NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Venčanje uz post

 

PITANJE: Može li sveštenik izvršiti venčanje uz post bez odobrenja nadležnog episkopa?

 

ODGOVOR: Ne može. Evo zašto: Kanon 39. Svetih apostola naređuje: „Prezviteri i đakoni bez znanja episkopa neka ništa ne preduzimaju, jer je on onaj koji se ima starati o narodu Gospodnjem i koji ima davati računa o njihovim dušama“. Slično veli i 57. kanon Laodikijskog sabora: „Prezviteri ne mogu ništa raditi bez privole episkopa“.[1] Da se, pored ostalog i u pogledu braka traži ova saglasnost sa episkopom, o tome svedoči već Sveti Ignjatije Bogonosac: „Koji se žene i koje se udaju – da se sjedinjuju sa znanjem episkopa, da bi brak bio po Bogu, a ne po strasti“.[2]

Sveštenici, rukopoloženjem na svoj stepen, dobijaju pravo da, u redovnim prilikama i uslovima, pored drugih sveštenodejstava vrše i Svetu Tajnu Braka. Milaš tako i objašnjava pomenutu naredbu 39. ap. kanona i 57. Laodikijskog, tj. da prezviteri ne smeju ništa činiti što prevazilazi prava koja njihovom činu pripadaju, „ništa od onog što spada u isključiva prava episkopa“.[3] A već pomenuti Laodikijski sabor, polovinom IV veka, svojim 52. kanonom zabranjuje vršenje venčanja uz post. Krmčija pak, u 50. glavi, preti teškom kaznom svešteniku koji nekog venča u Crkvom zabranjene dane. Da su to dani posta, i neki drugi, kazuje Pravoslavno ispovedanje vere u svom 88. odgovoru,[4] i član 65. Bračnih pravila SPC. Izuzetno, u slučajevima neke vanredne potrebe, može se izvršiti venčanje i u to vreme. Odluka o tome pripada vlasti nadležnog episkopa,[5] kao što njegovoj vlasti pripada i procena o razrešenju nekih slučajeva srodstva, skraćivanja ili produžavanja epitimije, dozvola opela samoubicama itd. O venčanju u Crkvom zabranjene dane kao bračnoj zabrani govori član 37, t. 7. Bračnih pravila SPC, a član 54. tih Pravila veli da ovu zabranu razrešava nadležni arhijerej.

Dakle, sveštenik ne može izvršiti venčanje uz post bez dozvole nadležnog episkopa. Ako bi on ipak izvršio venčanje u to vreme bez navedene dozvole, brak ostaje u važnosti (sem ako bi bila ikakva bračna smetnja), ali sveštenik mora biti kažnjen za crkvenu krivicu (50. gl. Krmčije, član 53. Bračnih pravila SPC), jer on obavezno mora da zna te propise i mora da ih se drži.

 

Glasnik, septembar 1972.

 

NAPOMENE:


[1] N. Milaš, Pravila, N. Sad 1885, 104; II, 101.

[2] Poslanica Polikarpu, Gl. 5, 5, Apostoliki Diakonia, Atina 1955.

[3] Milaš, Kazneno pravo, Mostar 1911, 542.

[4] Isto.

[5] L. Mirković, Liturgika, Svete Tajne i molitvoslovlja, Beograd 1967, 133.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *