Blažena pevaju onim glasom koji je naznačen (Oktoiha, ili glasa kanona Mineja iz koga se uzimaju). Poslednja pak četiri pevaju se samo osmim glasom (kad su prva od I do IV glasa), ili četvrtim (kad su prva od V do VIII glasa). Međutim, sasvim pogrešno, neki sveštenici i bogoslovi pevaju (sem nedeljama) prva Blažena četvrtim glasom, bez obzira kog je glasa Kanon iz koga se uzima treća pesma. Kako to zvuči, najbolje se vidi i čuje, i kada je Kanon npr. šestog glasa i kad je irmos treće pesme „Njest svjat“, a oni ga pevaju četvrtim glasom! Trebalo je pevati Blažena iz treće pesme šestim glasom, a Blažena šeste pesme četvrtim glasom. Nikada se, naime, ne uzima irmos šeste pesme za Blažena jer ima dovoljan broj tropara i Bogorodičan iste pesme, te neće doći do raskoraka da se, npr. poznati irmos šestog, ili petog glasa peva četvrtim ili osmim glasom.

Treba i ovo napomenuti. Pored običnog napeva Blažena prvog glasa, Mokranjac je u Osmoglasniku naveo i prva dva Blažena sa njihovim troparima „po starom načinu“. Po tome načinu, ova dva Blažena mogu se pevati nedeljom kad prvi glas bude vladajući. U druge dane, u koje se pevaju Blažena svetih iz III i VI pesme kanona, kada je taj kanon prvog glasa, prva četiri Blažena mogu se pevati samo običnim napevom.

Slično je i sa Blaženima osmog glasa. U Mokranjčevom Osmoglasniku one imaju poseban napev i tako se pevaju samo nedeljom, kada je osmi glas vladajući. U ostale dane, bilo iz Oktoiha, bilo iz kanona Svetoga, kad je kanon osmog glasa, Blažena se pevaju samo napevom kao na Izobraziteljni uz Veliki post, ili Katavasije „Krest načertav Mojsej“, ovako:

 

Glasnik, decembar 1975.

 


NAPOMENE:

[1] Beograd 1958, 613.

[2] Up. V. Nikolajević, Veliki Tipik, Beograd 1971, 51.

[3] Harkov 1900, 795, 808.

[4] Evharistija, Pariz 1947, 163. Pored kratkoće, ovde je i pogrešno navedeno da se na Blažena uzimaju tropari kanona iz Oktoiha. Međutim, kao što će se videti, u Oktoihu postoje posebni tropari za Blažena, nezavisni od kanona.

[5] Posobije k izučeniju Ustava bogosluženija, S. Peterburg 1900, 391; L. Mirković, Liturgika I, Beograd 1965, 239.

[6] Skabalanovič primećuje da reči pokajanog razbojnika ispred Blažena podsećaju na irmos ispred pesama kanona. Provodeći tu misao dalje veli: „Pesme kanona biće da treba pevati bez irmosa, zato što ga zamenjuju prva Blažena Oktoiha. Kad se za Blažena uzimaju samo pesme kanona, onda s irmosom“ (V. Nedelja Antipashe uveče, drugo „Zri“) (Tolkovij Tipikon III, Kijev 1915, 18).

[7] N. d. 391. I. Bulgakov veli isto: Ako nije izvedena iz Mineja pesma kanona, to se „Blažena poju samo  iz Oktoiha na 6“ (n. d. 808).

[8] Kod Rusa se Blažena čitaju ili pevaju. Ponekad čitaju samo evanđelske stihove, a tropare sasvim izostavljaju. Skabalanovič i jedno i drugo smatra „nedozvoljenim propustima“ (n. d. str. 19, u primedbi pod tekstom).

[9] „Pod redovnim pesmama“ – veli Nikoljski – „razumeju se sve pesme kanona praznika, jer se u vreme poprazništva sve one, počevši od prve, po redu čitaju na Blažena. U toku poprazništva ispevaju se sve pesme prazničnog kanona tako da se na dan Odanija peva IX pesma kanona. U dane poprazništva Gospodnjih praznika, u broj redovnih pesama na Blažena ulaze i III i VI pesma kanona praznika, zato što se na sam Gospodnji praznik na Liturgiji ne pevaju ni Izobraziteljni antifoni (psalmi), ni Blažena, stoga ni III ni VI pesma prazničnog kanona, nego se poju praznični antifoni. A u dane poprazništva Bogorodičinih praznika, u broj redovnih pesama na Blažena ne ulaze III i VI pesma kanona praznika, jer se na same te praznike pevaju Izobraziteljni antifoni (psalmi), a na Blažena III i VI pesma kanona praznika“ (n. d. 391, 392).

[10] N. d. 392, 393.

[11] Tako se veli i u grčkom Tipiku Georgija Violaki, izd. Saliveru, str. 31.

[12] Sve ovako veli i Nikolajevićev Tipik, str. 21. U navedenom Tipiku G. Violaki: Oktoiha na 4 i Svetog 4 (str. 31).

[13] N. d. 393, 394.

[14] S. Peterburg 1899, 166.

[15] Izjasnjenije liturgiji oglašenih, Č. 2, § 43, kod Nikoljskog, n. d. 391, pod tekstom.

[16] N. d. 391, pod tekstom.

[17] E tris liturgis, Atina 1935, 32, 33.

[18] N. d. III, 19. N. d. 35.

[19] Npr. 2. i 22. septembar, 12, 24. oktobar, 2, 3. novembar, 10. decembar itd.

[20] Bulgakov, n. d. 808.

 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *