Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Кад треба пред 50. псалам на јутрењи читати „Господи, помилуј“ и „Слава и ниње“?

 

ПИТАЊЕ: Треба ли пред 50. псалмом, на јутрењи, узимати „Господи, помилуј“ трипут, „Слава и ниње“, или се он узима непосредно, без тог увода? У овом погледу поступају различно не само поједини појци, него не бива једнако ни у нашим богословијама.

 

ОДГОВОР: Разноликост у поступању у појединим храмовима и богословијама не значи да одређени пропис не постоји, те да се може чинити како се коме прохте. И ово питање, мада није од првенственог значаја, нити сматрамо да нам је још само то остало да се доведе у ред па ће нам у Цркви све цветати, ипак није безначајно за једнообразност и за то да „човек Божји буде савршен“ (2 Тим. 2, 17). Зато ћемо му указати потребну пажњу.

Код појединих литургичких писаца не налазимо о томе одређени одговор. У Литургици проф. Мирковића, на свакидашњој јутрењи вели се само толико: „Иза катизама се чита покајни 50. псалам“.[1] Исто је тако у Приручнику еп. Мелентија: „Кад певачи доврше певање сједална по другој стихологији, тада чтец чита псалам 50: Помилуј мја Боже…“.[2] Ни код Никољског и Булгакова нема о томе ништа одређено. Скабаланович наводи само опште правило да се катизме на јутрењи узимају друкчије него на вечерњи: „На вечерњи … катизми не претходи „Господи, помилуј“, „Слава и ниње“, а то је зато што онде катизма долази непосредно иза велике јектеније“.[3]

Према овоме, можемо извести закључак да тако треба поступити и са 50. псалмом на јутрењи. Да је овај теоријски закључак правилан, потврђује нам црквенословенски Типик, у IX глави о свакидашњој јутрењи, где стоји сасвим јасно да после другог сједална и одређеног чтенија: И воставше глагољем: Господи помилуј, трижди, Слава и ниње, псалом пјатдесјатиј. Слично налазимо и у Ирмологији. Кад се отпева „Бог Господ“ и тропари, или „Алилуја“ и Тројични: Таже стихословије псалтира и сједални по чину их. И по сих глагољем: Господи помилуј, трижди, Слава и ниње: Помилуј мја Боже…[4] Исто овако јасно изложен налази се овај пропис у Николајевићевом Типику: „По овој (катизми), други сједалан из Октоиха, затим „Господи, помилуј“ 3, „Слава и ниње“: пс. 50“.[5]

Према томе, одговор на постављено питање можемо овако формулисати: На свакидашњој, малој јутрењи 50. псалам треба читати са уводом: „Господи, помилуј“, трипут, „Слава и ниње“. На великој јутрењи, где овај псалам долази после Еванђеља и химне „Воскресеније Христово видјевше…“, треба га узимати непосредно, без тога увода. Исто тако, без увода треба се узимати на малој јутрењи у попразништву Васкрса, јер се пред њим чита „Воскресеније Христово…“.

Тако је, дакле, правилно, па тако треба и поступати.

 

Гласник, јун 1974.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Београд 1966, 26.

[2] Летопис Тимочке епархије 1919, стр. 111.

[3] Толковиј Типикон, Кијев 1913, II, 217.

[4] Москва 1888, л. 126.

[5] Београд 1971, стр. 25.

 

3 Comments

  1. Pomaze bog dobri ljudi

    Pre dva dana sam razgovarao sa jednim svojim prijateljem I ne znam ni kako dosli smo na temu tj on mi rekao da pravoslavni svestenik nema pravo da se zeni posle prihvacanja svestenickog cina a ja sam mu na to odgovorio ne ne ne nisi u pravu taj covek ne moze postati svestenik ako se ne ozeni tj ako nema zenu. I evo upravo citam vas clanak o tome.
    Ja sam bio ubedjen u to da svestenik moze da se ozeni jer u starom zavetu svestenik je mogao biti samo ako je iz svestenicke porodice tako da ocigledno je da su se svestenici zenili I imali potomtsvo.
    Hteo sam sam da vas pitam (uvek me malo zbunjuje) ako biste mogli da mi odgovorite.
    Ko je doneo te sve zakone I pravila u nasoj pravoslavnoj crkvi. Kako je sve to nastalo, (o svadbama, o postu, itd)
    Nemojte da shvatite nista pogresno, malo sam poceo da istrazujem stari I novi zavet pa nigde ne nailazim na takva pravila

  2. Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

    • Из онога што сам читао можда могу помоћи да бар на ово питање одговорим: Млади људи и требају живети целомудрено до брака. Црква не благосиља живот у блуду. Блуд је смртни грех. Ако си под целибатом подразумевала манастир, Црква дозвољава младим људима одлазак у манастир, али особа мора бити свесна страшне чињенице да када се замонаши, нема натраг.