Питање:
Како да се односимо према већ исповеђеним гресима, који нас још увек муче, за које имамо осећај да нам нису опроштени јер нисмо сигурни да смо се од срца покајали, који су грознији од оних “свакодневних”, врло озбиљни. Одјурила сам у Цркву због одвратности и страха, стидела сам се својих поступака, гадила се сама себи – јел то значи да сам се покајала?
Гордана
Одговор:
Помаже Бог сестро Гордана, Света Тајна Исповести, као што знамо, није везана за Свету Тајну Причешћа.Света тајна Исповести је благородни мелем за нашу душу.Исповедајући своје грехе Свемили Господ лагано их односи и олакшава духовно стање души нашој.Сећање старих грехова, са једне стране је добро, да неби поновно се нашли у њима.Са друге стране искушења непрестано ометају духовни живот хришћанина.Да ли смо добили опроштај? Или дали смо се покајали? Зависи од наше искрене исповести, чврсте вере и милости Господње. На Вама је да сражите и Господ ће вам опростити. Народна умотворина каже: ” Ни око неможе да заплаче док душа не заболи”.
Остајте у чврстини вере на милост Господњу јер само милошћу Богомладенца бивамо очишћени.Трудите се да не западнете у нове грехове а за старе и истински исповеђене грехе, покајани и разрешени молитвом Свете нам Цркве бићете очишћени.
Од Богомладенца Христа желим Вам свако добро.
Мир божји – Христос се роди! ! ! о.Милан
