NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da li se čita Trisveto na kraju Prvoga časa, ako se odmah nastavlja služenje Trećega časa?

 

PITANJE: Pri kraju Prvog časa, uz Veliki post, čitali smo Trisveto pred molitvom „Hriste svjete istinij“, kao što stoji u Časlovcu. No jeromonah koji je zamenio našeg duhovnika veli da se tu ne uzima Trisveto ako posle Prvog časa neće biti prekida, nego će se odmah nastaviti Tpeći i ostali časovi. U interesu mira i reda na bogosluženju, postupismo kako je on rekao. No interesuje nas da li smo mi do sada pogrešno činili, odnosno, kako stvarno treba postupati?

 

ODGOVOR: Zbog potrebe odmora, predaha posle dugog jutarnjeg kruga bogosluženja (Polunoćnice, Jutrenje i Prvog časa), crkveni Ustavi predviđaju prekid, da bi se docnije nastavio dnevni krug (Treći i Šesti čas i Izobraziteljna, ili Liturgija). Sve crkvene bogoslužbene knjige koje o tim činovima govore, redovno predviđaju otpust posle Prvog časa, kako van posta, tako i uz post. Zato direktnih propisa kako postupiti ako neće biti prekida posle Prvog časa, nego će se odmah nastaviti Treći i ostali, u tim knjigama ne može se naći. No to ne znači da se do odgovora na postavljeno pitanje ne može doći. Postoje slučajevi iz kojih se putem analogije može izvesti određen odgovor i na ovo pitanje.

Iz činova pojedinih bogosluženja lako uviđamo da su završne molitve za mnoge od njih jednake. Nije tu reč samo o otpustu, nego i o molitvama koje mu prethode. Tako npr. upoređenjem kraja Velikoposne večernje, Velikog povečerja, Prvog časa i Izobraziteljne istovetnost se sama sobom uočava: posle molitava Sv. Jefrema Sirina, s poklonima, dolazi Trisveto, „Gospodi, pomiluj“ 12 puta, odgovarajuća molitva i otpust.[1] U svim ovim činovima predviđa se pred otpustom Trisveto. Ali nas interesuje: uzima li se tu Trisveto i ako neće biti otpusta?

Crkvenoslovenski Tipik iznosi mogućnost da se po svršetku npr. Šestog časa može učiniti prekid, s otpustom, u kom će se slučaju posle metanija uzeti i „konačno“ Trisveto, a može bez otpusta nastaviti čitanje idućeg, Devetog časa. I jedno i drugo svakako po blagoslovu nastojatelja: „A idježe roshoda ne bivajet, po molitve Bože i Gospodi sil, abije glagoljem: Pridite poklonimsja triždi i čas devjatij“.[2]

Prema tome može se postupiti i na kraju Prvog časa. Za sam način, kako to izvršiti, pomoći će nam upoređivanje sa Velikoposnom izobraziteljnom, jer se ona, po crkvenoslovenskom Tipiku, kao i Šesti čas, može završiti na dva načina. Na jedan se način završava kad se iza nje neće služiti Pređeosvećena Liturgija, nego bez otpusta odmah nastavi Večernja; a na drugi kad će iza nje biti Pređeosvećena, u kom će se slučaju Izobraziteljna završiti potpuno, otpustom. Kad neće biti Pređeosvećene, te ni otpusta na kraju Izobraziteljne, posle molitava Sv. Jefrema Sirina i metanija, prelazi se odmah na Večernju i predstojatelj odmah čita „Pridite poklonimsja“ i prednačinateljni psalam. U sredu pak prve sedmice posta, kad će biti Pređeosvećena Liturgija, po pravilu u crkvenoslovenskom Tipiku (u Časoslovu se taj slučaj ne predviđa, a u Triodu se veli uopšteno: „I pročeje posljedovanije časov i otpust“), na kraju Izobraziteljne, posle molitava Svetog Jefrema Sirina s metanijama, veli se: „Čitamo Trisveto i „Oče naš“; „Gospodi, pomiluj“ 12 (puta) po običaju, „Presveta Trojice“, zatim „Dostojno jest“ i otpust.

Po analogiji, dakle, sa završetkom Šestog časa i Izobraziteljne, možemo postupiti i na kraju Prvog časa. Ako će se on završiti otpustom, onda pred otustom i molitvom „Hriste svjete istinij“ treba uzimati „konačno“, završno Trisveto, kao što stoji na tom mestu u savremenim bogoslužbenim knjigama.[3] Karakteristično je da se ovo Trisveto, na kraju Prvog časa pred otpustom, u crkvenoslovenskom Tipiku naziva „konačnim“ i „poslednjim“.[4] „Konačnim“ se ono naziva i na kraju Šestog časa kad će se ovaj završiti otpustom.[5] Isto se tako ono naziva i u našim starim rukopisima: „konačnje“, „na konac“, „konačnjeje“, kao što navedosmo. Svakako da se ono tako naziva što se uzima na kraju pred otpustom, posle koga će biti prekid. Ako neće biti završetka, odn. otpusta, jasno je da ne može biti ni „završnog“ Trisvetog.

Napomenućemo još da se u našim rukopisnim Triodima i Tipicima ne daje nikakvo uputstvo o završetku Izobraziteljne kad će biti Pređeosvećena Liturgija, kao što tih uputstava nema ni u crkvenoslovenskom Časoslovu.

Kao odgovor na postavljeno pitanje mogli bismo reći ovako: Po analogiji sa Šestim časom i Izobraziteljnom, uz Veliki post, treba postupati i sa krajem Prvog časa, tj. ako će se on završiti otpustom – onda pred otpustom i molitvom „Hriste svjete istinij“ treba uzimati završno Trisveto.

Ako li neće biti otpusta, nego odmah nastaviti Treći i ostali časovi, nema razloga da se uzima završno „konačno“ Trisveto, nego posle molitava Svetog Jefrema Sirina[6] s metanijama odmah uzeti „Hriste svjete istinij“, „Vozbranoj vojevodje“, a zatim „Pridite poklonimsja“, psalam 16. i dalji čin Trećeg i ostalih časova.

 

Glasnik, decembar 1976.

 

NAPOMENE:


[1] Taj princip da se iste završne molitve upotrebljavaju u raznim bogosluženjima bio je i u starini. U VI veku na Zapadu završnu molitvu, koja se zvala „kolekta“ (od glag. koligo = zaključiti), uvek je čitao najstariji sveštenoslužitelj prisutan na bogosluženju. Barcelonski sabor 540 g., u 5. prav. zabranjuje „prezviterima da u prisustvu episkopa zaključuju („non koligant“) molitve“ (Skabalanovič, Tolkovij Tipikon, Kijev 1910, I, 343). „Ovo zaključivanje“ – navodi dalje Skabalanovnč – „bilo je uvek jednako za razne službe, te je Agrestije okrivljavao opata Kolumbana, na jednom saboru u Galiji 585. g., zato što je ovaj uvodio razne kolekte u različitim službama“ (n. d. 343).

[2] Moskva1877, l. 295.

[3] Slično stoji i u starim. Tako u pergamentnom rukopisnom Časoslovu br. 107, iz XIV v., biblioteke man. Dečana (koji je po naredbi igumana Nikole prepisao „dijak Brajen“), posle molitava Sv. Jefrema Sirina veli se: „I tako počinajet predstatelj trisvetoje (u Tipiku br. 114, s kraja XIV ili poč. XV v., „pravostatelj“ na kraju Prvog časa i na kraju večernje, a na kraju Vel. povečerja „prvostojatelj“; u Tipiku istog manastira iz 1336-1346. g. (sada u Publičnoj biblioteci u Lenjingradu, fotograf. snimci prof. L. Mirkovića) tačnije „predstatelj“, a tako i u Časoslovu br. 108, XIV v.) i metanija 3, G(ospod)i pom(i)luj 12, pot(om) m(o)l(itvu) siju H(rist)e svete istini…“. Posle ovoga dolazi objašnjenje da se ovako poje služba Prvog časa uz post, a kad nije post da nema metanija, „niže na kon(a)c tris(ve)toje glagoljem, takmo m(o)l(itva) i otpust“. I u crkvenoslovenskom Tipiku se veli da subotom kad nije „Aliluja“, nego „Bog Gospod“, „poklonov ne tvorim, niž konečnoje trisvjatoje, no vse prosto pojem“ (L 17). U pomenutom dečanskom Tipiku iz 1336-1346. g., na kraju Prvog časa u Čisti ponedeljak, posle molitava Sv. Jefrema daje se ovakvo uputstvo: „I poč(i)najet predstatelj kon(a)čnje tr(i)s(ve)to i met(a)nije 3, i lobizajem s(ve)tije obrazi na mesteh svojih i po O(t)če naš G(ospo)di pomiluj 12, potom Slav(a) ti B(ož)e up(o)van(nije naše) i molitvu kon(a)čnu i otpust“. Više detalja daje rukopisni Tipik Muzeja SPC, br. 132 iz XVI v. Po molitvama Sv. Jefrema Sirina: „I malo pomlčavše načinajet predstatelj tr(i)s(ve)to, i metanija 3 i lobizajem s(ve)tije obrazi každo na svojem mes(te), i po Otče naš G(ospod)i (pom(i)luj 12, taže slava ti B(ož)e upovanije naše i m(o)l(itva) ot iereja i otpust“. Isto ovako veli se i u rukop. Tipiku br. 206, XVI v., kao i u br. 20, XVI v. („I pokloni običnije 3 i pročih 12, taž(e) m(o)litvu siju H(rist)e s(ve)te istinij…“).

[4] Izd. Moskva 1877, gl. 9, l. 17.

[5] Čisti ponedeljak, l. 295.

[6] Ove molitve su u našim rukopisima obično proširene dodacima kojih nema u crkvenoslovenskom. Na polunoćnici, u dečanskom Časoslovu br. 107 iz XIV v., prva od njih glasi: „G(ospo)di života mojego d(u)h prazdnastva, lukavstvija, ljuboslastija i prazdnoslovija, tašteslavija i srebroljubija ne dažd mi“. U Tipiku istog manastira iz 1336-1346. g. „… duh prazdnasta i lukavstva, ljuboslastija, praznoslovija ne dažd mnje“; u Tipiku br. 115, s kraja XIV ili poč. XV v.: „duh uninija, praznoslovija, tašteslavija i srebroljubija ne dažd mnje“; u Časoslovu br. 108, XIV v.: „d(u)h prazdnastvija, ljuboslastija i praznoslovija, tašteslavija i srebroljubija ne dažd mnje“; u Tipiku br. 114, s kraja XIV i poč. XV v.: „d(u)h prazdnastva, lukavstvija, ljubovlastija i praznoslovija ne dažd mnje“.

Iz ovih razlika smatram da možemo zaključiti da su u svakom manastiru tu dodavani gresi koji su uočavani među bratijom, da bi se na njih opomenuli i tokom posta očistili, što je osobito cilj posta.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *