Питање:
Христос Воскресе! Драги оци, пре неколико седмица вл. Атанасије Јефтић је у беседи у манастиру Ћелије изговорио низ неумесних примедби спрам муслиманског становништва. Такође, он је говорио и о “позваности словенског народа” упоређујући га са јеврејским. Колико таква прича – о некаквом посебном Божијем очекивању од словенског народа – уопште има упоришта у Христовој науци. И како да реагује хришћанин када је суочен са тако неумесним изјавама једног православног владике? Ако не знате вл. Атанасије је врло илустративно (и директно и кроз приче) говорио да муслимани смрде. У очекивању Вашег одговора, Све најлепше, Саша.
Саша
Одговор:
Драги Саша, Не знам шта је владика Атанасије говорио али знам да је велики познавалац Достојевског, као и његов духовни отац преп. Јустин Ћелијски, који је написао књигу «О Европи и Словенству», која садржии неке елементе избраности словенског народа. Колико тога има у Христовом учењу тешко је да се каже, осим што Откровење говори да ће се на крају Јеврејски народ спасти, као и црквено предање да су словени кроз своју кратку хришћанску историју због Христа морали много пута на жртвеник страдања. Овај заједнички патос их заиста спаја. Овакве се ствари не налазе у Предању али су део Живота цркве и сведочења Светог Духа у њој.
А у вези називања понизним именима незнабожаца (или многобожце) образујте себе читајући Житија светих. На многим местима наћи ћете и горе «изјаве» мученика које ће на основу ове ваше реакције да буду још више «неумесне». Екуменизам нас васпитава на једну сасвим нову толеранцију и она се заиста сукоби са црквеним предањем које нас учи како да се односимо према јеврејину, или муслиману или идолопоклонику. У Требнику постоје чинови примања у Православље, и задивићете се када прочитате текст који тако понизно говори о тућој вери. Све те вере и јереси су «богомрске», «зловоније» (злозсрдљиве) , «окајанније» (вредне презира и понижавања) , «богопротивне»… ову су речи из светог богослужења којег скоро сваки дан слушате. На жалост оне не могу раме уз раме са савременом екуменистичком толеранцијом, нпр. тако као што то западни хришћански јеретици раде па из Светог Писма избацују «антисемитистичка места». Да ли муслимани смрде? Живећи у Призрену и у Сарајеву имао сам прилику да се много пута у то уверим. Вероватно је у питању њихова традиција и стил живота. Да ли хришаћанин може да смрди? Ако се не купа у то уопште не сумњам.
Нисам сигуран да ћете бити задовољни са овим одговором? Са поштовањем
о. Љубо
