NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Uzima li se „Dostojno“ ili „Angel vopijaše“ od Tomine nedelje do Spasovdana na povečerju posle kanona?

 

PITANJE: Od Tomine nedelje do Spasovdana, na povečerju, posle kanona, negde se peva „Dostojno“, a negde „Angel vopijaše“ i „Svjetisja svjetisja“. Šta je pravilnije, odnosno šta treba uzimati?

 

ODGOVOR: U crkvenoslovenskim štampanim Tipicima i Pentikostarima, iza večernje na Tominu nedelju stoji: „Od ovog dana čitamo Malo povečerje… Posle „Dostojno“ i posle „Oče naš“ govorimo kondak praznika kroz svu Pedesetnicu“. I u nedelju o Samarjanki, posle večernje, u Tipiku stoji slično: „Na povečerju, posle „Dostojno“ i posle „Trisvetog“, samo kondak praznika Prepolovljenja“. Iz toga se nedvojbeno može izvesti zaključak da posle kanona treba uzimati „Dostojno“, a ne „Angel vopijaše“.[1]

Isti ovakav zaključak nalazimo i kod pojedinih liturgičkih pisaca. K. Nikoljski veli da se posle kanona uzima „Dostojno“ ukazujući na posledovanje u nedelju Antipashe uveče i nedelju Samarjanke.[2] S. Bulgakov izlaže ovo još jasnije veleći da do odanija Pashe „na povečerju, posle kanona treba pevati „Dostojno jest“, a ne „Angel vopijaše“ i „Svjetisja, svjetisja“. Pevanje irmosa „Svjetisja, svjetisja“ biva samo na jutrenji po IX pesmi kanona, od sedmice kanona, od sedmice posle Pashe do njenog odanija, a pevanje tog irmosa, s pripevom „Angel vopijaše“, na Liturgiji umesto „Dostojno jest“ – u iste sedmice po Pashi do njenog odanija“.[3] Vas. Nikolajević u svom Velikom Tipiku iznosi ovaj propis isto onako kao što se on nalazi u crkvenoslovenskom. Posle izlaganja večernje u Tominu nedelju, tu on veli: „Povečerje se odsad poje malo… Po „Dostojno“: kondak praznika…“.[4] U svojoj pak knjizi „Praktični sveštenik“ on odlučno zastupa isto mišljenje: „da u nedelju Antipashe večera, i u ostale nedelje posle Pashe do odanija, na povečerju posle kanona treba pojati „Dostojno jest“, a ne „Angel vopijaše“ i „Svjetisja, svjetisja“.“[5]

U našim rukopisnim Tipicima i Pentikostarima, koje sam u tom cilju pregledao u biblioteci Muzeja SPC, manastira Dečana i Patrijaršijskoj biblioteci u Beogradu, ne pominje se o ovome ništa. Ne samo da se na povečerju za vreme Pedesetnice u njima pominje samo kanon i tripesnec dana, a ništa o tome šta se peva odmah posle njih,[6] nego se ni na povečerju u obične dane „Dostojno“ ne pominje. „Dostojno“ se pominje u ruskoslovenskom Časoslovu štampanom u Moskvi 1653. g. za vreme patrijarha Nikona (L. 121a).[7]

Najverovatnije je odredba da se „Angel vopijaše“ i „Svjetisja, svjetisja“ uzima na Liturgiji umesto „Dostojno“, povukla neke na zaključak da tako treba postupati i na povečerju, ne razmotrivši bolje šta se o tome veli u crkvenoslovenskom Tipiku i Pentikostaru. Da su to učinili, kao što videsmo, lako su mogli doći do zaključka da to nije tako.

Određeno, dakle, može se na postavljeno pitanje odgovoriti: Prema propisima crkvenoslovenskog štampanog Tipika i Pentikostara, koji su u važnosti, u Pedesetnici, počevši od Tomine nedelje, posle kanona na povečerju uzima se „Dostojno“, a ne irmos Pashe („Svjetisja, svjetisja“, s pripevom „Angel vopijaše“), niti irmos IX pesme tripesneca s kraja Pentikostara. Izuzetak od ovog pravila biva uoči drugog dana Duhova. Tad se uzima kanon Svetom Duhu, prvog glasa, i posle kanona irmos IX pesme istog kanona umesto „Dostojno“.[8]

 

Glasnik, jul 1977.

 

 

NAPOMENE:


[1] U jednom sam manastiru primetio da ne uzimaju ni „Dostojno“, ni „Angel vopijaše“, nego nešto treće: irmos IX pesme Tripesneca iz Pentikostara.

[2] Posobije, S. Peterburg 1920, 260.

[3] Nastoljnaja knjiga, Harkov 1900, 586.

[4] Beograd 1971, 202.

[5] H. Sad 1907, 74.

[6] Kao npr. u dečanskom rukopisnom Tipiku iz 1336 -1346. g., sada u Publičnoj biblioteci u Lenjingradu (fotografski snimci prof. L. Mirkovića): Po ukazanom činu takožde pojem i mol(a)b(a)n ka(n)un na povečernicah i tr(i)pes(nac) dnev(i). (L. 86b).

[7] Taž(e) kanon B(ogorodi)ci, potom Tris(ve)toje, taž(e) trop(ar) dnju B(o)že ot(a)c naših. U rukop. Časoslovu Muzeja SPC br. 3 II, 9, iz 1698.

[8] Crkvenoslovenski Tipik, Kijev 1896, l. 377a; V. Nikolajević, Veliki Tipik, Beograd 1971, 212.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *