NASLOVNA » Mišljenja na savremene teme, PITANJE PASTIRU » Da li muzika i razonoda udaljavaju od Boga?

Da li muzika i razonoda udaljavaju od Boga?

Pitanje:

Poštovani oci, želim da Vas pitam da li smatrate da nas izvorna i narodna muzika, sa akcentom na instrumentalno izvođenje, na bilo koji način udaljava od cilja kome težimo, jer je svakodnevnica da mi kroz glavu prolazi melodija pesama ili instrumentala? Uostalom, sviram harmoniku već nekoliko godina pa smatram da bi odvajanje od skromnog umetničkog sveta predstavljalo izazov i razočaranje. Pored toga želim da Vas pitam da li je razonoda (sport, šah, Rubikove kocke i ostale mozgalice) u neku svrhu greh, iako ne osećamo da nas udaljava od Boga, već predstavlja samo rasterećenje, zabavu i odmor nakon čega smo spremniji da se posvetimo daljem prosvećivanju čitanjem, razmišljanjem i moralnim rasuđivanjem? Unapred veliko hvala!

Lazar

 


Odgovor:

Dragi u Hristu Lazare,

Izvorna narodna muzika izražava našu prirodu koja predstavlja spoj duhovnog i fizičkog. Ona ističe iz narodnog etosa i duha na kojima se zasniva kulturni obrazac našeg naroda.

Duboko sam ubeđen u svu lepotu srpske muzike u kojoj se otkriva suptilna briga o čoveku kroz sve njegove životne faze – od rane mladosti do predvečerja života. Ona je uspešno prepevala svu muku greha i pokajanja, brigu za bližnje, a kad je trebalo odigrala i političku ulogu kada je u teškim vremenima socijalno i vojno čuvala našu naciju. Srpska muzika je evanđelski tanano opisala ljudske strasti, nešto poput Solomona u Pesmi nad Pesmama, dotičući se vrlo obazrivo i ljudske seksualnosti. Ona je odlično opisala mladost strogo pazeći da ne profaniše osećanjima mlade i neiskusne duše. Konačno, prelepo je zabeležila duboke emocije i jaka osećanja radosti i tuge. Tako je kod nas pesma bila učitelj, službenik, i socijalni radnik, i psiholog, i drug, i u nekim svojim tananim izražajima duhovnik i bogoslov. Dok je bila slobodna i nezaražena nosila je veliku ulogu u našem društvu.

Koliko muzika ili pesma udaljava od Boga? Sve zavisi od toga koliko smo prisutni u Bogu i muzika teško može nešto značajno da promeni.

Ako mladić ne skverno-slovi kada izabere devojku koja mu se dopada i zdravo opisuje svoja muška osećanja prema njoj (uz obostrana osećanja sa ženske strane), želje njegove muške prirode muzički opisane nevinim slikama udvaranja nikako ne mogu da budu nekakvo udaljavanje od Boga. Sve se svodi na to da ljudi razumeju Božiji poziv na zakonsko sastajanje i kompleksne izražaje telesne ljubavi koji se zakonski ostvaruju na putu prema Svetoj tajni braka.

Naši stari su živeli životom punih pluća a da nisu iskvarili darove Božije, jer su znali da ako se ostraste postaju najjača energija bogoborstva u čoveku. Naši stari su nalazili evanđelsku lepotu u nežnom opisivanju svojih osećanja i želja, tanano ih prenoseći kroz narodnu pesmu. I takve pesme predstavljaju neprolaznu vrednost, jer svako od nas može da ih zapeva a da se tako ne dovede u iskušenje oličeno u pokvarenoj slici o čoveku i njegovoj seksualnosti.

Da se vratimo u sadašnjost. Naša moderna „narodna muzika“ drsko se vezuje za narodno stvaralaštvo. Ona je svedena na stihijsku i ogoljenu ljudsku seksualnost. Ovakva muzika ne predstavlja samo kulturni problem već mašinu za pravljenje novca uz jasnu izdaju ljudske lepote i, na koncu, ruši našu naciju. Sve ovo podseća na reči svetog Ipolita rimskog koji je još u trećem veku govorio o ovim našim danima izgubljene lepote ljudske seksualnosti. Naš čovek je pod velom kulture i „narodnog“ postao duhovna karikatura koja unižava sve naše prave narodne lepote, a pre toga i Bogočoveka u nama. I koliko sve ovo odvaja od Boga? Zar je uopšte potreban odgovor?

Muzika i veselje, u okvirima crkvenog života, sasvim su normalna pojava koja ne glorifikuje palu ljudsku prirodu niti greh. Možemo da se podsetimo Posnog Trioda nedelje o Bludnom sinu koji sveti Luka opisuje u petnaestoj glavi svog Evanđelja: „A sin njegov stariji beše u polju i dolazeći, kada se približi kući, ču pevanje i igranje. (stih 25).“ Na mnogo mesta u Svetom Pismu možemo da nađemo opise muzike u raznim društvenim prilikama. Znamo za muzičara Juvala koji je iz Kainovog roda „od kojeg su se narodili gudači i svirači“ (Postanje 4, 21). Ili za Jeftaja o kojem Biblija govori. „Vraćajući se kući svojoj u Mispu, gle, kći njegova iziđe mu u susret sa bubnjevima i sviralama…, i kad je ugleda, razdre haljine svoje i reče: Ah kćeri moja! Vele li me obori!“ (Knjiga o Sudijama 11, 34 – 35). Ili „Kada se David vraćaše ubivši Filistejina, izlaziše žene iz svakog grada Izrailjevog pevajući i igrajući u susret caru Saulu, s bubnjevima i s veseljem i guslama… i opevajući žene jedne drugima uz svirku…“ (1 Sam. 18, 5-6).

Izraz veselja možemo da pronađemo i u grubim instrumentima, kao što su bubnjevi, koji prenose impulsivni ritam koji se i danas može naći u drevnoj pravoslavnoj kulturi u Africi. Bubnjeve vidimo i kod pravoslavnih Arapa koji, na grobu Gospodnjem u dan našeg najvećeg tihovanja na Veliku Subotu, prave nepodnošljivu buku najavljujući radost vaskrsenja Hristovog.

Muzika koja izražava ostrašćena osećanja i poziva na grehove svih vrsta neosporno udaljava od Boga. Pastirski sam se bavio adolescentnim glorifikovanjem agresivne muzike koja poziva na revolt, posebno na anarhiju, rušenje, smrt i samoubistvo. Slušajući reči takve muzike čoveku se prosto od užasa diže kosa na glavi. Ovakva kombinacija reči, ritma i zvukova predstavlja muzičko nasilje nad lepotom ljudskog glasa i logosnošću čoveka. Takva muzika je vrlo daleko od svega Božijeg, tj. od savršene unutrašnje i spoljašnje harmonije u nama i ciljano nas odvlači od Boga.

Muzika je bez ikakve sumnje dar Božiji. Onog momenta kada se muzika kao i ostali darovi i dobrodetelji ostraste oni gube lepotu. Čak i ljubav, koja je izraz najuzvišenijeg u nama, kada se ostrasti postaje anomalija i greh i iskazuje se u ljubomori, zavisti, bračnim prevarama itd. Mnogi ovakvu izdaju poverenja danas nazivaju ljubavlju!

Ako imate vremena i za druge razonode, kao što su igranje šaha ili bavljenje sportom, sve dok one ne pređu u strast koja podiže gordost i dovodi do svađe, nikakve štete nema i one ne udaljavaju od Boga.

Mislim da vrlo zdravo vidite muziku i u tom duhu vam preporučujem da produžite da se njom bavite.

Iskreno,

o. Ljuba

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *