NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

 

Predgovor

 

Stvoren po slici i prilici Božjoj, čovek od svoga postanka nije se mogao zadovoljiti golim činjenicama da vidi ovaj svet i stihijska zbivanja u njemu, nego je tražio da shvati njihov cilj i smisao. Na to su ga, svakako, upućivale potrebe ishrane, održavanje života, izbegavanje nepovoljnih i opasnih zbivanja sa kojima se svakodnevno suočavao, ali i više – da sazna uopšte kako i zašto je svet i čovek u svetu postao.

U suštini, tu potrebu izražava svako dete kada dođe na svet. Čim uzraste toliko da počne da govori, da sagledava stvari oko sebe, postupke roditelja i ukućana, ne može mu se naodgovarati na sva pitanja: „A zašto?“ Pa dalje, uzrastajući, pitanja se sve više umnožavaju i šire.

Iskonsku potrebu saznanja, smisla bitisanja, u svoj svojoj teškoj ozbiljnosti, određeno i jasno iznosi Dostojevski rečima Velikog Inkvizitora, koje ovaj upućuje Hristu: „Nema ništa neospornije (za čoveka) od hleba; ali ako u isti mah neko ovlada njegovom savešću mimo Tebe, – o, tada će on baciti čak i hleb Tvoj i poći za onim ko pridobije njegovu savest… Jer tajna ljudskog bića nije samo u življenju, nego u tome: zašto da živi. Bez određene predstave o tome zašto da živi čovek neće pristati da živi i pre će uništiti sam sebe, nego što će ostati na zemlji, pa makar sami hlebovi bili oko njega.“ („Braća Karamazovi“).

Sveto Pismo Starog Zaveta iznosi mnoštvo pitanja koja ljudi postavljaju jedni drugima i Bogu, tražeći na njih odgovor. I u Novom Zavetu takva pitanja postavljaju Gospodu Isusu apostoli i drugi dobronamerni i zlonamerni ljudi, jedni tražeći razjašnjenje Njegove nauke, a drugi pokušavajući da ga uhvate u reči i osude.

Jednako biva i u doba apostolsko. Ima pitanja o zaista „teško razumljivim“ stavovima, koji neuke i neutvrđene mogu odvesti u propast (2 Pet. 3, 16). A ima i onih od ljudi koji su odvratili uši svoje od istine, i „po svojim željama okupili sebi učitelje da ih češu po ušima“ (2 Tim 4, 3), kojima je „bog ovoga sveta oslepio razum“ da im ne zasvetli svetlost Hristova, te im „Evanđelje naše ostaje pokriveno“(2 Kor. 4, 3-4).

Zato, i tada i uvek, ostaje u važnosti savet apostola Pavla svima vernim, pogotovo sveštenicima: „Reč vaša da bude svagda u blagodati, solju začinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti“ (Kol. 4, 6).

Po dužnosti, dakle, bio sam obavezan da odgovorim na nedoumice i probleme đaka u Bogosloviji i vernih u Eparhiji raško-prizrenskoj. Međutim, posebnu obavezu da odgovaram na pismena pitanja iz široke oblasti Liturgike, Tipika, kanonskih i drugih propisa, naložio mi je Sveti Arhijerejski Sinod kao svome članu, 1972. godine. Na pojedina pitanja odgovarao sam najpre pismeno onima koji su ih postavljali. Na ona pitanja, pak, od opštijeg značaja odgovarao sam preko Patrijaršijskog „Glasnika“. To se nastavilo i docnije kad sam prestao biti član Svetog Sinoda.

Interesovanja da se ovi odgovori skupe i izdaju u posebnoj knjizi, javljala su se sa više strana, što se, evo, sada ostvaruje, zahvaljujući novčanoj pomoći mitropolita novogračaničkog Irineja i Bogoslovskog fonda „Sveti Sava“ pri Mitropoliji novogračaničkoj u Sjedinjenim Američkim Državama.

Svestan sam da su izvesna mesta u tim odgovorima nepotpuna, a neki stav pogrešno postavljen i iznesen. Biću zahvalan dobronamernim čitaocima ako mi na njih ukažu kako bi ih ispravio, radi sebe i radi njih, pogotovo radi služenja Istini, što za nas znači služenje Bogu koji je Put, Istina i Život (Jn. 14, 16).

Ipak se nadam da će makar neki od tih odgovora poslužiti cilju u kome su i napisana: da nam vera pravoslavna bude jasnija, kako bi je bolje uveli u svakodnevni život. Tako, u ovo smutno vreme, da svedočimo Evanđelje Gospoda Isusa i ostvarimo cilj našeg bitisanja – blaženstvo u neprolaznom Carstvu Njegovome.

 

Patrijarh srpski

 

 

Ključne reči:

8 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *