NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU, Post » Da li se duhovnost svodi na post?

Da li se duhovnost svodi na post?

Pitanje:
Pomaže Bog, oče.

U vezi sam sa jednom devojkom već pola godine, i planiram da je ženim. Međutim ona je jako mlada i želi da studira. Uz to je imala jednu vezu pre mene i izgubila je svoje devojaštvo, što mi dodatno stvara mnogo veliki bol. Ja sam iz pobožne familije, postim svaki post i odan sam Gospodu Bogu. Pročitao sam vaš odgovor „oženiti devojku koja nije devica“ i jasno mi je da, znajući za njen greh, moram joj oprostiti, a to istovremeno i hoću. Zamolio sam je da posti zadnju nedelju vaskršnjeg posta na vodi i da se ispovedi. To je sve ljubavlju prema meni prihvatila. Ona nije iz pobožne familije i ne zna mnogo neke stvari oko crkve, posta itd., ali se uči polako uz mene i polako vidi suštinu svega. Takođe ona sve to želi, što mi daje još veću motivaciju. Zanima me, oče, kako ja da se ponašam? Da li ću imati uspešan brak ako je oženim? Treba li da čekam dok ona završi sve svoje studije? Kako bi bilo najpametnije postupiti? Hvala vam unapred.

Slava gospodu Bogu!

Nemanja

 


 

Odgovor:

Dragi Nemanja,

Ja nigde nisam napisao odgovor koji navodite: „Oženiti devojku koja nije devica“. Možda nesvesno, ali ste tendenciozno to napisali. Dakle, nisam tako rekao.

Da se vratimo na pitanje. U mnogim ovim pitanjima više ništa ne razumem pa ni mentalitet ljudi koji Crkvu svode na post i molitve kod kuće! To toliko odavno bode oči! I Vama ovde smeta devojka koja „nije nevina“ (oprostite: a kako ste saznali?), a kažete da ste iz „pobožne porodice u kojoj se posti svaki post“. U redu, ali kada ćemo već jednom da razumemo Crkvu i šta sve ona ne znači u našim životima? Mene poražava kada kažete da ona „posti iz ljubavi prema vama“? Razumem da eto, ako to sada radi postoji i neka nada i da nauči, i još da Vaš brak bude srećan. Pa kako da nauči? Jer polako se uči od Vas, a sve što vidite i znate o Crkvi jeste post? To je Vaša crkvenost, ili duhovno obrazovanje da sve probleme rešavate u raznim merama posta?

Najprostije rečeno, post je samo sredstvo, a ne i cilj, tako da on ni približno nama ne može da objasni Crkvu. Post nas podseća na izgubljenu prirodu u kojoj se nikada nije jelo niti pilo, a u čemu mnogi vide suštinu ovog života. Samo u jelu i piću i da sav svoj život proćerdaju u duhovnoj brizi oko jela i nejela! Ali naša priroda je bestrasnost koju ni približno post ne rešava nego samo drugostepeno služi da se do nje dođe.

Sve ovo je dokaz koliko je naša Crkva promašila misiju da njeni članovi ne znaju osnovno o njoj. Pojam duhovnog života odavno se i na mnogim nivoima izjednačuje sa postom kao vrhom neke duhovnosti?! I to je jedan od pokazatelja tragedije koliko naš narod ništa ne razume o Crkvi. Dok sam o tome govorio doživeo sam „korekcije“ od strane davno promašenog establišmenta kao i njegovih ciljeva a koji kaže da mi usrdnim gladovanjem, dakle našim silama menjamo našu prirodu a ne Bogočovek koji ju je uzeo na sebe. I ovde su toliko pobrkani pojmovi da mi postimo i od pričešća. Da, i to sam doživeo kao argument a koji je najklasičnija jeres. Jel’ te, rekoše mi, da u tom cilju posta jednom ep. Nikolaj je na Liturgiji Pričešća pričešćivao samo „svetom vodom“?

Svaki argument duhovnosti kod nas Srba se svodi na post ili rušenje posta. Pa i Vi ovim Vašim pitanjem. I zaista je strašno. Bavimo se postom dok na tim novim shvatanjima istog u našem duhovnom i društvenom životu postajemo sve krvožedniji ljudožderi; kada najviše izvitopereno-logosno, dakle i ličnosno, samo rečju jedemo ljude. Dok se sve vreme uzdržavamo od mesa i belog mrsa, čak i ulja? I to u ove dane posta čija je suština sažeta u nekoliko bogoslužbenih reči sv. Jefrema, da moramo da budemo spremni na to da nam se milostivo sudi a ne da stalno sudimo, kao i to da se uzdržimo od „praznoslovlja“! Taj post je kod nas odavno nedostupan za vreme posta. A dovoljno je da pogledamo naš javni život a svakako i celu naciju do čega smo „postom“ došli kao ljudi.

Kako ću ja da znam da li ćete biti srećni ako se venčate sa ovom devojkom?

Sve zavisi od toga koliko živite životom Crkve, kao i od vaše vere u to da će ona da vas vodi pravim putem. A to i jeste njen posao da drugog ona uopšte nema. Dakle zavisi koliko budete sa njom i realno se nađete u njoj. Oboje.

Svakako će to biti mnogo teško u svem ovom ludilu neo-liberalizma hrišćanske misli kao i one druge, ništa manje opasne pojave kod nas, dakle kripto-ispovedništva i pseudo-tradicionalizma, a sve na svojim od „ko zna koga“ zadatim postulatima delatnosti svakojakih prelesti i neposlušanja. Jer smo napadnuti sa svih strana! Jer sve ovo odavno dolazi od naše necrkvenosti a tako i od raznih privatno shvaćenih i propovedanih vera, i te duhovnosti. Jer sve to potiče iz situacije u kojoj se naša SPC nalazi. I zato su ovo za nas vrlo teški dani u kojima je mnogo teško da pravilno i pravoslavno razumemo Crkvu u našim životima.

Pozdrav.

o. Ljuba

Jedan komentar

  1. Ruza Dimitrijevic

    Ja bolji i plemenitiji i pametniji mudriji …. Odgovor i objasnjenje nisam cula za ovih 66 mojih godina tesko nama sa nasim razmisljanjima o postu .

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *