NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Kako se na jutrenji odanija velikih praznika peva tropar?

 

PITANJE: Na jutrenji velikih praznika Hristovih i Bogorodičinih (često i u njihovom poprazništvu) i na odanije, na „Bog Gospod“ stoji: „Tropar prazdnika triždi“. Negde tako i uzimaju, dok u drugim crkvama ovaj tropar pevaju dvaput, zatim uzimaju Slava i ninje na treći put. Šta je ovde pravilno i kako treba uzimati?

 

ODGOVOR: U Minejima, u Velikom crkvenoslovenskom Tipiku, u Nikolajevićevom Tipiku, kao i u Pravilniku ep. Milentija[1], na velike Hristove i Bogorodičine praznike određuje se zaista samo toliko: „Tropar praznika triput“, bez ikakvog objašnjenja kako to treba izvesti. Otud nastaje nedoumica i nejednakost u postupanju.

Ako rasmotrimo jutrenju uopšte, ne samo prazničnih, nego i običnih dana, uočićemo pravilo da se na „Bog Gospod“ uzimaju tropari svečanije nego na njenom kraju, ili na kojoj drugoj službi, čak i Liturgiji,[2] tj. da se prvi tropar svagda uzima dvaput (sem kad nedeljom, ili u predprazništvu i poprazništvu treba uzeti tropare dvaju Svetih: da se ne bi prešao broj od četiri tropara tada se prvi tropar uzima samo jedanput), pa onda uz Slava (drugi tropar, ako ima) i ninje Bogorodičan. Slično biva i na Cveti, praznik iz broja dvanaest, kad se uzimaju dva tropara, oba Hristova, i to prvi („Obščeje voskrsenije“) dvaput, a onda drugi („Spogrebšesja Tebje“), uz Slava i ninje, jedanut. Po analogiji s ovim bilo bi logično da se i na druge praznične dane otpeva tropar praznika dvaput, pa onda uz Slava i ninje treći put.

Da ovako zaista treba i postupiti sumnju nam uklanja minej za mesec septembar, u kome se kao prvom u crkvenoj godini daju podrobnija objašnjenja iz Tipika ne samo prvog dana,[3] nego i dalje na više mesta. U pravilu za odanije Male Gospođe, na odgovarajućem mestu jutrenje, veli se, naime, sasvim određeno: „Tropar prazdnika dvaždi, Slava i ninje tojže“. Isto tako stoji i u crkvenoslovenskom Tipiku.[4]

Poznati ruski liturgičari Nikoljski i Bulgakov daju isto uputstvo. „Na praznike Gospodnje i Bogorodičine i odanija njihova“ – veli Nikoljski – „peva se tropar praznika triput. Poslednji put on se peva sa Slava i ninje.[5] Na drugom mestu veli za subotu Lazarevu i Pedesetnicu: „Peva se tropar praznika triput. Poslednji put on se peva sa Slava i ninje“.[6] I Bulgakov veli isto: „Izuzev nedelje Cvetne, u dvanest praznika, na odanija im – ako ne budu u nedelju – na predprazništva i poprazništva – ako takođe ne panu u nedelju – kad u mesečnom mineju, u dane tih predprazništava i poprazništava, nema osobitog tropara Svetom, takođe u subotu Lazarevu i Tominu nedelju, u svim tim slučajevima peva se samo tropar praznika triput (treći put – sa Slava i ninje)“.[7] Isto se tako veli u „Kratkom izobraženiju cerkovnago ustava“, Moskva 1866, str. 25.

Jasno je, dakle, da se uvek kad na „Bog Gospod“ piše: „Tropar praznika triput“, ovaj treba otpevati dvaput, pa onda uz Slava i ninje treći put.

Kod Skabalanoviča nalazimo objašnjenje zašto se svagda uzima na tom mestu Slava i ninje – Malo slavoslovlje. Po tom objašnjenju: „Tropar ovde upravo je pripev psalmu (kao što je to bio i po svom prvobitnom naznačenju), a za psalam, ili odeljak psalama, uzima se kao neophodan završetak Malo slavoslovlje. Stoga se s troparom, preko ovog slavoslovlja, vezuje drugi tropar – ako ga ima – i Bogorodičan…“.[8] I danas, iza tropara na „Bog Gospod“, po pravilu neposredno sledi čitanje psalama, katizma.

Ovo nam lepo objašnjava činjenicu zašto se nikad ne uzima Slava i ninje uz tropare, ili „Bogorodice Djevo“, na večernji bdenija pri osvećenju hlebova.[9] Što se na večernji Svetih kad nema bdenija, i na kraju jutrenje uzima Slava i ninje uz Bogorodičan, biće da je iz docnije prakse nastale po analogiji sa postupanjem na „Bog Gospod“.

 

Glasnik, septembar 1973.

 

NAPOMENE:


[1] Letopis Eparhije timočke 1929, str. 132.

[2] Skabalanovič, Tolkovij tipikon, Kijev 1913, II, 213.

[3] H. d. 291.

[4] Ovakav propis nalazimo i za odanije Vel. Gospođe kako u Mineju tako i u crkvenoslovenskom Velikom Tipiku.

[5] Posobije…, S. Peterburg 1894, 283.

[6] N. d. 248.

[7] Nastoljnaja knjiga, Kijev 1913, 862.

[8] N. d. 214.

[9] Kod Nikoljskog pogrešno je navedeno da se Slava i ninje i tada uzima, n. d. 173, 227.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *