NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Kakva venčila koristiti za venčanje?

 

PITANJE: U našim krajevima se na venčanju upotrebljavaju venčila od metala. U manjim seoskim crkvama ona su često od običnog pleha i na glavama novobračnih deluju nekako neozbiljno, da ne kažem smešno. Imao sam prilike da u nekim prečanskim mestima vidim vence od belog umetnog cveća koji, za moj račun, deluju nesravnjivo lepše i prikladnije svečanosti momenta Svete Tajne venčanja.

Da li postoji crkveni propis o obliku tih venaca i mogu li se i u našim krajevima zameniti oni od pleha lakšim i lepšim od belog umetnog cveća?

 

ODGOVOR: Ne samo kod nas, nego je i u Rusiji postojala razlika u obliku venaca, kao i po materijalu od koga su pravljeni. Poznati ruski bogoslov iz XVIII v. Teofan Prokopovič, govoreći o vencima u Rusiji, veli: „Jedni su slični starim devojačkim povezama; drugi su s rogovima ili zracima sunčevim, Apolonovim i slavnih vitezova, kakvi se vide na starim novcima; neki sa ljiljanima sličnim ljiljanima francuskim; neki su od (metalnih) obručeva, slični (krunama) evropskih kraljeva. A u Maloj Rusiji neretko se vide za dva prsta široki obručevi, šarama ukrašeni, ili pozlaćeni, slični starim carskim diademama… A u gruzijskog naroda upotrebljavaju se na venčanju venci naročiti. Imaju u domovima (negde i u crkvama) gotove obručiće od pruća, opletene svilom, na kojima vise četiri svilene kićanke. U vreme venčanja, ove obručiće opletu lišćem nekog zelenog drveta, osobito vinove loze“.[1]

U Grčkoj pak crkvi, po kazivanju Goara, upotrebljavali su se venci od maslinovih grančica, u znak rađanja dece podobno maslinovom nasadu,[2] prema stihovima 127. psalma, koji su se pevali u vreme venčanja. Venci su pravljeni i od drugog zimzelenog rastinja, npr. od mirte, ili od cveća limuna i pomorandže.[3]

Upotrebu venaca u hrišćanskom činu braka pominje, u III v., već stari hrišćanski pisac Tertulijan. On je protiv toga običaja nazivajući ga „drugim idolosluženjem“ (sekunda idololatria) i vraćanjem neznaboštvu.[4] Još ranije, u II v., pominje vence Sveti Justin Mučenik i veli: „No mi mnoge žrtve i vence od cveća ne prinosimo u čast onih koje su ljudi načinili i, postavivši u hramove, nazvali bogovima“.[5] Drugi stari apologet, Minucije Feliks, polemišući protiv prigovora neznabožaca što hrišćani ne polažu vence na grobove svojih pokojnika, veli da „blaženi nemaju potrebe za cvećem, a nesretni mu se neće obradovati“.[6] Ovim rečima on takođe posredno izražava stav tadašnjih hrišćana prema vencima kao običaju neznabožačkom.

Nije čudo što su u to staro vreme hrišćani imali ovako odbojan stav prema svemu onome što je bilo vezano s neznaboštvom, pa tako i prema vencima, kad se uzme u obzir da su neznabošci, Grci i Rimljani, pri verskim i državnim svečanostima, vencima uvenčavali kipove svojih bogova, stavljali na glave žrtvenih životinja, na grobove pokojnika i u mnogim prilikama religioznog i društvenog života uvenčavali svoje glave.

No kad je u IV v. Crkva dobila slobodu, i neznaboštvo počelo da opada i slabi, nestaje opasnosti od njega i njegovih običaja, te pored drugih opštih izražaja pobožnosti dohrišćanskih religija: klečanja, podizanja ruku pri molitvi, kađenja itd., dolaze i venci u Činu venčanja i ostaju u njemu do danas.

Ne samo to, nego od njih, kao od najuočljivije oznake ovog obreda, i kod Grka i Rusa kao i kod nas, ceo čin Tajne Braka dobija naziv „venčanje“.

Krajem IV v. Sveti Jovan Zlatoust pominje vence na obredu venčanja kao već utvrđen običaj, kome on samo objašnjava smisao i simvolički značaj. Po novozavetnom učenju, on hvali celomudrenost do braka, jer „ko je bio celomudar do braka, taj će tim pre ostati takvim posle braka. Naprotiv, ko se do braka naučio bludu, taj će i u braku činiti isto“.[7] Vencima na venčanju Crkva pohvaljuje i nagrađuje uzdržljivost mladenaca, veli malo dalje Sveti Jovan: „Venci se stavljaju na glave (novobračnih) u znak pobede, da oni nepobeđeni tako prilaze postelji nepokoreni od pohote“.[8] Kao što su na starim olimpijskim igrama pobednicima stavljani na glave venci kao simvol pobede, tako dakle i ovde venci na glavama mladenaca treba da budu znak pobede njihove devstvenosti nad strašću.

Ovaj se smisao osobito izražava u molitvi pri skidanju venaca: Gospodi, Bože naš, vjenac ljeta blagoslovivij..

Tokom vremena, pored ovog, vencima je pridat i drugi simvolički smisao. Oni sobom treba da označavaju vlast, carevanje ljudi nad vidljivom prirodom, čime ih je Bog obdario blagoslovivši ih i zapovedivši: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju i vladajte njome (1 Mojs. 1, 28). Mladenci su do sada bili pod vlašću roditelja, a sada im postaju jednaki, gospodari svoga doma i imanja. Poznati ruski liturgički pisac, Sergije Bulgakov, za vence u Činu braka direktno kaže: „Venci su znak carske vlasti“. Rađanjem dece oni postaju rodonačalnici nove generacije.[9]

Taj smisao, vlasti i carevanja, označavalo je, kako ukazuje prof. P. Trembelas, opasivanje mladoženja mačem, na venčanju, prema nekim starim grčkim rukopisima,[10] a takođe čitanje tada 20. psalma, izrazito carskog,[11] čiji se stihovi i danas pevaju na venčanju (Položil jesi na glavah ih vjenci ot kamenij čestnih…), kao i psalma osmog.

Do osobitog izraza došao je ovaj simvolizam u Rusiji, gde je postepeno nadvladala upotreba venaca od srebra i drugog metala, u obliku carske krune, često sa likom Hristovim na mladoženjinom, a Svete Bogorodice na nevestinom vencu.[12] Ukazaćemo još, kao na činjenicu od značaja u ovoj stvari, da se kod Jermena mladoženja naziva carem (takhavor) tokom osam dana po venčanju.[13]

Mada iz starine do sada nema direktne odredbe kakav oblik treba da imaju bračni venci, no prema izloženom vidi se da uglavnom postoje njihove dve vrste. Svakako da je nastanak ovih dveju vrsta uslovljen postojanjem dveju vrsta simvolizama koji im je tokom vremena pridavan. Jedna je vrsta cvetnih venaca, primljena od starih Grka i Rimljana koji su ih upotrebljavali pri nagrađivanju pobednika. Druga je vrsta u obliku carskih venaca-kruna, obično od metala, u znak carske vlasti i gospodarenja nad zemljom, domom i imanjem. I danas su u upotrebi i jedna i druga vrsta, kod Grka venci od umetnog cveća, kod Rusa venci-venčila od metala. Kod nas i jedni i drugi.

Sem naglašavanja jednog ili drugog simvolizma, a osobito običaja i navike, nema nekih ozbiljnijih razloga da se ne bi mogli zameniti metalni venci-venčila onim od prirodnog ili umetnog cveća, ako se nađe da su praktičniji, lakši i lepši. Ipak pri tome treba postupiti s blagorazumijem i ne dozvoliti da dođe do nepotrebnih nesuglasica kako se uvodi nešto novo i da do sada nije tako bilo.

 

Glasnik, oktobar 1986.

 

NAPOMENE:


[1] K. Nikoljskij, Posobije k izučeniju Ustava bogosluženija, S. Peterburg 1900, str. 729, prim. 1.

[2] Evhologion, Venecija 1730, 323.

[3] K. Kalinikos, O hristianikos naos, Atina 1969, 514

[4] Up. Nik. Markov, Venec, u Lopuhinovoj Bogoslovskoj enciklopediji, Petrograd 1902, k. 1091.

[5] I Apologija, izd. Vivliothiki Ellinon pateron, Atina 1955, T. Š, 165.

[6] Nik. Markov, n. d. 1091.

[7] Tvorenija, v russkom perevodje, S. Peterburg 1905, T. HI, 681.

[8] Isto.

[9] Nastoljnaja knjiga, Harkov 1900, 1155.

[10] Sinajske bibliot. br. 973, HI-HII v; br. 966, XIII v. u P. Trembelas, Mikron Evhologion, Atina 1950, 22.

[11] Narod. bibliot. u Atini br. 622, XII-XIV v.; br. 685, XV v.; br. 573, XIV v.; br. 696, XV v.; br. 663, XV-XVI v.; Lavre Sv. Atanasija Atonskog br. 189, XIII v.; br. 64, XIV v.; Sinaj. bibliot. br. 958, X v., br. 968, XV v., Trembelas, n. d. 22.

[12] Up. S. Bulgakov, n. d. 1155; K. Nikoljskij, n. d. 730.

[13] Up. K. Kalinikos, n. d. 514; P. Trembelas, n. d. 23.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *