NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Čitanje kondaka na Izobraziteljni uz Časni post i van njega

 

PITANJE: Kako treba uzimati kondake na Izobraziteljni, uz Časni post i van njega, s obzirom da se propis u Triodu razlikuje od onog u Časlovcu, a razlika postoji i u Nikolajevićevom Tipiku, u kom se na Izobraziteljni iznosi jedno (str. 29), a u odeljku gde se izlaže bogosluženje Tpioda – drugo (str. 171)?

 

ODGOVOR: Ako uzmemo u obzir i druge crkvene knjige, pored navedenih, razlike će biti još veće. Obratimo li se propisima o poretku kondaka na Liturgiji, koji se tiču iste stvari, te će razlike porasti još više.[1]

Postojanje razlike sreta nas i kad se obratimo starim grčkim i slovenskim rukopisima. Skabalanovič kazuje da se u grčkom studijskom Ustavu novgorodske crkve Svete Sofije br. 1052, Sinajskom br. 868, oba iz XIII-XIV v., i u nekim drugim, kondaci na Izobraziteljni uopšte ne pominju.[2] Ne pominju se ni u Barberinskom rukopisu br. 69, iz 1205. god.[3] U Sinajskom pak rukopisu br. 876, kondaci postoje i među njima kondak Svetog Jovana Zlatousta i Svetog Vasilija Velikog. Skabalanovič smatra da su se oni tu našli zbog bliske veze Izobraziteljne sa pričešćivanjem.[4] Naime, ovaj poznati liturgički pisac drži da je postanak čina Izobraziteljne u vezi sa potrebom monaha-pustinjaka za češćim pričešćivanjem „koje su vršili sami, sa Svetim Darovima ranije donetim iz koje obližnje crkve. Pričešćivali su se uz molitveni čin koji je nosio natpis: „Is tin metalipsin“, „Za pričešće“. Prvobitno je ovaj čin sadržavao Blažena sa stihom „Pomjani nas Gospodi jegda prideši…“, „Lik nebesnij“, Simvol vere, „Oče naš“, „Gospodi, pomiluj“ 3 put, „Jedin svjat“, „Vkusite i vidite“, Psalam 33: Blagoslovlju Gospoda, molitve po pričešću, „Budi imja Gospodnje“.[5] Kondaka nije bilo. Prema sadržini pak vidi se da je to u stvari početni čin Izobraziteljne.

Kako u opštežiteljnim manastirima prestaje potreba za samopričešćivanjem monaha, zbog rukopolaganja pojedinih monaha u svešteničke činove i vršenja Liturgije nezavisno od dolaska sveštenika sa strane, to ovaj čin najpre gubi prvobitni naziv „Is tin metalipsin“, zatim molitvu pred pričešće i stih „Vkusite i vidite“, a već u IX v. dodaje mu se „Jedinorodnij Sine“, „Oslabi ostavi“. U HIII v. javljaju se izobraziteljni psalmi, 102. i 145, a još docnije kondaci.[6] Tada dobija naziv „Ta tipika“. U našim rukopisima isto tako „Načalo tipikom“, ili najobičnije „Obednica“. U takvom obliku ušla je Izobraziteljna i u molitveni čin opštežiteljnih manastira,[7] i čitala se u dane kad se vršila Liturgija koja počinje večernjom,[8] ili Pređeosvećena, kao i u dane kad se zbog kakvih razloga nije vršila puna Liturgija. Tada se na Izobraziteljni obično čitao Apostol i Evanđelje.

Kondaci su se javili, kao što rekosmo, dosta kasno. U rukopisu Sinajske biblioteke br. 866, HIII v., nalazimo ove kondake: „Jako načatki jestestva“, „So svjatimi upokoj“, „Upovanije hristijan“. Po najstarijim grčim rukopisima Jerusalimskog ustava: Kondak hramovnog Svetog, „So svjatimi“ i „Predstateljstvo strašnoje“, ili „Predstateljstvo hristijan“. Po docnijim grčkim rukopisima istog Ustava, posle kondaka hramovnog, uzima se kondak dnevnog Svetog, a Bogorodičan „Predstateljstvo strašnoje“ ne pominje se, nego samo „Predstateljstvo hristijan“.[9] „Po najstarijim slovenskim rukopisima Jerusalimskog ustava“ – veli dalje Skabalanovič – „još kondak Mineja, ako ima (pred sedmičnim i hramovnim), a u subotu, umesto Predstateljstvo… Jako načatki, po docnijim, pre sviju, kondak Preobraženja“.[10]

U propisima naših rukopisa nalazimo čitavu skalu razlika, od najprostijih sa svega tri kondaka: „Oslabi, ostavi, i po O(t)če naš ko(n)d(ak) s(ve)t(o)mu jemže jes(t) hram, Slava Sa s(ve)timi pokoj G(ospod)i, i n(i)nj(a) Zastupnice hr(i)stijanom“;[11] onda sa četiri: „k(o)nd(ak) dnevi i sije: B(o)že ot(a)c naših, Slava Sa (s(ve)timi, i n(i)nja Zastupnice hr(is)tijanom“;[12] sa pet: ko(n)d(ak) hramu, praz(niku) s(ve)t(o)mu, dnevi, iže hošteši, Slava Sa s(ve)timi, i n(i)nje Zastupnice…;[13] sa šest: ko(n)d(ak) hramu, praz(d)nika s(ve)tomu, dnevi, iže hošteši, rci sije: B(o)že ot(a)c naših, Slava sa s(ve)timi, i n(i)nj(a). Zastupnice…;[14] i uz „jelika hošteši“ i više od šest.

Ovolika nejednakost i neodređenost, osobito prepuštanje volji svakog pojedinca da uzme ili ne uzme pojedine kondake, pokazuje nedavni ulazak kondaka u čin Izobraziteljne. Nepominjanje kondaka hrama upućuje, mislim, na to da je ona vršena u kelijama, ili neosvećenim kapelama u vreme samopričešćivanja monaha.

U ovolikom mnoštvu razlika, u rukopisima nema pomena o kondaku Preobraženja. Ovaj kondak se javlja, kao što napomenusmo, tek u novije vreme. Nema ga ni u knjizi „Pravilo gotovjaščimsja k služeniju Liturgiji svjatija…“ Kijevopečerske lavre 1872. g., u kojoj se podrobno iznosi poredak kondaka na Izobraziteljni, ali da bi red kondaka počinjao kondakom Preobraženja nema ni pomena. U Tipiku Velike Hristove Crkve, Georgija Violakisa, red kondaka velikoposne Izobraziteljne počinje kondakom Preobraženja, za kojim slede: kondak sedmičnog dana, zatim hrama Svetog, mučeničan ispred 7. pesme kanona glasa, Slava So svjatimi, I ninje Predstateljstvo hristijan.[15] Tako se isto kazuje u Velikom Časoslovu (Orologion to mega), zvaničnom izdanju grčke Crkve.[16] Po bugarskom Časoslovu uzima se kondak Preobraženja, zatim kondak hrama (ako je hram Hristov, najpre kondak hrama), pa dana, Slava So svjatimi, I ninje Predstateljstvo.[17]

U crkvenoslovenskom štampanom Časoslovu veli se da na Hristove praznike dolazi samo kondak praznika. Ako bude i Sveti veliki („prazdnujemij“): najpre kondak Svetog, Slava i ninje praznika. Ako nije Gospodnji praznik, ni Sveti veliki, ili je pevano „Aliluja“, najpre se uzima kondak Preobraženja, onda dana i hrama. Ako je hram Gospodnji, najpre hrama, pa dana i Svetog redovnog, Slava So svjatimi, I ninje Predstateljstvo, ili hrama Bogorodice.

Ovakav stav zastupaju i pojedini liturgički pisci: K. Nikoljskij,[18] i S. Bulgakov, koji navodeći uzimanje kondaka Preobraženja primećuje: „No u ustavu (v. 14 nov.; poned. prve sedm. 40-nice, Tip. g. 52) nema ukazivanja na ovaj kondak, nego se direktno navodi (sledeći za njim u Časoslovu) kondak dnevni…“.[19] Bulgakov iznosi i objašnjenje zašto se uzima kondak Preobraženja, i veli da nas on treba da podseti na taj događaj koji se desio u vreme naše 40-nice.[20]

Profesor Mirković o kondacima na Izobraziteljni govori uopšteno: „Iza vozglasa po Očenašu poju se kondaci, Slava: So svjatimi upokoj, I ninje Predstateljstvo hristijan…“.[21] Kod ep. Melentija poredak kondaka je prema crkvenoslovenskom Časoslovu,[22] a tako isto kod Vasilija Nikolajevića.[23] U odeljku Trioda Nikolajevićevog Tipika, poredak kondaka je isti, no bez pomena kondaka Preobraženja.[24]

Nije potrebno dokazivanje da se pri uzimanju kondaka na Izobraziteljni, kao i na Liturgiji, ni u starini ni sada, nije moglo postupati u isto vreme po svima ovim različitim propisima, nego se svako pridržavao jednog između njih, za koji su mu razlozi govorili da je najbolje. Isto tako nam je, mislim, jasno da propis crkvenoslovenskog Časoslova, o uzimanju kondaka Preobraženja, ne postoji ni u jednom grčkom i našem rukopisu, te da ga zato, kao novijeg, ne uzima u obzir ni crkvenoslovenski Tipik, ni neke druge crkvene knjige.

Stoga je, smatram, najbolje držati se opšteg, najviše posvedočenog pravila, i kondake na Izobraziteljni, i u Velikom postu i van njega, kad je mali Sveti (van predprazništva, i van subote) uzimati ovako: U hramu Hristovom i Bogorodičinom: kondak dana (sedmičnog), pa Svetog iz Mineja, i drugog Svetog (ako ima kondak), Slava So svjatimi, I ninje kondak hrama. U hramu Svetog: kondak dana, pa kondak hrama, kondak Svetog iz Mineja i drugog Svetog (ako ima), Slava So svjatimi, I ninje Predstateljstvo.

Pri tome treba imati u vidu da se utorkom u hramu Pretečinu ne uzima kondak hrama, jer je Pretečin već kondak dana.[25] Analogno s tim, ne uzima se u ponedeljak hrama Arhanđela, u sredu i petak hrama Hristova, u četvrtak hrama Apostolskog i Svetog Nikole. U subotu se uzima kako u hramu Hristovom i Bogorodičinom, tako i u hramu Svetog jednako: kondak Svetog iz Mineja i drugog Svetog (ako ima), Slava So svjatimi, I ninje Jako načatki jestestva.[26]

Još treba uzeti u obzir da se, u sedmične dane, kad se izostavlja Oktoih, ne uzima kondak sedmičnog dana. Ako li je Sveti s Vel. slavoslovljem i polijelejem, izostavlja se i So svjatimi. Ako li je Sveti s bdenijem, izostavlja se još i kondak hrama Svetog (ali ne i hrama Hristovog i Bogorodičinog).[27]

Na kraju da napomenemo i to da Tipik ponekad pod rečju „časovi“ podrazumeva i Izobraziteljnu. Tako se u njegovoj 52. gl. kaže: „A gde nema Liturgije, govorimo na časovima, po „Oslabi, ostavi“ i po „Oče naš“: kondak hrama Hristova, i dana… itd.“ Jasno je da se ovo može odnositi samo na Izobraziteljnu, jer se samo na njoj govori „Oslabi, ostavi“, a zatim „Oče naš“ i kondaci.[28]

 

Glasnik, jul 1981.

 

NAPOMENE:


[1] Da navedemo samo jedan primer. U pravilu „Kako idu tropari i kondaci na Liturgiji u ostale dane osim nedelje, kad nema ni pred ni poprazništva Hristovog ili Bogorodičinog“,u Vel. Tipiku V. Nikolajevića veli se za ponedeljak, utorak i četvrtak da se, u hramu Hristovom, kondaci uzimaju ovim redom: Kondak dana (sedmičnog), kondak Svetog redovnog i drugog ako ima, Slava So svjatimi, i ninje kondak hrama (Beograd 1971, str 216). Odmah iza toga, u idućem pravilu „Kako se poju otpustiteljni tropari i kondaci u sedmične dane…na večernju…časovima i Liturgiji“, stoji da se najpre uzima kondak hrama Hristova, zatim dana (sedmičnog), Svetog redovnog i drugog Svetog, Slava So svjatimi, I ninje hrama Bogorodice; ako nije njen hram: hrama Hristova (str. 218). Tako bi se, po ovom propisu, kondak hrama Hristova uzimao dvaput, i na početku ispred ostalih kondaka, i na kraju iza sviju. Ni jedno ni drugo pravilo nije izmislio Nikolajević, nego ih je oba preveo iz crkvenoslovenskog Tipika, gde ovako isto stoji od reči do reči.

[2] Tolkovij Tipikon, Kijev 1910, I, 435.

[3] A. Dmitrijevskij, Tipika, Kijev 1895, 826.

[4] Isto.

[5] Tolkovij Tipikon, I, 332.

[6] Isto, I, 435.

[7] Kad se već nije vršilo samopričešćivanje, iako se ono pominje još dugo posle prestanka potrebe za njegovim vršenjem, te ga pominje pisac žitija prep. Luke Stirijskog, zatim bugarski patrijarh Evtimije (1375-1393. g.) i Sv. Simeon Solunski († 1429 g.) (Skabalanovič, n. d. I, 435.).

[8] Uoči Božića, Bogojavljenja i Blagovesti kad padnu u posni dan.

[9] Skabalanovič, n. d. 435, 436.

[10] Isto, 436.

[11] Rukopis Jerusalimskog Tipika Muzeja SP Crkve u Beogradu, br. 20, XVI v., l. 148; isto tako Tipici br. 67 iz 1574, g.; br. 130 iz 1631. g.; br. 132, XVI v.; Zbirke prof. Grujića br. 206, XVI v.; Psaltir s posledovanjem br. 50, XV v.; ili O(t)če naš, taže B(ož)e ot(a)c naših, sl(a)v(a) Sa svetimi, i n(i)nj(a) Zastupnice Hr(i)stijanom (Psaltir s posledov., Grujićeve zbirke br. 24, XVI v.).

[12] Psaltir s posledov. br. 245, XVI v. U psaltiru s posledovanjem br. 24, XVI v., navodi se isto uz dodatak posle kondaka danu: „I jelika hošteši. Ašte li že nje(st) rci sija: B(ož)e o(ta)c naših“. A tako je i u Psaltiru br. 30, XVI v. (U njemu se posle pomena kondaka kazuje: „Taže ap(o)stol i jev(an)g(e)lije dnevi“.) i br. 56, XVI v.; takođe u Psaltiru s posledovanjem štampanom na Cetinju 1495. g. (U njemu se, kao i u drugim iz naših starih štamparija, nalazi takođe primedba o Apostolu i Jevanđelju dnevi, a umesto reči „Zastupnice“ upotrebljava se reč „Predstateljnice“), kao i u Psaltiru štampanom u Mileševi 1557, g.; Molitveniku Božidara Vukovića štampanom 1536. g. (ali bez primedbe „Ašte li njest“, i umesto „Predstateljnice“ stoji „Zastupnice“); isto je tako i u Psaltiru Grujićeve zbirke br. 59 iz 1633. g. U Psaltiru br. 220, XVI v.: „K(on)d(ak) dnju. Ašte li jes(t) pos(t) rci sije: B(o)že ot(a)c naših. Slava Sa s(ve)timi pokoj G(ospod)i, i n(i)nj(a) Zastupnice hr(is)tijanom…“. Prema tome, umesto nejasnog „Ašte li njest“ možda je stojalo „Ašte li post“. Ili će biti da se reči „Ašte li njest“ odnose na kondak „dnevi“, ako se pod tim nazivom može razumeti Sveti iz Mineja; ili još pre na kondak hrama, ako se Izobraziteljna vršila u keliji ili neosvećenoj kapeli. U Tipiku br. 213, XVI v., stoji alternativno: „ko(n)d(ak) s(ve)t(o)mu dnevi, ili s(ve)tomu jemuže je(st) hram“ – dok su ostali isti.

[13] Rukopisni Psaltir Muzeja SPC br. 107, v., l. 97a.

[14] Rukopisni Časoslov iste biblioteke br. 168, XVII v.

13 Izd. Saliveru 1913, str. 329. Prvo izdanje je u Carigradu 1888. g.

[16] Apostoliki Diakonia, Atina 1974, 124.

[17] Sofija 1929, 81.

[18] Posebije k izučeniju Ustava, S. Peterburg 1900, 368.

[19] Isto.

[20] On, naime, smatra da se Gospod preobrazio iste godine kad je i raspet, na 40 dana pre toga. Crkva pak praznuje Preobraženje u avgustu zato što bi praznovanje u februaru palo u Veliki post, „a to bi bilo nesaglasno sa velikoposnim bogosluženjem i tužnim vremenom posta i pokajanja, što sve predstavlja sadašnji, pun nevolja život, dok praznik Preobraženja predstavlja budući vek“ (isto, 271). 6. avgusta, smatra Bulgakov, slavila je Crkva ovaj praznik zato da bi on opet došao na 40 dana pred praznik Hristovih stradanja, tj. pred Vozdviženijem Časnog krsta (isto).

[21] Liturgija, Beograd 1966, II, 33.

[22] Pravilnik, Zaječar 1907, II, 12.

[23] Vel. Tipik, Beograd 1971, 29.

[24] Isto, str. 172.

[25] Tipik, gl. 52. Crvenkoslov. Časoslova.

[26] Po „Pravilu gotovjaščimsja…“ Kijevopečer. lavre 1872. g., subotom se uzimaju kondaci kao i drugih dana: kondak hramu Hristu i Bogorodici, a na I ninje Predstateljstvo, ali se u Tipiku i drugim knjigima to ne veli.

[27] Veliki Tipik gl. 52; Nikolajević str. 220, 221; Pravilo gotovjaščimsja…l. 97b.

[28] Up. Tipik, Moskva 1877, l. 360b; Nikoljskij, n. d. 365.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *