Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga III

Kako se peva tropar „Hristos voskrese“ od Tomine nedelje do odanija Pashe?

 

PITANJE: Neki sveštenoslužitelji od Tomine nedelje, pevaju samo na početku Liturgije triput tropar „Hristos voskrese“, sa upaljenom svećom u ruci, zatim nastavljaju Liturgiju. Drugi pevaju dvaput „Hristos voskrese“ i polovinu trećeg, i zahtevaju od pojaca da drugu polovinu otpevaju do kraja, pa nastavljaju Liturgiju. Tpeći niti dveri otvaraju, niti „Hristos voskrese“ pevaju. Od ovo troje šta je pravilno, a šta nije?

 

ODGOVOR: U Pentikostaru, na početku izlaganja pravila za Svetu Liturgiju Tomine nedelje, stoji: „Treba znati da od Nove nedelje (tj. Tomine), pa do odanija praznika Pashe, početak Liturgije biva ovako: Pošto đakon kaže „Blagoslovi, Vladiko!“ i jerej „Blagosloveno carstvo…“ peva jerej „Hristos voskrese“ triput, sav tropar, bez stihova „Da voskresnet Bog“, zatim jektenija (velika) i ostalo (ostali čin) Liturgije.“ Ovako isto propisuje i Veliki crkvenoslovenski tipik.

Na svaki način, dakle, sveštenik treba da peva „Hristos voskrese“ na početku Svete Liturgije od Tomine nedelje do odanija Pashe. Da pri tome drži zapaljenu sveću i otvara Carske dveri, tu se, kao što vidimo, ne pominje ništa.

No poznati liturgički pisci, Nikoljski i Bulgakov, vele da tada, pri pevanju „Hristos voskrese“, Carske dveri „obično“ bivaju otvorene.[1] Ova primedba svakako ne potiče iz nekog propisa, nego iz običaja, što napominje već sama reč „obično“, koja bi bila izostavljena da o tome postoji pozitivan propis. Ali, očigledno, ovi autori ne smatraju da je, za ovaj period, otvaranje dveri u suprotnosti sa propisom Služebnika da se Carske dveri do vhoda ne otvaraju.

Na isti način, kao običaj, Bulgakov navodi i tu pojedinost da sveštenik otpeva dvaput „Hristos vaskrese“, a treći put „obično peva prvu polovinu tropara, a pojci dovršavaju: „I suščim vo grobjeh život darovav“.“[2]

Grčki štampani Pentikostar[3] na početku Liturgije Tomine nedelje, ne kazuje ništa da li se peva „Hristos voskrese“, i kako. Ali se na početku večernje uoči te nedelje, kao i u slovenskom Pentikostaru, veli: „Po Blagosloven Bog naš… Hristos vaskrese… triput, prednačinateljni psalam…“. U zvaničnom pak Kalendaru, koji izdaje Grčka crkva i koja s dosta detalja izlaže propise Tipika, na istom mestu veli se: „Na večernju Blagosloven Bog naš… Hristos voskrese (triput, jedanput od oltara i po jedanput od pevnica), prednačinateljni psalam“.[4] Isto ovako uzima se „Hristos voskrese“ u Grčkoj crkvi i na početku Liturgije, tj. da ga jedanput otpevaju najpre sveštenik, a onda obe pevnice.

V. Nikolajević u Tipiku[5], pored otvaranja dveri pri pevanju „Hristos voskrese“, veli da sveštenik drži i zapaljenu sveću. Kao što je napomenuto, crkvenoslovenski Veliki tipik i Pentikostar o otvaranju dveri i držanju sveće ne govore ništa za poprazništvo Pashe, nego sve to, uz kađenje, propisuju samo za odanije Pashe.

Prema svemu izloženom, mogli bismo zaključiti ovako: Na početku Liturgije, od Tomine nedelje do odanija Pashe, po pravilu sveštenik peva triput „Hristos voskrese“. Otvaranje Carskih dveri i uzimanje sveće, pri tom pevanju, ušlo je kod nas u običaj i treba da ostane.

Takođe po običaju, kraj trećeg „Hristos voskrese“ – „I suščim vo grobjeh život darovav“ – kod nas peva narod, odnosno pevnice, a tako je i kod Grka i kod Rusa. Smatramo da to nije pogrešno, jer se tako uzima poslednje „Hristos voskrese“, na ovom mestu, na Vaskrs i cele Svetle sedmice. Pored toga, dok narod ovo peva, sveštenik ima vremena da bez žurbe preda sveću, zatvori Carske dveri i otpočne jekteniju.

 

Glasnik, septembar 1972.

 


NAPOMENE:

[1] Podobije, S. Peterburg 1894, str. 385; Nastoljnaja knjiga, Kijev 1913, str. 647.

[2] Nastoljnaja knjiga, str. 647.

[3] Venecija 1884. god.

[4] Imerologion 1960, str. 96.

[5] Beograd 1971, str. 201.

 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *