Питање:
Поштована господо, помаже Бог. Ево први пут залутах, да тако кажем, на питање и одговоре, па сам одлучио да вам поставим питање које ме мучи од деведесетих година, рецимо. Ми смо у историји то већ, чини ми се, користили са пуковником Аписом и Црном Руком. Да ли Срби имају право од Бога и од наше Цркве да раде исто што и Палестинци да би одбранили своју државу и своја огњишта од уништења од стране Запада и осталих.
Хвала,
Јово
Одговор:
Бог Вам помогао, брате Јово, Врло често се поставља питање постоји ли благословени рат.
Одговор налазимо у Светом Писму у Христовим ријечима гдје каже да нема веће љубави од те да ко живот свој положи за ближњега свога.
Кроз историју много пута смо били у ситуацији да бранимо своја огњишта и ти људи који су своје животе давали за друге називани су мученицима, јер нису отимали туђе него су себе давали за друге што је уосталом и суштина живота по Христу. Док смо били сложни и чували своје, Бог нам је давао своју благодат, међутим, када смо постали егоисти и почели туђе освајати, Бог нам је ускратио своју благодат, јер смо се огријешили о заповјест: не пожели ништа што је туђе, и тада смо добијали епитимију од Бога да бисмо се поправили. По Јеванђељу дужни смо бранити своје, али и туђе не смијемо узимати-отимати.
По Светим Оцима онај који убије некога у одбрамбеном рату не подлеже никаквој осуди, али му се ипак због убиства ускраћује причешће три године. А што се тиче герилског рата у којем се најчешће убијају невини људи и дјеца, са тиме се не можемо сложити, то би био гријех. Такође не може ни у одбрамбеном рату бити допуштено мучење и иживљавање на било коме. Најважније је да ми морамо своју наду првенствено полагати на Бога, јер ако је Бог са нама, ко ће против нас. Желим Вам свако добро од Господа.
С поштовањем, м.П.
