NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Zašto se na Bogorodičinim praznicima uzima Evanđelje po Luki?

 

PITANJE: Zašto se na sve Bogorodičine praznike čita Evanđelje od Luke, začalo 4. na jutrenji i 54. na Liturgiji?

 

ODGOVOR: U prva dva veka evanđelski tekst nije bio podeljen na odeljke (začala, perikope) koji bi se čitali određenog dana ili praznika, nego je izbor teksta za čitanje na bogosluženju zavisio od volje episkopa.[1] No već u Š v. Arapska Didaskalija pominje takve perikope koje se na bogosluženju čitaju i koje treba da slušaju i oglašeni.[2] Svakako su tada ovi odeljci čitani na bogosluženjima redom, jedan za drugim bez preskoka, jer mali broj praznika nije zahtevao odstupanje od običnog reda na neko naročito začalo. Docnije se već nailazi na pojedine perikope vezane za velike praznike i Svetu četrdesetnicu. Tako Blaženi Avgustin kazuje da su u dane Pashe čitani odeljci iz sva četiri Evanđelja,[3] a Eterija pominje da na praznik Sretenja episkop uvek drži propoved o „onom mestu Evanđelja kako su Josif i Marija u četrdeseti dan doneli Gospoda u hram“.[4] Tako je svakako bivalo i na ostale Gospodnje praznike čija je istorija izložena u Evanđeljima: Bogojavljenje, Preobraženje, Cveti, itd., dok se najzad, u V veku, nije postepeno utvrdila Evtalijeva podela novozavetnog teksta na začala.

Kako Evanđelja pružaju malo podataka iz života Sv. Bogorodice, to za njene praznike nije moglo biti većeg izbora u evanđelskom tekstu, pa se rano ustalio običaj čitanja istih odeljaka, kako na jutrenji (o poseti Svete Bogorodice Jelisaveti – Luka zač. 4, gl. 1, 39-49, 56), tako i na Liturgiji (o Marti i Mariji – Luka zač. 54, gl. 10, 38-42; 11, 27-28). Samo Blagovesti i Sabor Presvete Bogorodice imaju naročita začala na Liturgiji (Blagovesti – Luka zač. 3. gl. 1, 24-38, tj. evanđelsku istoriju tog događaja, a Sabor – Matej zač. 4, gl. 2, 13-38, o odlasku Svete porodice u Egipat i vraćanju u Nazaret, što predstavlja nastavak evanđelske istorije o rođenju Hristovom, čitane na Božić.). Na jutrenji Blagovesti imaju opšte Evanđelje Bogorodičinih praznika (Luka zač. 4), a Sabor Presvete Bogorodice nema predviđenog Evanđelja na jutrenji, jer se ono tada ne čita (Netačno je, dakle, reći da se „na sve“ Bogorodičine praznike čitaju Evanđelja po Luki zač. 4 i 54.).

Nije teško uočiti vezu praznika Svete Bogorodice s evanđelskom perikopom o njenoj poseti Sv. Jelisaveti i reči koje iskazuju tom prilikom Sveta Jelisaveta, a osobito Sveta Bogorodica u uzvišenoj himni „Veliča duša moja Gospoda“. Sa drugom pak perikopom, o Marti i Mariji, koja se čita na Liturgiji, stvar stoji nešto drugačije. Tu neposredni odnos sa Svetom Bogorodicom ima, u stvari, samo kraj perikope – uzvik jedne žene iz naroda: Blago utrobi koja te je nosila i grudima koje su te dojile.[5] A veza sa događajem o Marti i Mariji ne uočava se neposredno. Zato se javlja potreba za njenim obrazloženjem i objašnjenjem.

Po jednom objašnjenju, veza ove perikope sa Svetom Bogorodicom je u sledećem: „Ono što su sestre Marta i Marija učinile za svog božanskog gosta, učinila je kud i kamo savršenije Sinu Božjem Presveta Djeva. Ona ga je primila, služila Ga, hranila Ga kao mati i u isti mah sedela kod nogu Njegovih kao nogu Gospoda svoga“.[6]

Mnogo dublje i duhovitije tumači ovu perikopu, i dovodi u vezu sa Svetom Bogorodicom, poznati ruski liturgičar Mihail Skabalanovič u opisu praznika Rođenja Svete Bogorodice.[7] Svoje izlaganje počinje on pomenutim uzvikom žene iz naroda kazujući da ova žena, zadivljena Spasiteljem i Njegovom božanskom naukom, s materinskom nezlobnom zavišću veliča Mater Njegovu, Svetu Bogorodicu. No ma kako velika bila ta pohvala, ipak izgleda da ne ide dalje od tadašnjeg shvatanja o ženi kao nižem biću, koje samo tako, telesnim služenjem Spasitelju, može dostići blaženstvo. Spasitelj svojim odgovorom: „Blago onima koji slušaju reč Božju i drže je“, ispravlja ovakvo shvatanje o vrednosti i sposobnosti žena, ukazujući da su one, jednako kao i muževi, sposobne i za viša dela – upoznavanje i ispunjavanje nauke Božje.

To je što se tiče ovoga dela perikope. Prvi pak deo – o Marti i Mariji – Skabalanovič smatra da dolazi ovde kao ilustracija, očigledni primer navedenih reči Hristovih, „da su i žene sposobne i treba da dostignu blaženstvo slušanja i ispunjavanja reči Božjih“, isto onako kao i Marija izabravši ono „jedino potrebno“.[8]

Dalje Skabalanovič podvlači da je Sveta Djeva ispunjavala i taj deo volje Božje, slušala i čuvala Njegove zapovesti, i upravo time se i udostojila da bude izabrana za mater Boga-Reči. Po predanju, naime, Arhanđeo Gavrilo, došavši da joj objavi radosnu vest o rođenju Spasitelja sveta, zatekao ju je pri čitanju Svetog Pisma: „Otkrilo se na taj način da se za ljubav prema pisanoj reči Božjoj uselila u Presvetu Djevu Mariju živa Reč Božja, Sin Božji“.[9]

Tako nam izneto tumačenje Skabalanoviča odgovara na postavljeno pitanje i lepo objašnjava zašto se na Liturgiji sviju Bogorodičinih praznika (sem Blagovesti i Sabora Sv. Bogorodice) čita začalo o Marti i Mariji (Luka zač. 54), kao i na jutrenji (Luka zač. 4).[10]

 

Glasnik, oktobar 1972.

 

NAPOMENE:


[1] L. Mirković, Liturgika I, Beograd 1956, str. 128; arhim. Kiprijan Kern, Evharistija, Pariz 1947, 183. Grigorije Truski (573 god.) navodi kako su neki klirici, koji su na bogosluženjima čitali tri knjige Sv. Pisma, tj. Proroke, Apostol i Evanđelje, upućivali molitvu Bogu da im se iz pročitanog teksta pruži neko proroštvo, prethodno se dogovorivši da svaki pročita stranu koja se pred čitanje, pri otvaranju knjige, slučajno otvori (Historia Franc. lib. IV, s. 16 u Trembelas, E tris liturgie, Atina 1935, 48.). Iz ovoga je jasno da u galijskim crkvama, još u VI v. izbor teksta za čitanje nije bio utvrđen, nego je prepuštan volji klirika koji su Sv. Pismo čitali.

[2] M. Skabalanovič, Tolkovij Tipikon I, Kijev 1910, 92, 111.

[3] Isto 179, 183.

[4] L. Mirković, Heortologija, Beograd 1961, 294.

[5] L. Mirković, Liturgika II, 138; Skabalanovič, n. d. 180.

[6] Prof. Trembelas u ovom događaju vidi početak ispunjavanja proroštva Sv. Bogorodici da će je blaženom nazivati svi naraštaji (Luka 1, 48), Tumačenje Lukinog Evanđelja, Atina 1952, 351.

[7] Tolkovij Tipikon, 105-107.

[8] R-d S. P., Zašto se na Bogorodičine praznike čita Jevanđelje o Marti i Mariji, Bogosl. Glasnik 1908, knj. XIV, 229.

[9] Treba ovde da napomenemo da Spasitelj, ističući ovu stranu hrišćaninove delatnosti, time ne odbacuje vrednost služenja telesnim potrebama, niti ovo smatra ništavnim i nepotrebnim. Sv. Vasilije Veliki kaže da je Spasitelj „služio učenicima, kao što je sam govorio: Ja sam među vama kao sluga“ (L. 22, 27) (Tvorenija, S. Peterburg 1911, T. II, 497). On imje prao noge i zapovedio da i oni tako čine (Jov. 13, 14-15). Zato Blaženi Teofilakt naglašava: „Veliko je dobro i od gostoprimstva, koje je pokazala Marta, i ne treba ga zaboravljati. No još je veće dobro slušati duhovne besede, jer se onim hrani telo, a ovim oživljava duša… Jer je gostoprimstvo dotle pohvalno dokle ne odvlači i ne odvodi od onog što je najpotrebnije. A kad počne da nas sprečava u najvažnijim stvarima, tada treba da pretpostavimo slušanje božanskih stvari“ (u Ep. Mihail, Protumačeno Evanđelje, Kijev 1880, II, 419).

[10] Spasiteljeve reči o blaženstvu slušanja i držanja zapovesti Božjih, i njihove veze sa Sv. Bogorodicom, ovako tumači i Bl. Teofilakt: „Naziva blaženim one koji drže reč Božju, ne odričući blaženstvo Svojoj materi, nego pokazujući da čak njoj ne bi ništa koristilo što ga je rodila i dojila kad ne bi imala i sve druge vrline“ (Trembelas, n. d. 315). A Sv. Jovan Zlatoust opominje: „Neka bi ti otac bio apostol Pavle i braća mučenici, no ako ih ti ne podržavaš u vrlini, nećeš imati nikakve koristi od takvog srodstva, nego će ti pre biti na štetu i osudu“ (O bogatašu i Lazaru, VI, 6, Tvorenija, S. Peterburg 1895, I, 849).

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *