Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига III

Блажена из Октоиха или Минеја за сваки дан

 

ПИТАЊЕ: Обичних дана, на Литургији, за Блажена узимамо III и VI песму канона из Минеја. Међутим, и у Октоиху постоје Блажена за сваки дан. Кад се она узимају?

 

ОДГОВОР: На крају Живановићевог Зборника, међу другим правилима датим схематски, налази се и ово о узимању Блажена: „Блажена ван пред и попразнства, недјељом: васкрсна и светога пјесма Ш и VI. У остале дане: Светога пјесма III и VI“.[1] Према овом пропису, изгледало би да треба поступати онако како је наведено у питању, тј. обичних дана, ван претпразништва и попразништва, за Блажена узети тропаре из III и VI песме канона Светог из Минеја. Међутим, овај пропис дат је овде сувише кратко и уопштено, зато је само делимично тачан.

У правилу на крају црквенословенског Октоиха ово упутство је изнето много јасније: „На Литургији блажени во октоихје на 6. Ашче будет пјесањ свјатому, которују укажет во уставје, тогда глаголем во октоихје на 4 и свјатому пјесањ на 4. Ашче будет двум свјатим, а им укажет во уставје комуждо пјесањ, тогда октоих остављајетсја. Ашче будет предпразнство или попразнство и тогда глагољем јакоже укажет во уставје.“ Из овог детаљнијег прописа видимо да се Блажена из Октоиха, кад је мали Свети а нема ни претпразништва ни попразништва, узимају или само на 6, или ова на 4, а Светог из Минеја на 4, ако у Типику или Минеју буде указано да се Светом узима на Блажена песма канона. Значи, кад Светом није указана, на крају његове службе у Минеју или Типику, да се на Блажена узима која песма канона, онда се Блажена узимају само из Октоиха на 6. Ако су два мала Света и обојим је указана песма на Блажена, онда се узима само њима на 8, а Блажена у Октоиху такође изостављају. Суботом се поступа исто тако, само се најпре узимају Блажена Светом (ако су указана), па онда Октоиха.[2]

С. Булгаков, у својој Настолној књизи, износи о овом кратко: „Блажена с тропарима из Октоиха, или Минеја, или Триода“. У даљем објашњењу он даје више обавештења, али се она мање односе на то одакле се Блажена ког дана узимају.[3] Исто тако кратко вели и проф. Керн: „Блаженства с тропарима канона из Октоиха, Минеја или Триода“.[4]

Код Никољског су ова правила изнета много опширније и детаљније. Ради јасноће навешћемо их дословно. Никољски најпре објашњава да се под изразом „Блажена“ разумеју, с једне стране, еванђелски стихови о блаженствима (Мт. 5, 3-12; Типик гл. 21), а затим црквене песме (тропари) који се узимају уз ове еванђелске стихове. Ови тропари узимају се овде као „потврда, пример, доказ да врлине доводе људе до блаженства“.[5] Ми бисмо могли још додати: Узимају се још да нас побуде да чврсто останемо у вери у Исуса Христа, и науку Његову испуњавамо, јер пример Светих показује да је она остварљива. Тај исти циљ има и стављање речи благоразумног разбојника испред Блажена: „Во Царствији Твојем помјани нас, Господи!“. Ове речи његове вере и покајања удостојиле су га вечног блаженства у Царству небеском.[6] Даље Никољски указује да у Октоиху постоје посебни тропари за Блажена, док их у Минеју, Триоду и Пентикостару нема, него се за Блажена узимају тропари са канона јутрење. Најзад износи како се узимају Блажена у седмичне дане и вели:

1) Ако Типик не наводи песму из канона Светог, Блажена се певају само из Октоиха на 6.[7]

2) Ако је у Типику на Блажена наведена песма из канона Светог, тад се у седмичне дане, сем суботе, најпре узимају Блажена Октоиха владајућег гласа на 4, потом из канона Светог песма Ш на 4. А у суботу најпре се узима песма канона Светог, а затим Блажена Октоиха (Типик гл. 12. и последовање 3. и 5. септ. и др.).

3) Ако се деси Свети са (великим) славословљем, полијелејем, бденијем, или буду два празновања, од којих је сваком наведена на Блажена песма канона, у тим случајевима Блажена из Октоиха се изостављају, а поје се или чита[8] III и VI песма канона Минеја на 8. Ако су двама Светим наведене песме, онда се једном пева трећа, а другом шеста песма.

4) Ако се деси претпразништво, узимају се III и VI песма канона претпразништва. Ако се деси попразништво, узима се редовна песма канона празника.[9]

5) Ако у претпразништву или попразништву падне и Свети коме је наведена на Блажена песма канона, онда се у претпразништву узима Ш песма канона претпразништва, а у попразништву редовна песма канона празника на 4, и VI песма канона Светог на 4.

6) На оданије празника узима се редовна песма канона празника, већином IX песма, на 6, или ако празник има два канона, онда од оба канона на 8. На оданије Пасхе чита се од канона Пасхе III песма, а од канона Недеље о слепом VI песма, (обе) на 8. На оданије Сретења, ако падне у Сирну суботу, узима се од канона празника IХ песма и од канона Отаца VI, на 8. На оданије Благовести, ако падне у суботу V седмице Великог поста, узима се III и VI песма од канона Триода, што се у Триоду означава овако: „На Литургији Блажена акатиста песма III и VI (Типик 26. марта, одредба о оданију Благовести)“.[10]

Ово би, мислим, био исцрпан одговор на постављено питање. Сматрам да неће бити сувише да, по Никољском, изнесемо како се узимају Блажена и у осталим случајевима и данима:

„У недељу број тропара на Блажена не бива већи од 12, нити мањи од 8. Блажена се поју из Октоиха, сем на Господње празнике: Божић, Богојављење, Преображење, Крстовдан, Цвети, Духове, такође у Томину недељу.

1) Ако у недељу не падне Свети коме је у Типику наведена песма канона, онда се свих 8 Блажена певају из Октоиха (Типик гл. 2)[11]

2) Ако у недељу падне Свети коме је у Типику наведена на Блажена песма канона Минеја, онда се на Блажена певају из Октоиха тропари на 6, а из канона Светом, или празнику, III песма на 4.[12]

3) Ако у недељу падну два Света, или два празновања, од којих се у Типику сваком наводи на Блажена песма канона, то се Блажена из Октоиха певају на 4, затим се првом Светом пева III песма, а другом Светом VI песма канона, свака на 4, тј. обе на 8.

4) Ако у недељу буде претпразништво, попразништво или оданије празника, онда се певају Блажена из Октоиха на 6 и претпразништва III песма, или редовна песма празника на 4 (у попразништву и на оданије).

5) Ако у недељу падне попразништво, и сем тога Свети коме је у Типику наведена на Блажена песма канона, онда се из Октоиха певају Блажена на 4, и из канона претпразништва песма III, или (у попразништву и на оданије празника) редовна песма на 4, и од канона Светог песма VI на 4.

Иза Блажена Октоиха некад се узима не Ш, него VI песма канона. Тако је одређено: а) у недељу Триода посног, управо у недељу о Митару и фарисеју, о Блудном сину, Месопусну, Сиропусну, I и III поста, и б) у недеље Триода цветног, наиме: у Недељу мироносица, Раслабљеног и Свих Светих.“[13]

Као што смо видели, кад год се узимају Блажена из Минеја, тад се узима редовно (сем у попразништву и на оданије) III и VI песма канона. На ПИТАЊЕ: Зашто баш оне? – код литургичких писаца налазимо разне одговоре. Према Венијаминовој Новој Скрижаљи, трећа и шеста песма канона, више од осталих песама приличе Литургији – трећа јер садржи молитву Ане, матере пророка Самуила, чије првобитно неплодство означава старозаветну, а плодност новозаветну Цркву. Шеста песма – пророка Јоне – праображава тридневни погреб и васкрсење Спаситељево, а такође и наше.[14] Према Дмитријевском, ове се песме зато узимају на Литургији што се она врши између трећег и шестог часа дана. Поред тога, и зато што се пре Литургије читају III и VI час. Време пак ових часова особито је освештано тајном Божје икономије спасења људи: трећи – силаском Св. Духа на апостоле, а шести – жртвовањем самог Спаситеља на крсту.[15] Никољски пак даје ово објашњење: „Размотривши садржај песама канона, видимо да III и VI песма већином, или бар неки тропари, представљају оне који су били жалосни, а затим примили утеху и радост, слично томе како је обећано у стиховима Светог Писма о Блаженствима“.[16]

Ако размотримо са историјске стране, видећемо да су Блажена ушла у употребу на Литургији доста позно. Првобитно су се, на том месту, свагда певали антифони. Они су ту унети, како вели Трембелас, да би свештеници имали времена да се обуку и уђу из сасудохранилишта у олтар. Мали вход је у ствари био не само пренос Еванђеља из сасудохранилиштва на средину цркве, на амвон, где ће се ускоро читати „него и званичан улазак литурга из сасудохранилишта, где се дотле спремао, у олтар, што се може закључити ако се пажљиво размотри молитва Входа. Ово се, иначе, донекле сачувало код нас све до сада у архијерејској Литургији“.[17]

Како Блажена налазимо на јутрењи среде V недеље Великог поста, и Великог петка, као и у чину погреба, веома сличном јутрењи, Скабаланович сматра „да су се она првобитно употребљавала на тој служби“ (јутрењи). Биће, дакле, да су отуда, са јутрење, доцније пренета на Литургију.

Код Грка се сада, чак и недељом, као и на празнике Светих и Богородичине, певају антифони, или још чешће само припеви антифона: „Молитвама Богородици…“ и „Спаси ни, Сине Божиј…“. Проф. Трембелас у наведеном свом делу „Е трис литургие“ наводи антифоне. Но он такође вели да се тек у неким рукописима из ХVШ в. прописује: „И ако је недеља, или Свети који се празнује, певају се Блажена и трећа и шеста (песма канона) Светог“.[18]

*

Сумирајући све, могли бисмо укратко рећи: Кад се на крају службе Светог у Минеју, или Типику, не указују Блажена, макар се наводио Апостол, његов прокимен, Еванђеље и причастен,[19] Блажена се на Литургији узимају само из Октоиха и то обичних дана на 6, недељом на 8. Ако се Светом наводе Блажена, обичних дана узимају се Октоиха на 4 и Светог на 4; недељом Октоиха на 6, Светог на 4. Ако су два Света и обојици су указана Блажена, обичних дана изостављају се Блажена Октоиха, а узимају Светим из Минеја на 8 (Исто се тако изостављају Блажена Октоиха кад у седмичне дане падне Свети с Великим славословљем, полијелејем и бденијем, и узимају само Светим на 8.); недељом се узимају из Октоиха на 4 и обојим Светим (првог III песма, другог VI) на 8. Исто тако се узима и Светим с Великим славословљем, полијелејем и бденијем кад падну у недељу.

У претпразништву узима се, седмичних дана, III и VI песма претпразништва на 8, у попразништву редовна песма канона на 6. Ако су Светом указана Блажена, онда у претпразништву песма III – у попразништву редовна – на 4 и Светог на 4. Недељом у претпразништву, попразништву и на оданије узимају се Блажена Октоиха на 6, претпразништва Ш песма, или празника редовна песма, на 4. Ако су и Светом указана Блажена, онда: Октоиха на 4, претпразништва Ш песма (или празника редовна) на 4 и Светог VI песма на 4.

Напоменућемо да израз „на 4, на 6, 8 или 12“ означава колико тропара треба певати са еванђелским стиховима о блаженствима.[20]

Као што смо изнели, тих тропара може бити највише 12 (недељом), а најмање 6 (седмичних дана).

Најзад да укажемо и на то да се у нашој Цркви прва четири (одн. шест, или два) Блажена певају оним гласом који је назначен (Октоиха, или гласа канона Минеја из кога се узимају). Последња пак четири певају се само осмим гласом (кад су прва од I до IV гласа), или четвртим (кад су прва од V до VIII гласа). Међутим, сасвим погрешно, неки свештеници и богослови певају (сем недељама) прва Блажена четвртим гласом, без обзира ког је гласа Канон из кога се узима трећа песма. Како то звучи, најбоље се види и чује, и када је Канон нпр. шестог гласа и кад је ирмос треће песме „Њест свјат“, а они га певају четвртим гласом! Требало је певати Блажена из треће песме шестим гласом, а Блажена шесте песме четвртим гласом. Никада се, наиме, не узима ирмос шесте песме за Блажена јер има довољан број тропара и Богородичан исте песме, те неће доћи до раскорака да се, нпр. познати ирмос шестог, или петог гласа пева четвртим или осмим гласом.

Треба и ово напоменути. Поред обичног напева Блажена првог гласа, Мокрањац је у Осмогласнику навео и прва два Блажена са њиховим тропарима „по старом начину“. По томе начину, ова два Блажена могу се певати недељом кад први глас буде владајући. У друге дане, у које се певају Блажена светих из III и VI песме канона, када је тај канон првог гласа, прва четири Блажена могу се певати само обичним напевом.

Слично је и са Блаженима осмог гласа. У Мокрањчевом Осмогласнику оне имају посебан напев и тако се певају само недељом, када је осми глас владајући. У остале дане, било из Октоиха, било из канона Светога, кад је канон осмог гласа, Блажена се певају само напевом као на Изобразитељни уз Велики пост, или Катавасије „Крест начертав Мојсеј“, овако:

 

Гласник, децембар 1975.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Београд 1958, 613.

[2] Уп. В. Николајевић, Велики Типик, Београд 1971, 51.

[3] Харков 1900, 795, 808.

[4] Евхаристија, Париз 1947, 163. Поред краткоће, овде је и погрешно наведено да се на Блажена узимају тропари канона из Октоиха. Међутим, као што ће се видети, у Октоиху постоје посебни тропари за Блажена, независни од канона.

[5] Пособије к изученију Устава богослуженија, С. Петербург 1900, 391; Л. Мирковић, Литургика I, Београд 1965, 239.

[6] Скабаланович примећује да речи покајаног разбојника испред Блажена подсећају на ирмос испред песама канона. Проводећи ту мисао даље вели: „Песме канона биће да треба певати без ирмоса, зато што га замењују прва Блажена Октоиха. Кад се за Блажена узимају само песме канона, онда с ирмосом“ (В. Недеља Антипасхе увече, друго „Зри“) (Толковиј Типикон III, Кијев 1915, 18).

[7] Н. д. 391. И. Булгаков вели исто: Ако није изведена из Минеја песма канона, то се „Блажена поју само  из Октоиха на 6“ (н. д. 808).

[8] Код Руса се Блажена читају или певају. Понекад читају само еванђелске стихове, а тропаре сасвим изостављају. Скабаланович и једно и друго сматра „недозвољеним пропустима“ (н. д. стр. 19, у примедби под текстом).

[9] „Под редовним песмама“ – вели Никољски – „разумеју се све песме канона празника, јер се у време попразништва све оне, почевши од прве, по реду читају на Блажена. У току попразништва испевају се све песме празничног канона тако да се на дан Оданија пева IX песма канона. У дане попразништва Господњих празника, у број редовних песама на Блажена улазе и III и VI песма канона празника, зато што се на сам Господњи празник на Литургији не певају ни Изобразитељни антифони (псалми), ни Блажена, стога ни III ни VI песма празничног канона, него се поју празнични антифони. А у дане попразништва Богородичиних празника, у број редовних песама на Блажена не улазе III и VI песма канона празника, јер се на саме те празнике певају Изобразитељни антифони (псалми), а на Блажена III и VI песма канона празника“ (н. д. 391, 392).

[10] Н. д. 392, 393.

[11] Тако се вели и у грчком Типику Георгија Виолаки, изд. Саливеру, стр. 31.

[12] Све овако вели и Николајевићев Типик, стр. 21. У наведеном Типику Г. Виолаки: Октоиха на 4 и Светог 4 (стр. 31).

[13] Н. д. 393, 394.

[14] С. Петербург 1899, 166.

[15] Изјасњеније литургији оглашених, Ч. 2, § 43, код Никољског, н. д. 391, под текстом.

[16] Н. д. 391, под текстом.

[17] Е трис литургис, Атина 1935, 32, 33.

[18] Н. д. III, 19. Н. д. 35.

[19] Нпр. 2. и 22. септембар, 12, 24. октобар, 2, 3. новембар, 10. децембар итд.

[20] Булгаков, н. д. 808.

 

Comments are closed.