Ко су братучеди?
ПИТАЊЕ: Ко су првобратучеди?
Поводом једног практичног питања о сродству, дошли смо у недоумицу. Питање гласи: У ком степену сродства стоји жена са првобратучедом свог мужа? Једни сматрају да се питање овако графички представља и решава: (сл. 1), тј. да су првобратучеди деца двојице браће, те да жена са првобратучедом свог мужа стоји у четвртом степену двородног сродства.
Други опет питање схватају и представљају овако: (сл. 2), тј. да је братучед исто што и синовац, те да жена стоји с првобратучедом свог мужа у трећем степену двородног сродства.
Које је од ова два схватања тачно?
ОДГОВОР: Тачно је прво схватање. Милаш у свом Црквеном праву вели да су првобратучеди (односно „братучеди“, како он наводи) у четвртом степену крвног сродства, а другобратучеди у шестом степену. Тако он то и графички представља.[1] У Ручној књизи о браку Атанасија Поповића стоји да су првобратучеди или првобратучеде браћа и сестре од стричева или тетака, како и графички представља, те да стоје у четвртом степену сродства.[2] Исто тако вели, и графички представља, свештеник Миодраг Стаменковић.[3] Слично се вели и у Сродственику епископа нишког Никанора.[4]
У Речнику српскохрватског књижевног језика Матице српске[5] под речју „првобратучед“ вели се: „сродство између мушке деце двојице браће, стричев син“. У Вуковом Српском Рјечнику[6] под „братучед“ стоји: „брат од стрица, првобратучеди то су од два брата ђеца, а другобратучеди то су ђеца првобратучеда. Он је мени братучед и ја сам њему братучед“.
И у старом словенском и старом српском језику постојали су ови називи. Миклошић у свом старословенском речнику[7] наводи браточядъ, браточядо као пръва, вътора браточяда. Ђ. Даничић у Рјечнику из књижевних старина српских (Београд 1863.): братоучедъ с објашњењем (на латинском) – брат од стрица, и примерима из старих текстова.
И у најновијем Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика Петра Cкокa[8] налазимо именицу братучед (и у облику братучедо) за коју се каже да значи – брат од стрица. Проф. Скок објашњава да старословенска сложеница „братучеда“ (множина) дословно значи: „од двојице браће ђеца“, јер је први део те сложенице „брату“ генитив дуала именице брат, а други „чедо“ у плуралу. Дакле, и у старини и данас ова сложеница има код нас управо своје етимолошко значење: „од двојице браће деца“. Али већ у Супрасаљском зборнику „братучед“ долази у значењу „син братов, нећак“. А такво значење има она данас у бугарском језику. У другим словенским језицима ова се реч не јавља.
Даље, проф. Скок наводи да је, за данашње језичко осећање, облик дуала „брату“ неразумљив, те је у бугарском замењен присвојним придевом „братов“. Реч се код њих данас јавља у облику „братовчед“ и „братовчедка“. Код нас пак, због неразумљивости и речи чед, чеда, именице братучед, братучеда замењују се другим: братић, братанић, братична, братичина (братаница). У рукописном Требнику Музеја СПЦ у Београду, број I из XV-XVI в., међу другим примерима и објашњењима сродства, налазимо и овај: „Подобно же и први братучеде по закону сродства степене четвртога сут“ (л. 186. а). А у једном рукопису Грујићеве збирке истог Музеја, бр. 69, представља се ово сродство овако: Георгие брат Петар Јоан Тома првиј братучеди Марија Димитр втории братучеди Мануил Алексие третии братучеди Ирина (л. 55a, 55б).
Из свега, дакле, јасно је да су првобратучеди и првобратучеде деца двојице браће, или сестара, или брата и сестре, и да стоје у четвртом степену крвног сродства, побочне линије.
Гласник, април 1973.
НАПОМЕНЕ:
[1] Н. Милаш, Црквено право, Београд, стр. 644.
[2] А. Поповић, Ручна књига о браку, Београд, стр. 15-16.
[3] M. Стаменковић, Примери сродства – Сродственик, Ниш 1926, стр. 6.
[4] Еп. Никанор, Сродственик, Београд 1906, стр. 7.
[5] Нови Сад 1971.
[6] Нолит, Београд 1969.
[7] Lеxicon palaeoslovenico graeco-latinum, Aalen, 1963.
[8] 3aгреб 1971.
Sta znace reci:
Odanije
Obretanje
Uspenje …
Zasto, za manje ucene u veronauci, na sajtu ne postoji recnik starih ili crkvenih reci
Pomaze Bog oce.Molim vas da mi odgovorite da li je dozvoljeno jesti hranu deklarisanu pod posno a pise da moze sadrzati tragove mleka.Hvala Vam mnogo.
Изгледа да патријарх Павле није знао да тропска година није права година а да је по сидералној години стари календар тачнији.Гладано са Земље нови календар је тачнији гледано са Сунца оба су погрешна гледано из центра галаксије стари календар је тачнији.
Помаже Бог,
имам једно питање,рекли су ми да име детета се не даје по баки или деки ако су још увек живи,па ме занима дали је то тачно.
Ја имам ту књигу из 1998. Не разликује се много од овог издања из 2007. ако ми верујете на реч. Шта ћемо јадни, не знамо коме да верујемо. У све сумњамо, наслушали смо се свега, начитали по интернету од оговарача, осуђивача, који бране тобоже сркву, а подривају веру у њу и извлаче слабе из ње, а себе не могу да одбране од гордости, од ревности не по резуму итд. Изопштили их из цркве, а они бране тобоже цркву. Какву цркву они бране, Апостолску-једину праву чији чланови нису, или Артемијеву?!
Где могу да купим прво издање ове књиге из 1998.?! То оргинално издање настало је у времену живота и рада Патријарха Павла, који сигурно не би благословио нешто што није светоотачко учење. Остала издања су како и сами кажу „измењена и допуњена”.
Драга сестро, патријарх Павле није састављао ове књиге, него је благословио да чланке које је годинама објављивао неко други распореди и сложи у 3 књиге. Измењена и допуњена издања су обично прештампана оригинална издања са минималним техничким изменама. Сигурно се нико не би усудио да у новом издању мења патријархове оригиналне текстове.
Па ето, ми обичан народ скоро ништа о својој вери не знамо. Кад тражимо да сазнамо истину – примамо учење од рашчињених, од расколника, заједно са њиховим отровом против врха СПЦ и тај њихов отров је ушао у све нас, чак и нас који нисмо отишли за њима, који смо остали у Цркви. Авај, докле је то дошло да ми немамо више поверења у своју Цркву, у јерахију СПЦ. Бог нека нас спаси и од нас самих, а и од њих.
Али овде у тексту свети Оци кратко и јасно кажу да ван Цркве нема спасења и у томе се слажу. Док новији „богослови” нешто филозофирају и више збуњују него што излажу истину. Ја не читам дела људи који Црква није канонизовала и испред чијег имена не стоји „свети”.