Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига III

Како се пева тропар „Христос воскресе“ од Томине недеље до оданија Пасхе?

 

ПИТАЊЕ: Неки свештенослужитељи од Томине недеље, певају само на почетку Литургије трипут тропар „Христос воскресе“, са упаљеном свећом у руци, затим настављају Литургију. Други певају двапут „Христос воскресе“ и половину трећег, и захтевају од појаца да другу половину отпевају до краја, па настављају Литургију. Tpeћи нити двери отварају, нити „Христос воскресе“ певају. Од ово троје шта је правилно, а шта није?

 

ОДГОВОР: У Пентикостару, на почетку излагања правила за Свету Литургију Томине недеље, стоји: „Треба знати да од Нове недеље (тј. Томине), па до оданија празника Пасхе, почетак Литургије бива овако: Пошто ђакон каже „Благослови, Владико!“ и јереј „Благословено царство…“ пева јереј „Христос воскресе“ трипут, сав тропар, без стихова „Да воскреснет Бог“, затим јектенија (велика) и остало (остали чин) Литургије.“ Овако исто прописује и Велики црквенословенски типик.

На сваки начин, дакле, свештеник треба да пева „Христос воскресе“ на почетку Свете Литургије од Томине недеље до оданија Пасхе. Да при томе држи запаљену свећу и отвара Царске двери, ту се, као што видимо, не помиње ништа.

Но познати литургички писци, Никољски и Булгаков, веле да тада, при певању „Христос воскресе“, Царске двери „обично“ бивају отворене.[1] Ова примедба свакако не потиче из неког прописа, него из обичаја, што напомиње већ сама реч „обично“, која би била изостављена да о томе постоји позитиван пропис. Али, очигледно, ови аутори не сматрају да је, за овај период, отварање двери у супротности са прописом Служебника да се Царске двери до входа не отварају.

На исти начин, као обичај, Булгаков наводи и ту појединост да свештеник отпева двапут „Христос васкресе“, а трећи пут „обично пева прву половину тропара, а појци довршавају: „И сушчим во гробјех живот даровав“.“[2]

Грчки штампани Пентикостар[3] на почетку Литургије Томине недеље, не казује ништа да ли се пева „Христос воскресе“, и како. Али се на почетку вечерње уочи те недеље, као и у словенском Пентикостару, вели: „По Благословен Бог наш… Христос васкресе… трипут, предначинатељни псалам…“. У званичном пак Календару, који издаје Грчка црква и која с доста детаља излаже прописе Типика, на истом месту вели се: „На вечерњу Благословен Бог наш… Христос воскресе (трипут, једанпут од олтара и по једанпут од певница), предначинатељни псалам“.[4] Исто овако узима се „Христос воскресе“ у Грчкој цркви и на почетку Литургије, тј. да га једанпут отпевају најпре свештеник, а онда обе певнице.

В. Николајевић у Типику[5], поред отварања двери при певању „Христос воскресе“, вели да свештеник држи и запаљену свећу. Као што је напоменуто, црквенословенски Велики типик и Пентикостар о отварању двери и држању свеће не говоре ништа за попразништво Пасхе, него све то, уз кађење, прописују само за оданије Пасхе.

Према свему изложеном, могли бисмо закључити овако: На почетку Литургије, од Томине недеље до оданија Пасхе, по правилу свештеник пева трипут „Христос воскресе“. Отварање Царских двери и узимање свеће, при том певању, ушло је код нас у обичај и треба да остане.

Такође по обичају, крај трећег „Христос воскресе“ – „И сушчим во гробјех живот даровав“ – код нас пева народ, односно певнице, а тако је и код Грка и код Руса. Сматрамо да то није погрешно, јер се тако узима последње „Христос воскресе“, на овом месту, на Васкрс и целе Светле седмице. Поред тога, док народ ово пева, свештеник има времена да без журбе преда свећу, затвори Царске двери и отпочне јектенију.

 

Гласник, септембар 1972.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Подобије, С. Петербург 1894, стр. 385; Настољнаја књига, Кијев 1913, стр. 647.

[2] Настољнаја књига, стр. 647.

[3] Венеција 1884. год.

[4] Имерологион 1960, стр. 96.

[5] Београд 1971, стр. 201.

 

Comments are closed.