NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

O načinu pevanja svetilna VI glasa u Velikom postu

 

PITANJE: Kako se uzima u Velikom postu svetilan VI glasa? Imao sam prilike da čujem bogoslove da ga pevaju sa dodatkom dnevnog završetka na kraju. Međutim drugi vele da se dnevni dodatak ne uzima na kraju tog svetilna.

 

ODGOVOR: Prema M. Skabalanoviču, svetilan „ima isključivi položaj na bogosluženju. On je pesma jutrenje koja se više nigde ne ponavlja“.[1] U svetilnu, veli on dalje, „proslavljamo Boga kao svetlost i darodavca svetlosti“. To je osobito primetno baš kod svetilna uz Veliki post, u kojima se redovno upotrebljava reč svetlost, „svjet“[2], a takođe i u svetilnima mnogih praznika.[3] Arhiepiskop Venijamin pak, navodeći Svetog Marka Efeskog, koji veli da svetilni „mole za sijanje duhovne svetlosti“, zaključuje da je svetilan „tropar koji u sebi sadrži molitvu za nisposlanje svetlosti i prosvećenje našeg uma…“.[4] Po njemu i prof. Mirković kazuje da naziv svetilni ove pesme imaju zato „što je u njima moljenje prosvećenja odozgo, svetlošću nebeske blagodati“, ili što u njima „veličamo svetila vere, svetitelje Božje“.[5] Slično veli i Nikoljski: „Svetilnima se nazivaju zato… što se u njima, većim delom, govori o prosvećenju duše odozgo“.[6] Ukazivanje na duhovnu svetlost koja prosvećuje istinom one koji sede u tami nalazimo u svetilnu na Božić („Posjetil ni jest… Vostok vostokov“), a takođe u mnogima drugim.[7]

U mnogim svetilnima nema ukazivanja na svetlost ni fizičku, ni duhovnu, npr. svetilan Vaskrsa, Praznika nad praznicima – „Plotiju usnuv…“,[8] ali zato dogmatske istine koje iznose ne manje od ostalih svetilna prosvećuju naše duše večnom svetlošću.

Pored navedenog, Nikoljski veli da naziv svetilan nose ove pesme „i zato što se pevaju pred rasvitkom dana, pred uzglasom „Slava Tebje pokazavšemu svjet“, i čitanjem ili pevanjem slavoslavlja „Slava vo višnjih Bogu“.“[9] Ovakvo mišljenje nalazimo i kod Svetog Marka Efeskog koji veli: „Svetilnima… ove nazivamo jer se pevaju pošto nastane svetlost“.[10]

Prof. Fundulis smatra da je svetilan i eksapostilar „prvobitno bio neka vrsta psalamskog prokimena, koji se docnije razvio u tropar, nazvan zbog „Nisposli svjet Tvoj“, nazivima istog značaja: svetilan ili eksapostilar, kao što svedoči i Simeon Solunski…“.[11] Prof. Fundulis nastavlja: „Slanje svetlosti, o kome govore svetilni i eksapostilari, treba da se shvati ili kao pozdrav osvitku dana, ili kao izraz nekog liturgičkog objašnjenja“.[12]

Kako se u jerusalimskom Posledovanju IH-HII v. ukazuje na prvi vaskrsni eksapostilar („So učeniki vzidem…“) kao na podoban za druge eksapostilare, Skabalanovič izvodi zaključak da se „može misliti da su svih 11 eksapostilara imali jednu istu melodiju“,[13] kao što je kod nas i sada, jer se svi eksapostilari i svetilni (sem pojedinih Gospodnjih praznika) pevaju na drugi troparski glas, ali s naročitim završetkom.[14]

Ako uporedimo svetilne u Oktoihu, koji po pravilu pominju uspomenu pojedinih sedmičnih dana, sa svetilnima u Triodu, videćemo da isto biva i kod svetilna svih osam glasova u njemu. Oni se redovno sastoje iz dva dela: kratkog molitvenog priziva Gospodu za očišćenje duše od greha (I i IV gl.), prosvećenje očiju srca (II, Š, V gl.), nisposlanje dušama našim neprolazne svetlosti (VI gl.), slavljenje Boga i tvorenje Njegove volje (VII gl.), prosvećenje Bogom (VIII gl.) – i dnevnog dodatka (u ponedeljak: „Predstateljstvi besplotnih Tvojih i spasi mja“; u utorak: „Molitvami, Gospodi, Preteči Tvojego i spasi mja“; sredom i petkom: „Siloju, Gospodi, kresta Tvojego i spasi mja“, itd.). Na „Slava“ uzima se ovaj svetilan, ali sa istim dodatkom bez obzira koji je sedmični dan: „Molitvami, Gospodi, svjatih Tvojih i spasi mja“,[15] a tako isto i na „I ninje“: „Molitvami, Gospodi, Bogorodici i spasi mja“.

Svi ovi svetilni, sa dnevnim dodatkom uzimaju se na isti način: najpre se uzima tekst svetilna, a dnevnim dodatkom se završava, npr. tekstu svetilna I glasa: „Svjet vozsijaj Gospodi, dušu moju očisti ot svjakago grjeha“, u ponedeljak se dodaje kao završetak: „Predstateljstvi besplotnih Tvojih i spasi mja“; u utorak: „Molitvami, Gospodi, Preteči Tvojego i spasi mja“ itd. Na „Slava i ninje“ dolazi isti tekst svetilna, a i završetci su, kao što malo pre napomenusmo, za sve dane isti.

No kod svetilna VI glasa postupamo drugačije. Pri pevanju ovog svetilna, u početku se uzima dnevni dodatak, a završava tekstom svetilna, npr. u ponedeljak: „Predstateljstvi, Gospodi, besplotnih Tvojih nizposli dušam našim svjet Tvoj prisnosuščnij“. Stalnim dodatkom: „Molitvami, Gospodi, svjatih Tvojih“, počinje ovaj svetilan na „Slava“, a tako i treći put, na „I ninje“: „Molitvami, Gospodi, Bogorodici nizposli dušam našim svjet Tvoj prisnosuščnij“.

Da je to zaista tako, kazuje nam uputstvo uzimanja svetilna ovog glasa koje se nalazi u crkvenoslovenskom štampanom Triodu. Tu je najpre iznet ceo svetilan za ponedeljak, pa se dalje veli: „A ovde u šestom glasu, u početku svetilna, umesto „Predstateljstvi, Gospodi, bezplotnih“ i ostalog, ako je utorak govori se ovako: „Molitvami, Gospodi, Preteči Tvojego“ i ostalo govori do kraja“.

Isto tako, navode se u početku dodaci za ostale dane, a zatim objašnjava: „drugi put, na „Slava“, treba govoriti u početku svetilna „Molitvami, Gospodi, vsjeh svjatih nizposli dušam našim svjet Tvoj prisnosuščnij“.“

Jasno je, dakle, da se u pogledu uzimanja svetilna VI glasa iznimno počinje onim čime se kod ostalih sedam završava. No neki, povučeni navikom da se dnevnim dodatkom završava u svim ostalim glasovima, čine tako i ovde, iako je taj dodatak već uzet na početku, pa ga tako uzimaju dvaput: „Molitvami, Gospodi, Preteči Tvojego nizposli dušam našim svjet Tvoj prisnosuščnij“, „Molitvami Gospodi Preteči Tvojego i spasi mja“. Da malo bolje razmotre navedeno objašnjenje u Triodu, i malo bolje razmisle, bilo bi im jasno da nema razloga uzimati dnevni dodatak dvaput, i to u svim glasovima na kraju svetilna, a u VI glasu na njegovom početku. Opravdanost ovih reči potvrđuje i grčki tipičar G. Bekatoros: „Treba da se zna da svetilan VI glasa… pošto počinje sa „Predstateljstvi Gospodi“, ili „Molitvami, Gospodi“, dopunjuje se u svom početku, i ne završava se kao svetilni ostalih glasova“.[16]

U našim starim rukopisima svetilan VI glasa iznet je ukratko, samo tekst bez objašnjenja: „Zastupljenijem G(ospod)i bespltnih, nisposli d(u)šam našim svet Tvoj pr(i)snosuštnij“.[17]

Zbog neuobičajenog početka i završetka, različitog od svetilna ostalih glasova, i u to doba nekim je ovaj svetilan zvučao kao nezavršen, pa su mu i na kraju stavljali dodatak. Tako u Dečanskom pergamentnom Časoslovu i sinaksaru, iz XIV v., ovaj svetilan glasi: „Zastupljenijem G(ospod)i bespltnih, nisposli d(u)šam našim svet Tvoj pr(i)snosuštnij, siloju krsta č(a)stnago i sp(a)si me“.

Prema rukopisnom Psaltiru s posledovanjem Muzeja Srpske pravoslavne crkve, br. 30, XV v., vidimo da se kao svetilan šestog glasa uzima i svetilan sedmog, koji je ovome i sadržinom sasvim sličan: „Predstateljstvom G(ospod)i bespltnih i svet Tvoj nisposli d(u)šam našim i velikuju milost“.[18] Isto ovako glasi ovaj svetilan i u savremenim grčkim Časoslovima, dok se pak u njihovom Triodu nalazi isti tekst kakav je i u crkvenoslovenskom.

 

Glasnik, maj 1978.

 

NAPOMENE:


[1] Tolkovij Tipikon, Kijev 1913, II, 295. Istina, svetilan (eksapostilar) imaju i pojedina molitvoslovlja za pokojne, koja po svom sklopu liče ne jutrenju. Tako u Činu pogreba sveštenika eksapostilar je „Ninje upokojihsja…“. Ovaj isti eksapostilar nalazi se i u Činu pogreba dece. U Činu pak pogreba na Pashu uzima se svetilan Pashe.

[2] Jedino je ne nalazimo u svetilnu VII glasa sadašnjih crkvenoslovenskih knjiga, ali je u starini kod nas bila, a kod Grka postoji i sada u Časoslovu i Paraklitiku.

[3] Bogojavljenja („Svjet nepristupnij“); Duhova („Svjet Otec“); Preobraženja („Svjete neizmjenij“); Vaznesenja („Svjetu slavi“); Veliki ponedeljak („Svjetodavče“); Sv. Paraskeve („Božestvenij svjet“); Sv. Stefana Arhiđakona („Svjeta neizglagolanago“); Sabora Sv. Jovana i Obretanje („Svjet vidjel jesi“; „Svjetilniče svjeta“); Sv. Tri Jerarha („Svjet prijateljišča“); Sv. proroka Ilije („Svjet na ognjenjej“), itd.

[4] Novja Skrižalj, S. Peterburg 1859, 142, 143.

[5] Liturgika I, Beograd 1965, 236; Liturgika II, Beograd 1966, 27.

[6] Posobije k izučeniju Ustava bogosluženija, S. Peterburg 1900, 325.

[7] Sv. Arh. Mihaila („Predstateljstvo svjetov“); Sv. Andreja Prvozvanog (Bogorod. „Ulučiti osijanija tvojego Sina“); Nedelju Otaca („Jako svjetilnici vozsijaša i tvar vsju prosvjetiša“); Sv. Vasilija Velikog („Jako solnice ozaril jesi“); Sv. Save Srpskog („Svetilnik tja mnogosvjetlij“); Sv. Georgija („Jako solnce svjetonosnoje“); Sv. Konstantina i Jelene („Svjetilnici prosvjetivši vseljenuju“); Sv. Petra i Pavla („Vseljenija svjetilniki“); Veliki petak („Drevom krestnim prosvjeti“); Nedelja VI po Pashi („Umnija moji oči prosvjeti“), itd.

[8] Takođe Obrezanja, Tomine nedelje, Prepolovljenja, Lazareve subote, Nedelja II. posta, Nedelja po Pashi (sem VI), Male i Velike Gospođe, Vavedenja, Sretenja, Blagovesti, Sv. Nikolaja, Sv. Dimitrija, Usekovanja itd.

[9] N. d. 325.

[10] V. Parartima, u Simeon arhiep. thessalonikis, Ta apanta, izd. V. Rigopulu, Solun, bez god. izdanja,gl. 2, str. 455. Nedeljni, kao i neki drugi svetilni, nazivaju se eksapostilarima. Taj naziv dolazi od grčkog glagola „eksapostello“ – šaljem, odašiljem. Prema Sv. Marku Efeskom naziv je nastao stoga što oni „opevaju, u nedeljni dan, slanje učenika među neznabošce“ (n. d. 455). Prof. Fundulis primećuje da „ni u jednom od ovih eksapostilara nije reč o slanju učenika. Jedina fraza koja podseća na to odgovara trećem od njih, i ona se zaista po smislu može uporediti sa Marko 16, 15, doduše sa drugom reči („ekpempeas“). A s druge strane izraz „V podnebesnuju posilahusja…“ nalazi se ne u eksapostilaru, nego u prvoj evanđelskoj stihiri“ (sr. Eksapostilarion, u Thriskevhiki ke ithiki enkiklopedia, Atina 1964, T. V, 713). Prema Skabalanoviču, naziv eksapostilar imaju ove pesme „verovatnije zato što radi njihovog pevanja izlazi pojac na sredinu crkve, kako se i sada traži za neke eksapostilare (Veliki poned.)“ (n. d. 296).

[11] Prema rečima Sv. Simeona: „Eksapostilarom se naziva zbog „Nisposli svjet Tvoj“; i kao svetilan se govori ispred hvalitnih“ (Ta apanta, Thessaloniki, izd. V. Rigopulu, bez navedene god., str. 252), izlazi da on ne odvaja strogo pojam eksapostilara od pojma svetilna (v. Fundulis, n. d.).

Za dokaz da su eksapostilar i svetilan prvobitno bili kratki prokimeni pred hvalitnim, prof. Fundulis navodi okolnost što se u rukop. Sinaksaru – Tipiku man. Bogorodice Evergedite, iz XII v. „u nedelje pevao eksapostilar „Svjat Gospod Bog naš“, po nedeljnom glasu, i ništa više, kako to i sada biva u Cvetnu nedelju i Veliku subotu“. Kao dalji, prelazni stupanj, veli, javlja se odredba za 21. i 22. novembar: „Eksapostilar „Svjat Gospod“; ako ima praznik, govorimo ovo i eksapostilar praznika. Ako li nema, govori „Bog Gospod“…“ Još jasnije se ukazuje u rukopisnom Časoslovu iz XII v.: „I po završetku kanona, ako je nedeljni dan, reci „Svjat Gospod Bog naš“; a ako je pomen Svetog, reci njegov eksapostilar. Ako li Crkva ne slavi praznik, niti je nedeljni dan, nego se peva „Aliluja“, reci na prvi glas „Svjet (vozsija Gospodi)“…“ (n. d. 713).

[12] N. d. 714.

[13] N. d. 298.

[14] Iz drugih knjiga vidimo da su i drugi eksapostilari i svetilni služili kao uzor za sastavljanje ostalih. „Nebo zvjezdami“, „Ženi uslišite“, „Krest hranitelj“, „Posjetil ni jest“, itd.

[15] Tako je bilo i kod Grka ranije, no sada, prema Tipiku Carigradske crkve, pominju na drugom svetilnu Svetog hrama (Tipikon tis tu Hristu megalis ekklisias, G. Violaki, izd. M. Saliveru, Thessaloniki, bez god. izdanja, str. 328; Orologion to mega, izd. Apost. Diakonia, Atina 1974, 78).

[16] V. Fotagogika, U Thriskevthiki ke ithiki epkiklopedia, Atina 1968, T. 12, 16.

[17] Dečanski rukopisni Tipik b. 115, kraj XIV ili poč. XV v., 55b; Rukopisni Psaltir s posledovanjem Muzeja SPC br. 30, XVI v.; Rukopisni Psaltir s posledovanjem iste biblioteke br. 56, XVI v.; Psaltir s posledovanjem Vinćenca Vukovića, Venecija 1546.

[18] Tako je i u rukop. Psaltiru s posledovanjsm Muzeja SPC br. 56, XVI v., kao i pomenutom Psaltiru Vinćenca Vukovića.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *