Да ли сам на добром путу

Питање:
Помаже Бог! Имам пар питања, ал ајде почећу од најпростијег. Грех према мајци: -Отац ми је богат и живи боље од просечних Срба. На његов услов да пређем код њега да би ми финансирао студије, ја сам то урадио и прешао код њега оставио мајку. Оставио сам мајку да бих могао завршити факултет и запослити се и приустити живот какав заслужује својим парама и да бих јој могао помагати тако што бих узимао од тате паре и давао њој кад год то могу. Јел сам направио велики грех? Јер знам оно циљ оправдава срества је везано за капитализам, а не за хрићанство. -Материјално: Као и свако ко може себи приустити мало више задовољства куповао сам себи више него што је потребно, мобилни од 300 евра, а не од 50, итд. Гледао сам да то не треба, јер би требало да купим све јефтиније (Лаптоп, мобилни, мп3) . Пре свега мислим дал бих требао при куповини да купим онолико колико је довољно да ми задовољи основне потребе или могу и овакво вредне ствари да имам. -Шта мислите о дигиталном анђелу да му дам значаја или је то претеривање? Тамо сам и прочитао да мобилни треба користити само за звање и поруке, ал лично мислим, ако слусам музику и сликам да не радим ништа лоше. -Конфликт са генерацијом Имам јак конфликт са генерацијом, доста тога што ради за мене је глупо и тотално антибожје, тако да имам доста конфликта са њима. Не могу да се уклопим, ја желим свакоме добро, а они би само некога да повреде, свашта себи дозвољавају, опијају се, итд. Стално ме коментаришу и давају не тако лепе комплименте, ја ћутим, јер ми је тешко да кажем икоме шта пошто помислим какав сам ја, таквог га је Бог направио. Тако да сам се почео удаљавати од људи и имам јако мало пријатеља. Били смо у Грчкој и обилазили смо православне споменике, ја сам све божје поштовао, они су се смејали и коментарисали, ја сам то радио од срца. Да ли док сам са њима променим начин понашања и размишљања, а ово да држим за себе или да останем овакав. Јесте да имам само 19. година и можда ћете рећи да имам доста конфликата са генерацијом пошто сам преозбиљан као што ми доста људи каже. Стварно се трудим да будем што бољи Србин и православац, не типа ових великих Срба, што не знају даље од 90-их и другог светског рата. Знам све о историји Србије и доста о СПЦ. На мој коментар да је срамота што сви Срби знају мит о Аутуру уједињитељу Енглеске, а не знају ко су нп. били Властимировићи, рекли су да претерујем и да нисам нормалан да се идем лечити, да сам оптерећен глупостима. Ал то је мени српство знање вере и историје. Молим Вас посаветујте ме како да се поставим у свету да држим своје, без обзира на све или да имам Бога у себи, а вамо будем „хулиган“? Пошто искрено ја се бојим Бога, ал ако ви као неко ко се боље разуме у то ми да благослов, покушаћу.
Н.Н


Одговор:
Драги синко, На добром си путу и не секирај се шта мисле неки од твојих другова и вршњака. Сам знаш да, осим њих, постоји такође и велики број добрих младића и девојака, деце и људи. Бар их ја знам много. Али, истина је да такође, има много и оних који се понашају као, како кажеш, хулигани. Ипак, то је младост. Они ће се променити кад још мало порасту и буду зрелији.
Иначе, цео живот се састоји из оваквих проблема и дилема, као што си описао: свакодневни свет и људи око нас, вуку нас на једну страну, а ми, упркос томе, идемо тамо где знамо да вреди ићи, где су ишли сви велики светитељи и људи које је човечанство запамтило по добру. При том смо увек у раскораку са околином, која нам се некада потсмева, некада руга, некада нас гледа са висине, а некада наступа пријатељски само да нас увуче у своје игре и замке. Временом, биће ти лакше да превазиђеш такве недоумице. А дотле, држи се Бога и душе, онога што је добро, и нећеш погрешити.
Што се тиче новца који дајеш мајци, ствар је оваква: ако је тај новац теби дао отац, онда га ти можеш употребити како хоћеш, јер је теби дан и твој је. Према томе, ти га можеш дати коме хоћеш. При том, пази да до новца не долазиш на непоштен начин, јер такав новац никоме није био на корист, већ само на штету и пропаст.
Од Бога ти свако добро и помоћ жели, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *