NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Priklanjanje glave na bogosluženju

 

PITANJE: Ne treba li i danas u crkvi, na poziv sveštenika ili đakona: „Glavi vašja Gospodevi priklonite“, svi, a ne samo retki pojedinci, da priklanjaju glave?

 

ODGOVOR: Svakako da treba. Nažalost, s jedne strane nerazumevanje crkvenoslovenskog jezika i neukost vernika, a s druge, neobjašnjavanja narodu potrebe da na ovaj poziv prikloni svoje glave, što bi valjalo da čine sveštenici u besedama, dovelo je dotle da većina nastavlja da stoji pravo i u to vreme. Pa ne samo prosti verni, koji ne razumeju crkvenoslovenski (iako je uz malu pažnju svakome jasno na šta nas ovaj poziv upućuje) nego i bogoslovi, monasi i monahinje, čak i sveštenici ne smatraju obaveznim da priklone glave svoje Gospodu, kad ovaj poziv upute sebi i drugima.[1] Kakvog se dara time lišavaju uočićemo najbolje ako razmotrimo sadržaj molitava glavopriklonjenja. U svima se moli Božji blagoslov onima koji svoje glave priklanjaju Bogu, a ne onima koji to ne čine: „Ti, Vladaru, pogledaj s neba na one koji su priklonili Tebi svoje glave, jer (ih) nisu priklonili telu i krvi (čoveku), nego Tebi, strašnome Bogu. Ti, dakle, Vladaru, daruj nam ono što je nužno prema potrebi svakog: sa onima koji plove i putuju budi saputnik, bolne isceli, Lekaru duša i tela“;[2] „One koji su Tebi priklonili svoje glave blagoslovi, osveti, sačuvaj, ukrepi, utvrdi, udalji ih od svakog dela zloga i približi svakom delu dobrom“;[3] „I blagoslovi sve nas koji priklanjanjem svojih glava označavamo sliku slugu (Tvojih). I udostoj nas da se ispunimo Tvoga osvećenja okušanjem ove vode; i da nam bude, Gospode, na zdravlje duša i tela“.[4]

Od liturgičkih pisaca, Nikoljski, Bulgakov, K. Kern ne govore o ovom priklanjanju glava ništa podrobnije nego što je u Služebniku. Isto je tako i u Pravilniku ep. Melentija. Kod prof. Mirkovića nalazimo o tome detaljnije ukazivanje i objašnjenje. U izlaganju Svete Liturgije, na odgovarajućem mestu, veli: „Svi priklanjaju sa smernošću glave pred nevidljivim carem“.[5] Na drugom mestu objašnjava da sagibanjem glave, kao i klanjanjem uopšte, hrišćanin izražava svoje poštovanje, zahvalnost, poslušnost i pokornost Bogu; da verni „prilikom čitanja molitava glavopreklonjenija… saginju glavu pod svesilnu desnicu Prvorodnoga“.[6]

Još detaljnije objašnjenje daje nam prof. Skabalanovič. U molitvi glavopriklonjenja „sveštenik moli Boga da pogleda na one koji na ovaj način izražavaju svoju pokornost Bogu, i nadu da će ih sačuvati uvek… od svakog neprijatelja, đavola i rđavih misli“.[7] Ujedno on ukazuje da ovde molitva „dostiže svoju visinu time što se sa rečima sjedinjuje i pokret priklanjanja glave, što je zamena za preklanjanje kolena, koje biva uz post“. Sem toga, „molitva glavopriklonjenja zamenila je, pri koncu službe, staro polaganje ruku episkopa na svakog koji se moli, kao što je bilo u Jerusalimskoj crkvi u IV v., po Apostolskim Ustanovama, i na večernji i jutrenji“.[8] Po Apostolskim Ustanovama i na kraju Liturgije imamo molitvu glavopriklonjenja, koja je slične sadržine sa današnjim. Đakon poziva: „Bogu, kroz Hrista Njegovog, priklonite se i primićete blagoslov. I episkop neka se moli govoreći: Svedržitelju Bože, Istiniti i Neuporedivi, koji si svuda i svemu prisutan … budi milostiv i poslušaj me radi imena Svoga, i blagoslovi one koji su Ti priklonili glave, i podaj im što srca njihova traže na dobro. I učini da ni jedan od njih ne bude izbačen iz Carstva Tvoga, nego ih osveti, zaštiti, pokrij, zastupi, izbavi od protivnika, od svakog neprijatelja; domove njihove čuvaj, osiguraj njihove ulaske i izlaske“.[9]

Prema Eteriji, na kraju večernje đakon je uzglašavao da oglašeni, a zatim i verni priklone glave, čemu je sledio episkopov blagoslov.[10]

*

Običaj priklanjanja glave, dakle, kao znak poštovanja Boga, iz duboke je starine i obavezno ga treba vršiti i danas. Da bi, na poziv: „Glavi vašja Gospodevi priklonite!“ i oni verni koji ne razumeju crkvenoslovenski to učinili, može sveštenik, posle upućenog poziva na crkvenoslovenskom, da kaže: „Sagnite glave!“ A kad svrši molitvu, pre vozglasa, da kaže: „Ispravite se!“ Na taj će način ući u običaj ono što treba da biva, i svi verni primiti od Boga duhovna i telesna dobra koja se u molitvi od Njega mole.

Razume se da na Liturgiji verni ne treba da priklanjaju glave na poziv: „Oglašeni, glavi vašja Gospodevi priklonite!“ – na šta im treba skrenuti pažnju posebno, naglasivši ko su verni, a ko oglašeni. Takođe, da oglašenih u Crkvi i danas ima, da su to u pravom smislu deca za koju su, odmah po rođenju, čitane molitve, uzeto znamenje, a još nisu krštena, kako veli Sveti Simeon Solunski. A u prenosnom smislu svi oni koji, iako su kršteni, žive u grehu i ne kaju se, zatim oni koji svesno krše zapovesti Božje, kao i oni koji zbog straha ne smeju da ispovede svoju veru, ili se je stide.[11]

 

Glasnik, jul 1974.

 

NAPOMENE:


[1] U nekim slučajevima poziv je upućen samo vernima da priklone glave: „Glavi vašja Gospodevi priklonite!“ (na Liturgiji, na Velikom i Malom osvećenju vode), a u nekim svima: „Glavi našja Gospodevi priklonim!“ (na večernji i jutrenji).

[2] Liturgija Sv. Jovana Zlatousta.

[3] Liturgija Sv. Vasilija Velikog.

[4] Molitva glavopriklonjenja na Velikom i Malom osvećenju vode.

[5] Liturgika, Dnevna bogosluženja, Sv. Liturgije, Beograd 1966, 109.

[6] Liturgika I, Beograd 1965, 305, 306.

[7] Tolkovij Tipikon II, Kijev 1913, 162.

[8] N. d. 162.

[9] Apostolske Ustanove, izd. Apostoliki Diakonia, Atina 1955, T. II, str. 159.

[10] Mirković, Heortologija, Beograd 1961, 290; Skabalanovič, n. d. I, 155. Što se tiče blagoslova koji sveštena lica upućuju vernim, treba imati na umu reči Sv. Jovana Zlatousta: „Stvarno ne blagosilja ih čovek, nego rukom i ustima čoveka, mi priklanjamo glave prisutnih Caru Nebeskom, i tad svi govore Amin“ (Tvorenija Sv. Jovana Zlatousta, u ruskom prevodu, Beseda II na 2 Kor., S. Peterburg 1904, T. H, 484.).

[11] Mirković, Liturgika II, str. 79, 80.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *