NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Ko su bratučedi?

 

PITANJE: Ko su prvobratučedi?

Povodom jednog praktičnog pitanja o srodstvu, došli smo u nedoumicu. Pitanje glasi: U kom stepenu srodstva stoji žena sa prvobratučedom svog muža? Jedni smatraju da se pitanje ovako grafički predstavlja i rešava: (sl. 1), tj. da su prvobratučedi deca dvojice braće, te da žena sa prvobratučedom svog muža stoji u četvrtom stepenu dvorodnog srodstva.

Drugi opet pitanje shvataju i predstavljaju ovako: (sl. 2), tj. da je bratučed isto što i sinovac, te da žena stoji s prvobratučedom svog muža u trećem stepenu dvorodnog srodstva.

 

 

Koje je od ova dva shvatanja tačno?

 

ODGOVOR: Tačno je prvo shvatanje. Milaš u svom Crkvenom pravu veli da su prvobratučedi (odnosno „bratučedi“, kako on navodi) u četvrtom stepenu krvnog srodstva, a drugobratučedi u šestom stepenu. Tako on to i grafički predstavlja.[1] U Ručnoj knjizi o braku Atanasija Popovića stoji da su prvobratučedi ili prvobratučede braća i sestre od stričeva ili tetaka, kako i grafički predstavlja, te da stoje u četvrtom stepenu srodstva.[2] Isto tako veli, i grafički predstavlja, sveštenik Miodrag Stamenković.[3] Slično se veli i u Srodstveniku episkopa niškog Nikanora.[4]

U Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske[5] pod rečju „prvobratučed“ veli se: „srodstvo između muške dece dvojice braće, stričev sin“. U Vukovom Srpskom Rječniku[6] pod „bratučed“ stoji: „brat od strica, prvobratučedi to su od dva brata đeca, a drugobratučedi to su đeca prvobratučeda. On je meni bratučed i ja sam njemu bratučed“.

I u starom slovenskom i starom srpskom jeziku postojali su ovi nazivi. Miklošić u svom staroslovenskom rečniku[7] navodi bratočяdъ, bratočяdo kao prъva, vъtora bratočяda. Đ. Daničić u Rječniku iz književnih starina srpskih (Beograd 1863.): bratoučedъ s objašnjenjem (na latinskom) – brat od strica, i primerima iz starih tekstova.

I u najnovijem Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika Petra Ckoka[8] nalazimo imenicu bratučed (i u obliku bratučedo) za koju se kaže da znači – brat od strica. Prof. Skok objašnjava da staroslovenska složenica „bratučeda“ (množina) doslovno znači: „od dvojice braće đeca“, jer je prvi deo te složenice „bratu“ genitiv duala imenice brat, a drugi „čedo“ u pluralu. Dakle, i u starini i danas ova složenica ima kod nas upravo svoje etimološko značenje: „od dvojice braće deca“. Ali već u Suprasaljskom zborniku „bratučed“ dolazi u značenju „sin bratov, nećak“. A takvo značenje ima ona danas u bugarskom jeziku. U drugim slovenskim jezicima ova se reč ne javlja.

Dalje, prof. Skok navodi da je, za današnje jezičko osećanje, oblik duala „bratu“ nerazumljiv, te je u bugarskom zamenjen prisvojnim pridevom „bratov“. Reč se kod njih danas javlja u obliku „bratovčed“ i „bratovčedka“. Kod nas pak, zbog nerazumljivosti i reči čed, čeda, imenice bratučed, bratučeda zamenjuju se drugim: bratić, bratanić, bratična, bratičina (bratanica). U rukopisnom Trebniku Muzeja SPC u Beogradu, broj I iz XV-XVI v., među drugim primerima i objašnjenjima srodstva, nalazimo i ovaj: „Podobno že i prvi bratučede po zakonu srodstva stepene četvrtoga sut“ (l. 186. a). A u jednom rukopisu Grujićeve zbirke istog Muzeja, br. 69, predstavlja se ovo srodstvo ovako: Georgie brat Petar Joan Toma prvij bratučedi Marija Dimitr vtorii bratučedi Manuil Aleksie tretii bratučedi Irina (l. 55a, 55b).

Iz svega, dakle, jasno je da su prvobratučedi i prvobratučede deca dvojice braće, ili sestara, ili brata i sestre, i da stoje u četvrtom stepenu krvnog srodstva, pobočne linije.

 

Glasnik, april 1973.

 

NAPOMENE:


[1] N. Milaš, Crkveno pravo, Beograd, str. 644.

[2] A. Popović, Ručna knjiga o braku, Beograd, str. 15-16.

[3] M. Stamenković, Primeri srodstva – Srodstvenik, Niš 1926, str. 6.

[4] Ep. Nikanor, Srodstvenik, Beograd 1906, str. 7.

[5] Novi Sad 1971.

[6] Nolit, Beograd 1969.

[7] Lexicon palaeoslovenico graeco-latinum, Aalen, 1963.

[8] 3agreb 1971.

 

Ključne reči:

5 komentar(a)

  1. Ali ovde u tekstu sveti Oci kratko i jasno kažu da van Crkve nema spasenja i u tome se slažu. Dok noviji „bogoslovi“ nešto filozofiraju i više zbunjuju nego što izlažu istinu. Ja ne čitam dela ljudi koji Crkva nije kanonizovala i ispred čijeg imena ne stoji „sveti“.

  2. Gde mogu da kupim prvo izdanje ove knjige iz 1998.?! To orginalno izdanje nastalo je u vremenu života i rada Patrijarha Pavla, koji sigurno ne bi blagoslovio nešto što nije svetootačko učenje. Ostala izdanja su kako i sami kažu „izmenjena i dopunjena“.

    • Bibliotekar

      Draga sestro, patrijarh Pavle nije sastavljao ove knjige, nego je blagoslovio da članke koje je godinama objavljivao neko drugi rasporedi i složi u 3 knjige. Izmenjena i dopunjena izdanja su obično preštampana originalna izdanja sa minimalnim tehničkim izmenama. Sigurno se niko ne bi usudio da u novom izdanju menja patrijarhove originalne tekstove.

      • Pa eto, mi običan narod skoro ništa o svojoj veri ne znamo. Kad tražimo da saznamo istinu – primamo učenje od raščinjenih, od raskolnika, zajedno sa njihovim otrovom protiv vrha SPC i taj njihov otrov je ušao u sve nas, čak i nas koji nismo otišli za njima, koji smo ostali u Crkvi. Avaj, dokle je to došlo da mi nemamo više poverenja u svoju Crkvu, u jerahiju SPC. Bog neka nas spasi i od nas samih, a i od njih.

  3. Ja imam tu knjigu iz 1998. Ne razlikuje se mnogo od ovog izdanja iz 2007. ako mi verujete na reč. Šta ćemo jadni, ne znamo kome da verujemo. U sve sumnjamo, naslušali smo se svega, načitali po internetu od ogovarača, osuđivača, koji brane tobože srkvu, a podrivaju veru u nju i izvlače slabe iz nje, a sebe ne mogu da odbrane od gordosti, od revnosti ne po rezumu itd. Izopštili ih iz crkve, a oni brane tobože crkvu. Kakvu crkvu oni brane, Apostolsku-jedinu pravu čiji članovi nisu, ili Artemijevu?!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *