NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Svete tajne (krštenje, venčanje, pričešće, ispovest ...) » Da li se za Sveto pričešće može koristiti neka druga tečnost?

Da li se za Sveto pričešće može koristiti neka druga tečnost?

Pitanje:
Pomaže Bog, časni oci! Već duže vremena muči me jedno pitanje, a
radi se o sledećem: da li se za Sveto pričešće može, umesto
vina, koristiti neka druga tečnost, koja ne sadrži alkohol (kao, na primer, sok od borovnice i sl.) ? Ovo pitanje postavljam zbog
toga što ljudi koji su lečeni od alkoholizma da kraja svog života
ne smeju da okuse ni najmanju (doslovno) količinu alkohola. Kada
bi ličnost, sa jednim takvim životnim iskustvom, okusila makar i
kap tečnosti koja u sebi sadrži alkohol, ta količina alkohola, dospevši u mozak, preko krvi, kod takve ličnosti, izazvala bi
neodoljivu želju za ponovnim pijenjem. Želja se ne bi ugasila sve dotle dok osoba ne bi popila onu količinu alkohola koja je, u periodu pijenja, ispunjavala potrebnu dozu. Samim tim, rezultati lečenja bi bili izbrisani, a pacijent bi bio još dalje gurnut od svog ozdravljenja. Dakle, da li u našoj crkvi postoji mogućnost pričešća za osobe koje imaju jedan ovakav problem, jer “bez pričešća nema spasenja“? Željno očekujući odgovor, srdačno Vas
pozdravljam!
Marko


Odgovor:
Dragi Marko, da vam odmah kažem da ne može ništa drugo da se koristi za sv. Evharistiju osim čistog vina od grožđa i pšeničnog kvasnog hleba.
Kompromisa nema! Crkva odmah po pravilnom ustanovljenju svete Tajne sveštenstva i regulisanju njegovog pravoslavnog prenošenja (prvo i drugo Ap. pravilo) , odmah u trećem pravilu uređuje i pravilno žrtvoprinošenje, jer ne može da se sveštenodejstvuje ako ne
postoji sveštenstvo. Ovo pominjem da biste razumeli koliko je za rane hrišćane bilo važno pitanje supstance koja se prinosila u Evharistiji, da ga je odmah rešila u svojim prvim kanonskim uredbama ikada dokumentovanim. Dakle, to treće apostolsko pravilo strogo i bez kompromisa odlučuje svakog sveštenoslužitelja koji drzne da osim pšeničnog hleba i vina nešto drugo prinese.
Vi nepotrebno dramatizujete ovo pitanje i u njemu ne može da se sakrije vaša želja da ono bude ultimativno ubedljivo. Nije tačno da jedna kaplja alkohola bivšeg alkoholičara može da vrati u zavisnost. Mikro količine alkohola mogu da se nađu u raznim jelima, voću ili povrću, hlebu (ako su malo odstajala) ; ili može da se nađe u
situacijama kada čovek sasvim ne znajući dođe u dodir sa alkoholom. Ali razumljivo je zašto posle terapije kažu pacijentima da ne smeju ni da primirišu akohol, što odlučno podržavam. U Ruskoj crkvi postoji divna praksa da oni koji su se pričestili moraju da omiju usta „zapivkom“, koja je rastvor vina sa toplom vodom. To je već nešto drugo, i bivši alkoholičar bi to trebalo da radi samo sa toplom vodom.
U novoj teologiji sve je više prisutan novi racionalizam, ja to volim da kažem, i moderna pravoslavna gnoseologija, kroz koju nametljivo želimo da tajinstvenu Crkvu „pročešljamo“ sholarnim principima poimanja dogmata i večnih istina, koje su u krajnjem ishodu ontoloske, van tih svetih tajni. Ali tajna je Tajna koja svoju blagodat prenosi u direktnom i nadrazumnom dodiru sa Bogom, i da su one objašnjive, one se nikada ne bi nazivale tajnama. Nažalost, danas se primećuje prava eksplozija euforije da se sve objasni i sazna, u savršenom izgubljenom strahu Božjem, koji je po Solomonu početak svake nauke („premudrosti“) . Tajna bogoovaploćenja za neke pravoslavne teologe prestaje da bude TAJNA, pa „teološki“ (citaj jereseološki) javno obešćešćuju Božju Majku; ili tajna o Svetoj Trojici, čijom racionalizacijom
se neki nađoše u Filiokve ili u učenju o nekom zenskom Božanstvu – Sofiji = Mudrosti.
Uvek pred pričešće čujemo reći da „verujemo da je ovo prečisto telo Njegovo i krv“ iako mi to punim srcem znamo. Vera ne znači da mi priznajemo da je pred nama telo i krv, nego znači da je ona priprema, da smo mi zaista spremni da se sjedinimo sa Hristom, tj. Potvrdimo to jedinstvo u Zajednici. Mitropolit Antonije (Hrapoviicki) kaže: „da poveruje u Hrista može samo onaj čije srce želi pravednost, koji u svojoj potpunoj slobodi stremi ka dobru i opterećuje se zlom“. To je ta trasa (vera) da se dođe do Hrista, i čovek koji kroz svoj blagočestivi život sozercava svete tajne kao blagodatne Tajne, taj nikada neće racionalno da prilazi njima, niti će pak padati u sumnju da li one zaista životvorno postoje.
Da li je prečista krv prenosila kugu, koleru i druge razne zarazne bolesti? Tako nešto nikada i nigde nije dokumentovano u Crkvi. Što bi alkohol prenosio alkohol (u tako malim količinama) u sv. pričešću? Čak neki na izrazito važnim pozicijama u Crkvi savetuju kašičice za jednokratnu upotrebu, i takva saborska odluka već postoji (jedne pomesne crkve) , ali hvala Bogu, silom Duha Svetog ona nije mogla da zaživi (jer nije bila od Njega) , pa je ta odluka prepustena zaboravu i sramoti onih koji su je izneli na dnevni red sabora. A neki slabovernici u Crkvi padaju u iskušenje, pa savetuju to protestantsko iskustvo – da se može pričešćivati i voćnim sokom. Tog momenta kada prekrsimo 3. ap. pravilo, mi ćemo uvesti simbolizam i racionalno „sećanje“ na Tajnu večeru, i onda možemo slobodno da kažemo zbogom i svim drugim tajnama, što je u krajnjem ishodu i zbogom Pravoslavnoj Crkvi.
U pravu ste kada navodite ove reči Gospodnje: „Ako ne jedete telo Sina Čovečijeg i ne pijete krvi Njegove, nemate života u sebi“ (Jn. 6, 53) , da u tom bukvalnom smislu nema zajednice sa Bogočovekom, jer se ona ne vežba među braćom – članovima Crkve.
Ali da vam dam direktan, kratak i jasan odgovor na vaše pitanje, da se njime uzdržim od bilo kojeg spora da bi prilikom pričešćivanja bivši alkoholičar prešao u ponovnu zavisnost, reći ću vam da on može da se pričesti po činu davanja pričešća bolesnicima. To znači da mu se mogu predati pređeosvećene čestice u kojima je davno izvetrio alkohol, naravno, razmekšane u toploj vodi. Dakle, uopšte ne postoji ni „praktična potreba“ da se savetuje da umesto vina žrtvoprinosi crveni voćni sok. To je protestantsko iskustvo i simbolizam od kojeg da nas Gospod Bog sačuva i spase, čak i od pomisli na tako nešto.
Sa blagoslovom i poštovanjem
o.Ljubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *