NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

 

Predgovor

 

Stvoren po slici i prilici Božjoj, čovek od svoga postanka nije se mogao zadovoljiti golim činjenicama da vidi ovaj svet i stihijska zbivanja u njemu, nego je tražio da shvati njihov cilj i smisao. Na to su ga, svakako, upućivale potrebe ishrane, održavanje života, izbegavanje nepovoljnih i opasnih zbivanja sa kojima se svakodnevno suočavao, ali i više – da sazna uopšte kako i zašto je svet i čovek u svetu postao.

U suštini, tu potrebu izražava svako dete kada dođe na svet. Čim uzraste toliko da počne da govori, da sagledava stvari oko sebe, postupke roditelja i ukućana, ne može mu se naodgovarati na sva pitanja: „A zašto?“ Pa dalje, uzrastajući, pitanja se sve više umnožavaju i šire.

Iskonsku potrebu saznanja, smisla bitisanja, u svoj svojoj teškoj ozbiljnosti, određeno i jasno iznosi Dostojevski rečima Velikog Inkvizitora, koje ovaj upućuje Hristu: „Nema ništa neospornije (za čoveka) od hleba; ali ako u isti mah neko ovlada njegovom savešću mimo Tebe, – o, tada će on baciti čak i hleb Tvoj i poći za onim ko pridobije njegovu savest… Jer tajna ljudskog bića nije samo u življenju, nego u tome: zašto da živi. Bez određene predstave o tome zašto da živi čovek neće pristati da živi i pre će uništiti sam sebe, nego što će ostati na zemlji, pa makar sami hlebovi bili oko njega.“ („Braća Karamazovi“).

Sveto Pismo Starog Zaveta iznosi mnoštvo pitanja koja ljudi postavljaju jedni drugima i Bogu, tražeći na njih odgovor. I u Novom Zavetu takva pitanja postavljaju Gospodu Isusu apostoli i drugi dobronamerni i zlonamerni ljudi, jedni tražeći razjašnjenje Njegove nauke, a drugi pokušavajući da ga uhvate u reči i osude.

Jednako biva i u doba apostolsko. Ima pitanja o zaista „teško razumljivim“ stavovima, koji neuke i neutvrđene mogu odvesti u propast (2 Pet. 3, 16). A ima i onih od ljudi koji su odvratili uši svoje od istine, i „po svojim željama okupili sebi učitelje da ih češu po ušima“ (2 Tim 4, 3), kojima je „bog ovoga sveta oslepio razum“ da im ne zasvetli svetlost Hristova, te im „Evanđelje naše ostaje pokriveno“(2 Kor. 4, 3-4).

Zato, i tada i uvek, ostaje u važnosti savet apostola Pavla svima vernim, pogotovo sveštenicima: „Reč vaša da bude svagda u blagodati, solju začinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti“ (Kol. 4, 6).

Po dužnosti, dakle, bio sam obavezan da odgovorim na nedoumice i probleme đaka u Bogosloviji i vernih u Eparhiji raško-prizrenskoj. Međutim, posebnu obavezu da odgovaram na pismena pitanja iz široke oblasti Liturgike, Tipika, kanonskih i drugih propisa, naložio mi je Sveti Arhijerejski Sinod kao svome članu, 1972. godine. Na pojedina pitanja odgovarao sam najpre pismeno onima koji su ih postavljali. Na ona pitanja, pak, od opštijeg značaja odgovarao sam preko Patrijaršijskog „Glasnika“. To se nastavilo i docnije kad sam prestao biti član Svetog Sinoda.

Interesovanja da se ovi odgovori skupe i izdaju u posebnoj knjizi, javljala su se sa više strana, što se, evo, sada ostvaruje, zahvaljujući novčanoj pomoći mitropolita novogračaničkog Irineja i Bogoslovskog fonda „Sveti Sava“ pri Mitropoliji novogračaničkoj u Sjedinjenim Američkim Državama.

Svestan sam da su izvesna mesta u tim odgovorima nepotpuna, a neki stav pogrešno postavljen i iznesen. Biću zahvalan dobronamernim čitaocima ako mi na njih ukažu kako bi ih ispravio, radi sebe i radi njih, pogotovo radi služenja Istini, što za nas znači služenje Bogu koji je Put, Istina i Život (Jn. 14, 16).

Ipak se nadam da će makar neki od tih odgovora poslužiti cilju u kome su i napisana: da nam vera pravoslavna bude jasnija, kako bi je bolje uveli u svakodnevni život. Tako, u ovo smutno vreme, da svedočimo Evanđelje Gospoda Isusa i ostvarimo cilj našeg bitisanja – blaženstvo u neprolaznom Carstvu Njegovome.

 

Patrijarh srpski

 

 

Ključne reči:

5 komentar(a)

  1. Ali ovde u tekstu sveti Oci kratko i jasno kažu da van Crkve nema spasenja i u tome se slažu. Dok noviji „bogoslovi“ nešto filozofiraju i više zbunjuju nego što izlažu istinu. Ja ne čitam dela ljudi koji Crkva nije kanonizovala i ispred čijeg imena ne stoji „sveti“.

  2. Gde mogu da kupim prvo izdanje ove knjige iz 1998.?! To orginalno izdanje nastalo je u vremenu života i rada Patrijarha Pavla, koji sigurno ne bi blagoslovio nešto što nije svetootačko učenje. Ostala izdanja su kako i sami kažu „izmenjena i dopunjena“.

    • Bibliotekar

      Draga sestro, patrijarh Pavle nije sastavljao ove knjige, nego je blagoslovio da članke koje je godinama objavljivao neko drugi rasporedi i složi u 3 knjige. Izmenjena i dopunjena izdanja su obično preštampana originalna izdanja sa minimalnim tehničkim izmenama. Sigurno se niko ne bi usudio da u novom izdanju menja patrijarhove originalne tekstove.

      • Pa eto, mi običan narod skoro ništa o svojoj veri ne znamo. Kad tražimo da saznamo istinu – primamo učenje od raščinjenih, od raskolnika, zajedno sa njihovim otrovom protiv vrha SPC i taj njihov otrov je ušao u sve nas, čak i nas koji nismo otišli za njima, koji smo ostali u Crkvi. Avaj, dokle je to došlo da mi nemamo više poverenja u svoju Crkvu, u jerahiju SPC. Bog neka nas spasi i od nas samih, a i od njih.

  3. Ja imam tu knjigu iz 1998. Ne razlikuje se mnogo od ovog izdanja iz 2007. ako mi verujete na reč. Šta ćemo jadni, ne znamo kome da verujemo. U sve sumnjamo, naslušali smo se svega, načitali po internetu od ogovarača, osuđivača, koji brane tobože srkvu, a podrivaju veru u nju i izvlače slabe iz nje, a sebe ne mogu da odbrane od gordosti, od revnosti ne po rezumu itd. Izopštili ih iz crkve, a oni brane tobože crkvu. Kakvu crkvu oni brane, Apostolsku-jedinu pravu čiji članovi nisu, ili Artemijevu?!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *