NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Šišanje kose i brijanje brade kod sveštenih lica

 

PITANJE: U poslednje vreme, pojedini sveštenici i monasi nose dugu kosu; spliću je, podvlače pod kamilavku i puštaju niz leđa. Drugi pak kosu strigu, neki više neki manje. Isto biva i sa bradama, od potpunog brijanja do nošenja do pojasa.

Svakako da ovo pitanje nije najbitnije. Ali kroz toliko vreme, da li ipak nije moglo da se ujednači?

 

ODGOVOR: Pored onoga što je izneto o kosi klira i monaštva u jednom odgovoru ranije (Glasnik SPC 1980, str. 186, primedba 16), napomenuću da su, prema Herodotu, stari Vavilonjani nosili dugu kosu pokrivajući je povezačama. Stari Grci su nosili dugu kosu i bradu do vremena Aleksandra Makedonskog. Od tada su počeli da ih strigu, ali su mnogi, osobito filosofi, nosili dugu bradu i dalje. Kod Egipćana pak sveštenici su svakog trećeg dana brijali celo telo.[1] Starozavetni Jevreji, po propisima zakona Mojsijeva i proroka, nisu brijali glave svoje, niti puštali dugu kosu, nego je strigli, što posredno kazuje i zavet nazirejstva.[2] Bradu su pak nosili, ne strigući je niti brijući. Tako su postupali i starozavetni sveštenici, ne ugledajući se ni na Egipćane ni na Grke.[3]

U Novozavetnoj crkvi na obavezu držanja ovih propisa ukazuje Sveti apostol Pavle (1 Kor. 11, 14), a u docnije vreme kanonski i otački propisi. U III veku Kliment Aleksandrijski opominje hrišćane da prirodnu, od Boga datu lepotu čovečju ne ukrašavaju, nego smerno, umereno da se pokazuju prema ljudima. Osuđuje postupke onih koji mrzeći bradu, „cvet muškosti strigu, a kosu kao žene ukrašavaju“.[4]

Apostolske Ustanove određeno naređuju da kosu hrišćanin treba da striže: „Jer ti budući veran i čovek Božji, ne treba da gajiš vlasi glave i da ih pleteš, raskoš je to… A ne treba ni dlake brade uništavati i izgled muža menjati protiv prirodno“.[5]

Na istoj liniji su prekori Svetog Epifanija Kiparskog (IV vek), koji piše protiv monaha koji bradu briju, a kosu gaje i, pozivajući se na apostola Pavla da muž ne treba da pušta kosu, veli da je u Crkvi Hristovoj nepoznato nazirejstvo.[6]

Blaženi Jeronim kaže da su hrišćanski sveštenici dužni da imaju izgled ozbiljan i uzvišen, niti da brijanjem glave izgledaju ćelavi, niti da budu toliko ošišani da izgledaju kao obrijani, nego da kosa raste toliko da pokrije kožu.[7]

Šesti Vaseljenski sabor govori o kosi klirika, monaha i vernih u tri posebna kanonska propisa. U 21. kanonu pominje osobit način striženja kose, „po načinu klira“. U čemu je taj način bio u kanonu se ne navodi. Svakako je iz dotadašnje prakse to bilo jasno. Naime, od kraja V i početka VI veka klirici su strigli kosu navrh glave, ostavljajući unaokolo neostrižen venac kose, za koji Sveti Simeon Solunski veli da predstavlja trnov venac Hristov, a kod sveštenomonaha još „i venac njihove devstvenosti“.[8] Na Zapadu se govorilo da taj venac prikazuje ćelu apostola Petra. Grci su ga nazivali „papalitra“, ili „garara“; na Zapadu „tonzura“, kod Srba „gumence“. Taj postrig i na Istoku i na Zapadu držali su svi klirici, od čteca do episkopa, sve do polovine devetnaestoga veka.[9]

Iz kanona 42. Vaseljenskog sabora izlazi da su monasi pustinjaci nosili dugu kosu, a opštežiteljni je strigli. Kanon pak 96, opominjući hrišćane da se krštenjem obukoše u Hrista i time obećaše da će podražavati Njegovom životu po telu, naređuje da ne pletu i ne ukrašavaju vlasi glave, nego da svog unutrašnjeg čoveka ukrašavaju vrlinama i tako se približavaju Bogu.[10]

U tumačenju ovog kanona Jovan Zonara (HII v.) ukazuje da su Oci sabora za pomenuto pletenje kose naređivali odlučenje vernih iz Crkve. Koliko bi pre trebalo da budu odlučeni, veli, oni koji, u njegovo vreme, „kosu bojadišu i kao žene nose uvojke po mogućstvu do pojasa… A bradu, nasuprot tome, čim mladićki cvet izraste odmah ga briju… čineći se tako ženstveni“.[11]

Protojerej K. Kallinikos navodi da je gajenje duge kose kod Vizantinaca, u vreme cara Teofila (829-842 g.), izazvalo carevu naredbu da kosu ne mogu nositi dužu od vrata. No moda je uzela maha i, kao što veli Zonara, držala se svuda.

Ovde je reč o svetovnjacima. Sveštena lica su strigla kosu, jer da je nisu strigla, Zonara bi svakako i njih pomenuo. Oni nisu ni mogli imati dugu kosu, jer su, kao što je rečeno, imali papalitru, gumence.[12]

Stav carigradskog Patrijarha Germana iz IX v. i prepodobnog Nikodima Agiorita iz XIX v. iznet je u Glasniku SPC 1980. g. II, 170.

Biće da je tokom prošlog veka, prodorom laicizma, prestankom striženja gumenca klirika u pravoslavnim Crkvama, zavladalo puštanje duge kose kod svetogorskih monaha[13], potom i kod drugih u Grčkoj i Rusiji, a onda i kod mirskih sveštenika. Običaj se zatim preneo, od skora, i kod nas.

Možemo se samo domišljati i o drugim razlozima koji su doveli do ove pojave i njenog opravdavanja. Verovatno da su i likovi Gospodnji i Svetih na ikonama i freskama, iz tadašnjeg i starijeg vremena, mogli dejstvovati u tome pravcu. Naime, pojedini pisci u starini, kao Tertulijan i Jeronim, rđavo su shvatili kazivanje Evanđelja da je Hristos odrastao u Nazaretu „da se ispune reči proročke da će se Nazarećanin nazvati“ (Mt. 2, 23). Oni su reč „nazoreos“, shvatili da znači ne Nazarećanin, nego „nazirej“, tj. uzdržnik, prema starozavetnim nazirejima, koji su polagali poseban, privremeni zavet osobitog poštovanja Boga, u kome su uzimali obavezu i da za to vreme ne strigu kosu na glavi. I u naše vreme pojedini pisci zastupaju gledište da je na vizantijskim ikonama od starine usvojen način slikanja Isusa Hrista sa „dugom kosom razdeljenom oko lica po običaju nazireja… kao što je Samuilo, Samson i drugi“.[14]

Da ostavimo po strani kazivanje Svetog Epifanija „da je u Crkvi Hristovoj nepoznato nazirejstvo“, što svakako on ne bi mogao tako određeno reći da je bilo ma kakve vesti da se Hristos vladao „po običaju nazireja“. Ali, pre svega nema nijednog proročkog mesta koje bi makar nagoveštavalo Njegovo nazirejstvo. Zatim Njegov život pokazuje da nazirejske propise nije držao. Narod je znao da Sveti Jovan Krstitelj živi asketski, „ne jede i ne pije“, a da Hristos „i jede i pije“ (Mt. 11, 18, 19). Pa i na Tajnoj večeri Sam kaže da „od sada“ neće piti ovoga roda vinogradarskoga (Mt. 26, 29). Ne izgleda da bi On od svega nazirejstva držao samo dugu kosu, a pio vino i doticao se mrtvačkih nosila sina nainske udovice (Lk. 7, 14), što nijedno nisu mogli činiti nazireji.

No najvažnije u celoj ovoj stvari je, svakako, kazivanje Svetog apostola Pavla, koje niti se može prevideti niti sme zaobići, jer svojom ozbiljnošću, ako se sagleda i prihvati objektivno, rešava pitanje da li je Hristos nosio dugu kosu. Reč je, naime, o Apostolovoj pouci vernim u Korintu: „Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos, a muž je glava ženi, a Bog je glava Hristu. Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu, ili prorokuje, sramoti glavu svoju“ (1 Kor 11, 3-4).[15]

I svaka žena koja se gologlava moli Bogu, ili prorokuje, sramoti glavu svoju, jer je jedno isto kao i ošišana… Ali muž ne treba da pokriva glavu, jer je slika i slava Božja, a žena je slava muževljeva. Pošto muž ne bi sazdan radi žene, nego žena radi muža. Zato žena treba da ima vlast na glavi radi anđela…; zar vas i sama priroda ne uči da je mužu sramota ako ima dugačku kosu? A ženi je slava ako ima dugačku kosu. Jer joj je kosa data umesto pokrivala (1 Kor. 11, 5-15).

Smatram, naime, da ovo kazivanje prećutno, ali dovoljno određeno kazuje da je Isus Hristos nosio kosu kao i svi verni Jevreji i pre i u Njegovo vreme, po propisu koji je On sam dao preko Mojsija i proroka. Na tu činjenicu sasvim razložno ukazuje i protojerej K. Kallinikos, navodeći reči apostola Pavla i izražavajući sumnju da bi se „apostol tako strogim i tvrdim načinom izrazio kad bi njegov Gospod, koga je znao iz viđenja, nosio zaista dugu kosu“.[16]

Uz ove reči protojereja K. Kallinikosa mogli bismo dodati još i ovo: Ako je Gospod imao dugu kosu, a apostol izneo kao opšte pravilo „da je mužu sramota ako ima dugačku kosu“, zar on apostol, ne bi uočio važnost te iznimke, što se svi strigu, a Hristos to nije činio, i zar da tu razliku ne pomene i ne iznese razloge, objašnjenje zašto je Gospod tako činio?

Pored toga, zar apostol ne bi tada znao ono što posle 200 godina znaju Tertulijan i Jeronim, ili pojedini pisci u naše vreme, o Gospodnjem nazirejstvu i u tom smislu nošenju druge kose?

Nad iznetim kazivanjem apostola Pavla trebalo bi da se ozbiljno zamisle i oni klirici koji prekomerno strigu svoju kosu, kao i oni koji je nose dugu. Sagledajući ga ozbiljno u njegovoj suštini, onako kako ga je video i postavio apostol, i Sveti držali kroz vekove, da se lakomisleno ne ugledamo na druge, ne svodimo bitno na nebitno, a pogotovo na stav vremena i mode, u kom smislu mnogi i nose dugu kosu.

Razlozi koje apostol Pavle navodi o nošenju duge kose i pokrivanju glave žene pri molitvi, a nepokrivanju glave muževa pri tome, nisu istog značaja, jedni su dogmatski, bitni i stalni; drugi nebitni, privremeni. Kao što je Bog Otac, bespočetni početak i izvor Sina, i stoga glava Hristu, tako i muž, stvoren Bogom (u čemu je osobito učestvovao Sin Božji, Drugo Lice Svete Trojice), ima poreklo od Hrista, Koji je stoga glava mužu. Žena pak stvorena Bogom od muža ima poreklo od muža, koji je zato glava ženi. Otud ona treba da ima pokrivalo na glavi. Duga joj je kosa data umesto pokrivala. Shvatiti, dakle, da bi duga kosa i za muža bila znak pokrivala i tako sramotila glavu njegovu.

Činjenice što su u to vreme, u znak kazne i poniženja, žene preljubnice bivale ostrižene, te je striženje, za ženu značilo sramotu, razlog je nebitni i privremeni. Apostol ga u naše vreme svakako ne bi ni navodio.

Što sada striženje kose ženi ne znači sramotu, izvoditi otuda zaključak da one mogu i da ne pokrivaju glavu u crkvi, svakako se ne može dopustiti. Jer ako nisu u važnosti razlozi nebitni, ali ostaju u važnosti i sada i u budućnosti bitni razlozi dogmatski.

 

Glasnik, jul 1997.

 

NAPOMENE:


[1] Protoprezviteros Konstantinos Kallinikos, O hristianikos naos, Atina 1969, 496.

[2] 3 Mojs. 19, 27; 21, 5; Jezek. 44, 20.

[3] 4 Mojs. 6, 5, 18.

[4] Pedagogos, knj. III, gl. 3, P. G. T. VIII, k. 577.

[5] Minj. P. G . T. I, k. 564-568.

[6] K. Kallinikos, n. d. str. 500. Biće da su ti monasi bradu brijali, a kosu puštali u znak svoje nevinosti i odricanja od braka i muževnosti.

[7] Isto.

[8] Minj. P. G. T. 155, k. 717.

[9] Pan. Papaevangelu, Papalitra i garara, u Thriskevtiki ke ithiki enkiklopedia, Atina 1966, T. IX, 1197-1198; Leksikon ikonografije… zapadnog kršćanstva, Zagreb 1979, „Postrig“ str. 479.

[10] N. Milaš, Pravila Pravoslavne crkve s tumačenjima, N. Sad 1895, I, 494, 526, 586.

[11] Atinska sintagma, T. II, Atina 1852, 534, 535.

[12] K. Kallinikos, n. d. 502. Nazirej – srpski odeljeni, je lice, muško ili žensko, koje je položilo zavet osobitog služenja Bogu. Za određeno vreme, ono se obavezalo da se uzdržava od vina i alkoholnog pića, čuvalo od dodira sa mrtvim i striženja kose.

[13] To posebno kazuje i Nikodim Agiorit: „Ako svi monasi uopšte treba umereno da seku kosu, koliko više treba da je seku mladi monasi ili đakoni u manastirima ili koliko isto toliko sablažnjavaju njihove dugo ošišane kose“ (Pidalion, izd. Astir, 1970, str. 258.).

[14] Up. Konst… Kalokiris, Ikonografia vizantini, u Thriskevtiki ke ithiki enkiklopedia, Atina 1964, T. V, k. 375.

[15] Up. Thriskevtiki ke ithiki enkiklopedia, Atina 1960, T. X, k. 683. Po kazivanju Blaženog Avgustina, „prorok nije ništa drugo do propovednik reči Božjih ljudima“. Oni su pozivali narod na držanje zapovesti Božjih i ukazivali šta će snaći kako pojedince tako i narode ako ih ne budu vršili.

Osobita im je bila služba opominjanja na dolazak Bogom obećanog Spasitelja: ko će On biti, kad će se javiti, o celom Njegovom životu i radu na spasenju sviju ljudi, krsnoj smrti i vaskrsenju.

No reč „prorokovati“, i u Starom i Novom Zavetu, značila je držanje s oduševljenjem besede o vernosti Bogu, pevanje sveštenih pesama, zajedničko recitovanje litanija, itd.

[16] N. d. 499.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *