NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Kada se na jutrenji uzima a kad ne uzima „Dostojno“?

 

PITANJE: U istom mestu, u jednoj crkvi primetio sam da se ni običnim danom, kad je mali Sveti, ne uzima „Dostojno“ na jutrenji, a u drugoj se uzima i kad je Sveti s polijelejem. Kakvo je u tom pogledu pravilo i kako treba postupati?

 

ODGOVOR: Ako se obratimo najpre za odgovor Služebniku, videćemo da u posledovanju jutrenje stoji ovo: „Po devetoj pesmi, ako dakle nije nedelja, Dostojno jest. A ako je nedelja, posle irmosa jektenija Paki i paki“.[1] Isto ovako veli i prof. Mirković: „Posle ove pesme poje se deveta pesma kanona i iza nje Dostojno jest“.[2] Na nedeljnoj jutrenji veli samo toliko da posle devete pesme kanona dolazi mala jektenija. Prelistamo li Nikolajevićev Tipik, novo izdanje iz 1971. god., naći ćemo isto što u ranijim, na svakidašnjoj jutrenji: „Po 9. pesmi poje se irmos iz Mineja i potom Dostojno“. Slično stoji i na svakidašnjem jutrenju uz Veliki post: „Po 9. pesmi Dostojno i pokloni“.[3] Samo toliko. U svim ostalim pravilima za jutrenju (svenoćnom bdeniju uoči nedelje, nedeljnoj jutrenji, prazničnom bdeniju van nedelje, jutrenji subotom kad se poje „Bog Gospod“ i „Aliluja“) nema spomena o „Dostojno“ ni da li se uzima, ni da li se ne uzima. Nikolajević je ovo doslovno uzeo iz crkvenoslovenskog Tipikona ili Ustava crkvenog. Isto to nalazimo u grčkoj bogoslovskoj enciklopediji: „Sedmice siropusne, a takođe posnih dana Svete Četrdesetnice, na jutrenji posle stihologisanja pesme Bogorodičine i irmosa koji je zapečaćava, Dostojno jest, posle čega sledi Mala jektenija. A po Časoslovu, Dostojno jest treba da se poje na tom mestu svagda u sedmične dane“.[4]

Iz iznetog izlazi ovaj zaključak:

„Dostojno“ dolazi na svakidašnjoj jutrenji, van posta i uz post, a ne dolazi na nedeljnom jutrenju.

U Pravilniku ep. timočkog Melentija nalazimo neki detalj više: „Dostojno se ne peva kad je predpraznstvo i popraznstvo i praznik sa bdenijem“.[5] Poznati ruski bogoslovski pisac S. Bulgakov iznosi još određenije: „Pred Malom jektenijom, po IX pesmi, ako dakle nije nedelja, peva se Dostojno jest (Služebnik), a u predprazništva i poprazništva Dostojno jest ne peva se, nego odmah jektenija (Posledovanja uz Veliki post). Ne peva se Dostojno niti na praznike s bdenijem i polijelejem (Časoslov)“.[6] Na isti način govori o tome K. Nikoljski[7] u Zborniku Živkovića-Živanovića[8], u shemi jutrenja nalazi se takođe jedna pojedinost više. Tu je, naime, „Dostojno“ naznačeno za jutrenju, u 40-nici i van 40-nice, kad je Sveti s Malim slavoslovljem, a nije navedeno na Svetog s Velikim slavoslovljem i višeg.

Ako sažmemo sve pojedinosti iz dosadašnjeg izlaganja dobićemo određeniji zaključak:

„Dostojno“ se uzima na svakidašnjoj jutrenji, van posta i uz post, kad nema ni predprazništva ni poprazništva, i kad nije Sveti s Velikim slavoslovljem i viši. No to nije sve.

U Irmologiji ćemo naći još potpunije odredbe. Iza stihova „Gospodevi pojem“, koji se uzimaju uz irmose i tropare kanona na jutrenji „ako nije nedelja, ni Gospodnji ni Bogorodični praznik, ni predpraznišgvo i poprazništvo, ni praznovani Sveti“, na kraju, posle stihova IX pesme, kaže se: „I po irmosu Dostojno jest i jektenija“.[9] Iza stihova „Pojem Gospodevi“, koji dolaze „u nedelju, Gospodnje i Bogorodične praznike, na njihova predprazništva i poprazništva, i na praznik Svetog koji ima polijelej ili Slavoslovlje veliko, i u svoj Pedesetnici, i kad se ukazuje Gospodevi pojem ne čitamo“, na kraju posle IX pesme ne pominje se „Dostojno“, nego samo katavasija i za njom odmah jektenija. A zatim se direktno veli: „Jer se u ovakve dane Dostojno ne poje“ (l. 139).

Sada bismo mogli završiti i izvesti u postupnosti ovo pravilo: „Dostojno“ na jutrenji uzima se kad u sedmične dane, van posta i uz post, padne Sveti koji ima Malo slavoslovlje, a nije ni predprazništvo ni poprazništvo. Ne uzima se pak nedeljom, na Hristove i Bogorodične praznike, na njihova predprazništva i poprazništva, kao i na praznike Svetih s bdenijem, polijelejem i Velikim slavoslovljem, niti kroz celu Pedesetnicu.

Koliko bi bilo od koristi da je, pored drugih dopuna u novom izdanju Nikolajevićevog Tipika, uneta i ova. Razjasnivši tako ovu stvar na pravom mestu, učinila bi izlišnim i postavljeno pitanje i odgovor.

 

Glasnik, mart 1972.

 

NAPOMENE:


[1] Služebnik, S. Peterburg 1905, str. 59.

[2] Liturgika, drugi, posebni deo, Beograd 1966, str. 27.

[3] Isto, 143.

[4] Aksiomestin, Thriskevthiki ke ithiki enkiklopedia, Atina 1963, 1071.

[5] Letopis eparhije timočke, Niš 1928, str. 112.

[6] Nastoljnaja knjiga, Kijev 1913, str. 871.

[7] Posobije k izučeniju ustava bogosluženija, S. Peterburg 1894, str. 321.

[8] Cp. Karlovci 1901, str. 577.

[9] Irmologija, Moskva 1888, l. 133.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *