Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Који се Богородичен узима на стиховње на вечерњи и на хвалитних на јутрењи?

 

ПИТАЊЕ: Кад је Свети с Великим славословљем, а после Слава нпр. стиховњих стихира на вечерњи, или хвалитних на јутрењи, стоји само: И ниње Богородичен, – који Богородичен треба узети?

 

ОДГОВОР: У случају да није наведен Богородичен иза стиховњих стихира велике вечерње – као на Светог Саву 14. јануара, или на Светог Јефрема Патријарха 15. јуна – Богородичен треба узети, по гласу Славе, из Октоиха са васкрсних стиховњи.

Ако ли није наведен Богородичен на хвалитне (као нпр. на Св. кнеза Владимира руског, 15. јула, на Сабор српских просветитеља 30. августа, или на Светог Јакова брата Господњег 23. октобра), тада је најбоље узети Богородичен по гласу Славе Богородичен наведен на крају Минеја у суботу ујутро.

Да се тај Богородичен обично узима у оваквим случајевима, види се из многих служби Светих са Великим славословљем и полијелејем, у којима је овај Богородичен већ наведен на том месту, нпр. Глас 8: Владичице прими…, на Светог Јована Еванђелисту 26. септ., Светог Еванђелисту Луку 18. окт., Светог Јована Златоуста 13. нов., Светог Симеона Мироточивог 13. Фебруара, Сабор Светих Апостола 30. јуна, Свету мајку Ангелину 30. јула; Глас 2: Спаси от бјед…, на Светог Јуду брата Господњег 19. јуна; Глас 2: Все упованије…(Богородичен у четвртак ујутро), на Светог Јакова Алфејева 9. окт.; Глас 5: Блажим тја… (Богородичен у среду увече), на Светих 40 мученика у Севастији 9. марта и други.

Исто тако треба поступати и кад у Србљаку, по стихирама на литији, стоји: И ниње Богородичен Одигитрији (На Свете српске 30. авг.), или: И ниње Чудотворној икоње (На Светог Саву II 8. фебр.); или после хвалитних (На Светог Јоаникија I патријарха српског 3. септ.). Ови Богородични односе се на службу чудотворној икони Пећке Божје Матере,[1] коју цркве обично немају. У Пећком манастиру свакако треба узети Богородичен – управо стихиру на Слава – са хвалитних из ове службе икони Свете Богородице Одигитрије (Путеводитељнице). У другим пак црквама, као што рекосмо, уместо овог Богородична може се узети Богородичен као и у наведеним случајевима, тј. Богородичен по гласу Славе с краја Минеја, уочи суботе на вечерњи (за завршетак литијских стихира), или у суботу ујутро (за хвалитне).

 

Гласник, фебруар 1980.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Ову службу, под називом: „Правило молебноје спаситељного срјетенија пречистому и чудотворному образу Матере Божије…“ издали су Мојсије и Мелетије, игумани Пећке патријаршије, у универзитетској штампарији у Пешти 1812. године.

 

Кључне речи:

3 коментар(а)

  1. Pomaze bog dobri ljudi

    Pre dva dana sam razgovarao sa jednim svojim prijateljem I ne znam ni kako dosli smo na temu tj on mi rekao da pravoslavni svestenik nema pravo da se zeni posle prihvacanja svestenickog cina a ja sam mu na to odgovorio ne ne ne nisi u pravu taj covek ne moze postati svestenik ako se ne ozeni tj ako nema zenu. I evo upravo citam vas clanak o tome.
    Ja sam bio ubedjen u to da svestenik moze da se ozeni jer u starom zavetu svestenik je mogao biti samo ako je iz svestenicke porodice tako da ocigledno je da su se svestenici zenili I imali potomtsvo.
    Hteo sam sam da vas pitam (uvek me malo zbunjuje) ako biste mogli da mi odgovorite.
    Ko je doneo te sve zakone I pravila u nasoj pravoslavnoj crkvi. Kako je sve to nastalo, (o svadbama, o postu, itd)
    Nemojte da shvatite nista pogresno, malo sam poceo da istrazujem stari I novi zavet pa nigde ne nailazim na takva pravila

  2. Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

    • Из онога што сам читао можда могу помоћи да бар на ово питање одговорим: Млади људи и требају живети целомудрено до брака. Црква не благосиља живот у блуду. Блуд је смртни грех. Ако си под целибатом подразумевала манастир, Црква дозвољава младим људима одлазак у манастир, али особа мора бити свесна страшне чињенице да када се замонаши, нема натраг.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.