NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da li je koji dan u sedmici posvećen Svetoj Bogorodici?

 

PITANJE: Svih sedam dana sedmice posvećeni su uspomeni pojedinih Svetih: Svetim anđelima, Svetom Jovanu Krstitelju, Svetim apostolima i Svetom Nikoli, svima Svetima i spomenu upokojenih, Časnom Krstu i Vaskrsenju Hristovom.

Začudo da nijedan sedmični dan nije posvećen Svetoj Bogorodici?

 

ODGOVOR: U Pravoslavnoj crkvi, posle imena Božjeg i spasonosnog dela Isusa Hrista, najviše se proslavlja Sveta Bogorodica. Pored posebnih praznika u spomen događaja iz njenog života (među kojima se proslavlja i dan njenog rođenja – Mala Gospođa, što ne biva u proslavljanju ostalih Svetih),[1] niz pesama u molitvenom proslavljanju koga bilo od Svetih, kao i u drugim činovima i molitvoslovljima, redovno se završava Bogorodičnim, pesmom u čast Svetoj Bogorodici.

Zbog toga bi svakako bilo čudno da njenom pomenu ne bude posvećen nijedan dan u sedmici, kad bi to tako zaista bilo. Ali nije tako. Ne samo jedan nego dva dana u sedmici posvećena su njenom proslavljanju. Govoreći to, ne mislimo na kanone Svetoj Bogorodici na praznike Svetih s polijelejem i bdenijem, niti na redovne njene kanone na jutrenji nedeljnoj, kao ni na njene kanone na povečerju, pisane u sve sedmične dane svih osam glasova u Oktoihu, nego na stihire na Gospodi vozvah na večernji, i celom kanonu na jutrenji, tim bitnim pesmama službe nekom Svetom.[2] A one se nalaze u sedmičnoj službi sredom i petkom u Oktoihu, u kojoj su na Gospodi vozvah prve stihire Časnom Krstu, a „ini stihiri Bogorodicje“. Na jutrenji pak u te dane, prvi je kanon Krstu, a „drugij kanon Bogorodicje“. Upravo onako kao što su prve stihire na Gospodi vozvah uoči ponedeljka pokajne, a druge Svetim anđelima; uoči utorka prve stihire na Gospodi vozvah su takođe pokajne, druge Svetom Jovanu Preteči, a na jutrenji isto tako, kanoni pokajni i Preteči.

Misao da su srede i petci preko godine, pored Časnom Krstu i stradanju Gospodnjem, posvećeni i Svetoj Bogorodici, iznose i pojedini liturgički pisci. U prvoj polovini prošlog veka, piše G. Deboljskij: „U sredu Gospod naš je bio izdan na stradanje i smrt… Pri krstu je stojala Prečista Mati Raspetoga… Stoga u sredu Crkva se klanja Krstu i ujedno Bogorodici. Zato se sveštene pesme srede nazivaju Krstobogorodični“.[3] Nešto docnije, protojerej K. Nikoljski veli da se „pesme u čast Matere Božje stavljaju svakog dana sedmice (vidi u Oktoihu Bogorodične kanone na povečerju); no osobito se ona proslavlja u nedelje…, u sredu i petak, kad se čini služba Krstu (u Oktoihu kanoni na jutrenji). Mati Božja je stojala kod Krsta Gospoda, sastradajući Raspetome. Stoga i Sveta Crkva, proslavljajući stradanje, smrt i Vaskrsenje Hristovo, pri tome proslavlja i Mater Božju“.[4] Slično kazuje i S. Bulgakov: „Presveta Mati Božja pominje se i proslavlja u sve dane sedmice, kao svagdašnja zastupnica za hrišćane pred prestolom Sina svoga. A osobito se ona proslavlja u nedelju, u sredu i petak“.[5] Kod nas prof. dr L. Mirković, svakako prema Deboljskom, veli: „Naročito se veličaju stradanja Hristova sredom i petkom u raznim troparima ovih dana, u stihirama i blaženima. Pored ovog, ceća se Crkva duboke žalosti Majke Božje, koja stoji pored Krsta Hristova, i zato se pesme koje se poju u ove dane zovu Krstobogorodični“.[6]

Kao zaključak iz iznetog, mogli bismo reći: Ne odgovara stvarnosti mišljenje da Svetoj Bogorodici nije posvećen nijedan dan u sedmici, nego naprotiv stvarnost pokazuje da su sreda i petak, pored Časnog Krsta, posvećeni spomenu Svete Bogorodice. To jasno dokazuju glavne pesme svake službe Svetih: stihire na Gospodi vozvah i kanon na jutrenji.

 

Glasnik, septembar 1985.

 

NAPOMENE:


[1] Praznici Svetih su u stvari dani njihove smrti, tj. dani njihovog rođenja za Carstvo Nebesko. Svega trima ličnostima, u Pravoslavnoj crkvi, proslavlja se i dan njihovog rođenja: Gospoda Isusa Hrista (Božić); Sv. Jovana Krstitelja (Ivanjdan) i Sv. Bogorodice (Mala Gospođa).

[2] Tako npr. ako istog dana padne služba dva Sveta, jednog sa Vel. slavoslovljem, i drugog malog, služba ovog poslednjeg vršiće se na povečerju; isto tako kad su tri mala Sveta, jednog se služba vrši na povečerju. Tada, posle Simvola vere uzima se kanon toga malog Svetog, a posle kanona čitaju se njegove stihire sa Gospodi vozvah večernje i onda dalji čin povečerja (up. 8. septembra služba Sv. Sozonta na povečerju; 9. novembra Prep. Teoktiste; 25. jula Sv. Olimpijade i Evpraksije itd.).

[3] Popečenije Pravoslavnoj cerkvi o spaseniji mira, S. Peterburg, 1894, 262.

[4] Posobije k izučeniju Ustava, S. Peterburg 1900, 492, 493.

[5] Nastoljnaja knjiga, Harkov 1900, 734.

[6] Liturgika, Beograd 1966, II, 145

 

Ključne reči:

5 komentar(a)

  1. Ali ovde u tekstu sveti Oci kratko i jasno kažu da van Crkve nema spasenja i u tome se slažu. Dok noviji „bogoslovi“ nešto filozofiraju i više zbunjuju nego što izlažu istinu. Ja ne čitam dela ljudi koji Crkva nije kanonizovala i ispred čijeg imena ne stoji „sveti“.

  2. Gde mogu da kupim prvo izdanje ove knjige iz 1998.?! To orginalno izdanje nastalo je u vremenu života i rada Patrijarha Pavla, koji sigurno ne bi blagoslovio nešto što nije svetootačko učenje. Ostala izdanja su kako i sami kažu „izmenjena i dopunjena“.

    • Bibliotekar

      Draga sestro, patrijarh Pavle nije sastavljao ove knjige, nego je blagoslovio da članke koje je godinama objavljivao neko drugi rasporedi i složi u 3 knjige. Izmenjena i dopunjena izdanja su obično preštampana originalna izdanja sa minimalnim tehničkim izmenama. Sigurno se niko ne bi usudio da u novom izdanju menja patrijarhove originalne tekstove.

      • Pa eto, mi običan narod skoro ništa o svojoj veri ne znamo. Kad tražimo da saznamo istinu – primamo učenje od raščinjenih, od raskolnika, zajedno sa njihovim otrovom protiv vrha SPC i taj njihov otrov je ušao u sve nas, čak i nas koji nismo otišli za njima, koji smo ostali u Crkvi. Avaj, dokle je to došlo da mi nemamo više poverenja u svoju Crkvu, u jerahiju SPC. Bog neka nas spasi i od nas samih, a i od njih.

  3. Ja imam tu knjigu iz 1998. Ne razlikuje se mnogo od ovog izdanja iz 2007. ako mi verujete na reč. Šta ćemo jadni, ne znamo kome da verujemo. U sve sumnjamo, naslušali smo se svega, načitali po internetu od ogovarača, osuđivača, koji brane tobože srkvu, a podrivaju veru u nju i izvlače slabe iz nje, a sebe ne mogu da odbrane od gordosti, od revnosti ne po rezumu itd. Izopštili ih iz crkve, a oni brane tobože crkvu. Kakvu crkvu oni brane, Apostolsku-jedinu pravu čiji članovi nisu, ili Artemijevu?!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *