NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Kako uzimati tropare na polunoćnici u poprazništvu Gospodnjih i Bogorodičinih praznika?

 

PITANJE: Na polunoćnici, u poprazništvu Gospodnjih i Bogorodičinih praznika, do nedavna smo uzimali praznični tropar posle prvog Trisvetog, a kondak posle drugog. No kako u Mineju stoji da se na odanije, na tim mestima, uzimaju obični tropari, a ne praznični, došli smo u sumnju da li postupamo dobro, pa sada uzimamo obične.

Da li je naš postupak ispravan, odnosno, da li je bolje uzimati tropare na prvi način, ili na drugi?

 

ODGOVOR: Još u Starom Zavetu pominju se molitve koje su pobožni ljudi vršili noću.[1] U Novom Zavetu sam Gospod Isus provodi celu noć u molitvi Bogu (Lk. 6, 12), a takođe Sveti apostol (D. ap. 16, 25; 20, 7). Ovi primeri, kao i reči Gospodnje o potrebi bdenja da nas Njegov drugi dolazak ne iznenadi (Mt. 25, 13), ili lupeži ne pokradu (Lk. 12, 39), dejstvovale su na verne da se od početka mole noću. Pored toga, vreme gonjenja nalagalo je i spoljašnjim okolnostima skupljanje vernih noću na molitvu.[2]

Svedočanstvo o molitvama hrišćana noću, iz početka II veka, pruža poznato pismo Plinija Mlađeg, prokonsula Vitinije (111-112. g.), caru Trajanu: „Hrišćani su potvrdili da je to njihova krivica ili zabluda što imaju običaj da se sastaju, određenog dana, pre rasvita, i pevaju naizmenično među sobom Hristu Bogu; i sebe obavezuju zakletvom ne na kakvo zlodelo, nego da ne čine krađe, ni razbojništva, ni preljube, ne krše (datu) reč, ne odriču zalog ako se potraži. Po svršetku toga oni su se obično razilazili, a potom opet sabirali radi primanja hrane obične i neškodljive“.[3]

Isto tako u delima starih hrišćanskih pisaca i Svetih Otaca kazuje se o zajedničkim i pojedinačnim molitvama noću. Apostolske Ustanove naređuju: „Molitve vršite ujutro, i trećeg časa, i šestog, i devetog, i uveče i u pevanje petlova… U pevanje petlova, jer se objavljuje čas dolaska dana, radi vršenja dela svetlosti. Ako nije moguće proći u crkvu zbog nevernih, neka bude skupljanje po kućama… No ako se ne može sabrati ni po kućama, ni u crkvi, neka svaki za se peva, čita, moli se, ili zajedno dvojici ili trojica“.[4] U Š veku o tim molitvama svedoči Origen: „Ni vreme noći ne prolazi nam bez dužnosti molitve…“.[5] A na drugom mestu: „Pazi na noć, jer se duša tada vraća sebi pri miru čula. Tada naređuje učiti zapovesti Božje… Razmišljaj, dakle, noću ovog veka, jer nije tvoja borba sa krvlju i telom, nego sa načalima i vlastima. Jer ne znaš kad će gospodar doma doći…“.[6] A Sveti Atanasije Veliki veli: „U ponoć ustani i ushvali Gospoda Boga tvoga, jer je u to vreme Gospod vaskrsao iz mrtvih i proslavio Oca. Zbog toga je i nama naredio da u to vreme proslavimo Boga. A ustavši, najpre reci ovaj stih: U ponoći ustah ispovedajući se Tebi o sudbama pravde Tvoje (Ps. 118, 62). I moli se i počni govoriti ceo 50. psalam do kraja. I ova neka ti je naredba za svaki dan“.[7] Od Svetih iz docnijeg vremena, Sveti Simeon Solunski: „Polunoćnica je zbog nespavajućih anđela i njihove neućutne hvale (Boga); i zbog mira i tišine uma za božansko slavoslovlje, i vaskrsenje, jer kasno u subotu Gospod vaskrse; i zbog Njegovog drugog dolaska, koji svi verni očekujemo kad će nas kao iz sna podignuti; a On je ženik duša, kao što reče, da će doći usred noći, pa treba da bdimo“.[8] U daljem izlaganju on upoređuje vreme noći sa ovim vekom, a dan sa neprolaznim Carstvom Nebeskim koje će nastati po Drugom dolasku Gospoda: „I tako se ponoćna pesma završi. Vrata hrama se otvaraju kao nebo, i od zemlje u njega ulazimo. Kao što će se i tada uzeti koji su Hristovi, na oblacima, i tako ćemo svagda s Gospodom biti“.[9]

Na Zapadu kazuje Blaženi Jeronim: „Svešteno bdenje je staro blago koje odgovara svima Svetima. Primer za to su proroci, Isus Hristos i apostoli“.[10]

Prema tome, dakle, polunoćnica postoji u Crkvi od prvih vremena, te je kroz toliko dugi period bilo prilike da se učvrsti i da se, od prvobitno jednog istog bogoslužbenog čina razvije njih nekoliko, tako da danas imamo: svakodnevnu, subotnu, nedeljnu i pashalnu polunoćnicu. Subotna ima sasvim isti poredak kao i svakodnevna, samo su joj drugi tropari, katizma i ima jednu dodatnu molitvu. Nedeljna,[11] a pogotovo pashalna, razlikuje se i po sastavu.

Treba imati u vidu da se polunoćnica vrši onda kad se ne vrši svenoćno bdenije.[12] U nekim slučajevima čin polunoćnice se ne vrši u hramu,[13] ali je monasi vrše u kelijama,[14] a nekada se ne vrši samo u manastirskim hramovima,[15] ali se u sabornim i mirskim crkvama vrši.[16]

Što se tiče tropara po prvom i drugom Trisvetom, treba ih uzimati ovako:

  • Obični tropari svakodnevne polunoćnice uzimaju se na male Svete, na Svete s bdenijem – ako se ne vrši svenoćno bdenije. Takođe se uzimaju u pretprazništvu, poprazništvu i na odaniju velikih Gospodnjih i Bogorodičinih praznika.
  • Na velike Gospodnje i Bogorodičine praznike – ako se ne bi vršilo bdenije; zatim uoči drugog dana Božića, Bogojavljenja i Duhova, kao i u subotu Lazarevu, po prvom Trisvetom uzima se tropar praznika, a po drugom kondak praznika, onda „Gospodi, pomiluj“ 12 puta i otpust. Molitva „Pomjani Gospodi…“ ne govori se.
  • Na Ivanjdan, Petrovdan, Usekovanje i hramovnog Svetog, po prvom Trisvetom uzima se tropar Svetog, Slava i ninje, Bogorodičan vaskrsan po glasu tropara; po drugom Trisvetom uzima se samo kondak Svetog. Molitva „Pomjani Gospodi…“ ni tada se ne uzima.[17]
  • Svetle sedmice uzima se pashalna polunoćnica, tj. opšti čin koji se uzima takođe za časove i za povečerje. Ova se polunoćnica vrši do Tomine nedelje.
  • Na Tominu nedelju – ako se ne vrši bdenije – polunoćnica je vaskršnja s vaskršnjim Trojičnim kanonom oktoiha prvog glasa, i Trojičnim troparima posle kanona. Po Trisvetom: tropar „Zapečatanu grobu…“. U ostale nedeljne dane do odanija Pashe: ipakoj.
  • Od Tomine nedelje, u sedmične dane uzima se obična svakodnevna polunoćnica, sa običnim troparima i po prvom i po drugom Trisvetom,[18] sem na Prepolovljenje i na odanije Pashe. Na Prepolovljenje uzima se tropar praznika po prvom, a kondak po drugom Trisvetom. Na odanije pak Vaskrsa, po prvom Trisvetom dolazi tropar „Sobeznačalnoje Slovo…“, Slava i ninje Bogorodičan njegov; po drugom Trisvetom: kondak Pashe. Molitva „Pomjani Gospodi…“ ne uzima se ni tada, niti na Prepolovljenje.

Ovu polunoćnicu, od Tomine nedelje do odanija Pashe, treba počinjati sa „Hristos voskrese…“ tri put, pa Trisveto, „Pridite poklonimsja…“, psalam 50. i ostalo.

Prema tome, u poprazništvu Gospodnjih i Bogorodičinih praznika, kao i od Tomine nedelje do odanija Pashe, polunoćnica je svakodnevna, s običnim, a ne prazničnim troparima i posle prvog i posle drugog Trisvetog.

 

Glasnik, maj 1984.

 

NAPOMENE:


[1] Jov 35, 10; Ps. 41, 9; 91, 3; 118, 55.

[2] Up. M. Skabalanovič, Tolkovij Tipikon, Kijev 1910, I, 48.

[3] Dr L. Mirković, Liturgika, Beograd 1965, I, 23. Ovo Plinijevo kazivanje o hrišćanima pominje Tertulijan, krajem II veka: „…sabranje ppe rasvita, radi pevanja Hristu i Bogu i radi zajedničkog obavezivanja na disciplinu“ (Skabalanovič, n. d. 47), a takođe Jevsevije Kesarijski u IV veku, veleći da je Plinije Sekund pisao caru Trajanu kako „hrišćani ustaju u zoru da pevaju Hristu kao Bogu i da, prema svojoj nauci, čuvaju zabranu ubijanja, preljube, želje za bogatstvom, utaje i tome sličnog“ (Ekklisiastiki istoria, III. 33, izd. Vivliothiki Ellinon pateron, Atina 1959, T. 19, 275).

[4] Izd. Vivliothiki Ellinon pateron (VEPES), Atina 1955, T. II, knj. VIII, str. 165.

[5] O molitvi, XII, 2. izd. VEPES, Atina 1957, T. X, 252.

[6] Na Plač Jeremijin, II, 19, VEPES, T. XI, 208.

[7] O devstvenosti, 20, izd. VEPES 1963, T. 33, 70.

[8] O božanskoj molitvi, Minj, P. G. T. 155, k. 549, 552.

[9] Isto, k. 561.

[10] Up. G. Deboljskoj, Popečenije Prav. cerkvi o spaseniji mira, S. Peterburg 1894, 202.

[11] Čin nedeljne polunoćnice razvio se najdocnije. U grčkim rukopisima jerusalimskog Tipika ne pominje se uopšte, svakako stoga što ovaj Tipik predviđa bdenije uoči nedelje (M. Skabalanovič, n. d. I, 434). Pominje se u slovenskim rukopisima, ali još u XV v. neki od njih kazuju: „Kanon Svetoj i Živonosnoj Trojici, pevajemij v nedelju pred zautrenjeju, vmesto polunoščnici“ (Skabalanovič, isto).

[12] Up. Tipik ned. Tomina, drugo „Zri“; Skabalanovič, n. d. I, 434; dr L. Mirković, Liturgika, Beograd 1966, II, 24; S. Bulgakov, Nastoljnaja knjiga, Harkov 1900, 696.

[13] U sredu i petak V nedelje posta.

[14] Up. Tipik, sreda i petak V nedelje posta uveče.

[15] I tada je monasi vrše u kelijama.

[16] Up. Tipik, Velika sreda uveče.

[17] Up. Ukaz o službje vseja sedmici, na kraju crkvenoslovenskog Oktoiha.

[18] Da se tada uzima obična svakodnevna polunoćnica, u Tipiku i Pentikostaru ne kazuje se direktno, ali iz kazivanja o troparima iza prvog i drugog Trisvetog, na Prepolovljenje i odanije Pashe, izlazi to jasno. U Tipiku pak izdanom u Moskvi 1641. g. veli se određeno: V ponedjeljnik vtorija nedjelji po Pascje, polunoščnica običnaja (K. Nikoljskij, Posobije, S. Peterburg 1900, 643, prim. 1).

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *