NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Ispoveda li sveštenik svoju suprugu i rodbinu?

 

PITANJE: Sveštenikova supruga spremala se za pričešće u Prvu nedelju posta pored ostalog i strogim postom – na vodi, ali se razbolela i nije mogla otići susednom parohu da se ispovedi i pričesti. Da li ju je mogao, u takvom slučaju, ispovediti i pričestiti muž-sveštenik?

 

ODGOVOR: U našim rukopisima postoji kanonska naredba: U popa svojego nedostojit popadiji komkati(se) – od svoga muža (popa) popadija ne treba da se pričešćuje.[1] Isto je tako bolje da on ne pričešćuje bližu rodbinu. Ali u slučaju nužde… U slučaju nužde, kad se ne može naći drugo duhovno lice, sveštenik može da ispovedi i pričesti svoje najbliže srodnike: oca, majku, brata, suprugu i druge. S. Bulgakov veli da je sveštenik i dužan da to učini navodeći ove razloge: 1) „Osećanje hrišćanske dužnosti da svoje bližnje ne ostavi bez nužne pomoći za večnost“; 2) „U Tajni Pokajanja sveštenik ima vlast vezati i drešiti koju ne ukidaju nikavi odnosi i veze, pa ni veze srodstva…“ Tome se, veli, može dodati i ovo: Datom slučaju analogno je pravilo Crkve: Ašče njest in pop, svjaščenik sam da kreščajet otroča svoje…[2], pa zašto slično ovome, tj. ispovest, ne može sveštenik da izvrši i nad svojim bližnjim srodnicima uopšte „ašče njest in pop“ i nesavladiva opasnost to zahteva?[3]

Može, dakle, i treba sveštenik da ispovedi i pričesti i svoju najbližu rodbinu u slučaju potrebe. Ispovest će u takvoj prilici izvršiti kao i svakom drugom verniku i u molitvi reći kao i inače „čado“, jer iako mu je ispovedani telesno srodnik, ali u duhovnom pogledu je, prema njemu kao svešteniku, u položaju duhovnog „čada“.

No ako bolest nije teška, nego samo ne dozvoljava putovanje, može se pričekati da prođe, pa neke druge nedelje, ili praznika tokom posta, ispovediti se kod drugog sveštenika, što je i savetnije i lakše, i pričestiti uz duhovnu pripremu sa strogim ili ublaženim postom, prema uputstvu duhovnika.

 

Glasnik, novembar 1978.

 

NAPOMENE:


[1] V.Jagić, Sitnija kanonska građa, Jugoslavenska akad. nauka, Zagreb 1874, Starine VI, str. 119.

[2] Nomokanon pri Velikom Trebniku, pravilo 209.

[3] Isto, 1058, 1059.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *