Да ли је ово благословен брак

Питање:
Помаже Бог, оче Љубо. Питање гласи: ДА ЛИ САМ У ЦРКВЕНОМ БРАКУ И ДА ЛИ СА ЖЕНОМ ЖИВИМ У СВЕТОЈ ТАЈНИ ПРАВОСЛАВНОГ ЦРКВЕНОГ БРАКА? У шестој деценији живота, пре 4, 5 година, упознао сам једну странкињу, Православне је вере Господу хвала, и по први пут у животу упознао обострано искрену љубав. Обоје смо верујући људи и то не од оних што само свеце пале, него од оних који се искрено труде “на трновитом путу” нашег Господа Исуса Христоса и искрено воле нашу свету Православну Цркву, чуварку Свете Господове Истине. Али, имамо један проблем. Моја жена се и данас налази у законитом грађанском браку са 22 године старијим и веома добрим човеком, којег из милоште зовемо “деда”. Из тога брака имају преко 30 година старог сина, који све зна, али чува мајчину тајну. Са “дедом” у смислу брачне постеље моја зена није имала ништа у задњих 25 година. Она га третира као драгог јој оца, воли и поштује због његове људске доброте. Како не би живели у греху (барем је то било наше “лаичко” мишљење) ми смо пред једним добрим свештеником пре годину и по дана закључили црквени брак (у Цркви, али само “пред Богом и свестеником”) , који је том приликом рекао да се то може десити, јер “деда” није закључио црквени брак и упутио нам питање да ли ми то чинимо због милосрђа? Ја сам питање схватио као поруку више да ће брак бити благословен ако у свему будемо милосрдни према “деди”, чега се и жена и ја стриктно и пожртвовано држимо. Сви око нас знају за наш брак, само то “деди” нисмо рекли, јер жена сматра да би га то веома погодило, а можда и битно здравствено угрозило, а што је мишљење и њеног доброг сина. Стога смо спремни да се до краја жртвујемо у сваком смислу, али да “деду” никако не повредимо. Ја се по својим скромним моћима веома трудим на Господовом путу али стално ме потмуло мучи питање да ли смо жена и ја у светом црквеном браку, или је ту посреди грех, и уколико је нас однос грешан – шта учинити да се стање поправи и грех окаје? Са друге стране наши односи у браку су нешто што се може окарактерисати као потпуна припадност и предана љубав, која је сваким даном све дубља и узвишенија: не заснована на ничем земном; да немамо обавеза ми би се сигурно удаљили из света и потпуно предали духовном животу. Св. Варсануфије Велики учи да је једна душа “драгоценија од читаве васељене” (Духовно руковођење) , те сам потпуно свестан у каквом сте положају оче Љубо. Због вашег пастирског труда бићете стално у нашим молитвама. Са љубављу у Господу нашем Исусу Христосу, Ваш
Н.Н


Одговор:
Драги
Пре свега много вам хвала за ваше молитве које ми заиста много требају.
Ако она није била венчана са својим првим мужем ваш брак је законит, и како сам разумео она је живела у блуду са «дедом», т.ј. невенчано. Али показује се љубав и «милосрђе», и донекле комликује ситауцаију, а и нуди питање: а шта је овде права љубав? Дирљива је ова ваша прича и показује судбину људску, и страдања човека са оваквом природом коју он носи. Сетимо се само Достојевског и унутрашњих полета и падова православног хришћанина које је он ништа мање и у свом приватном животном опиту са уздисајима описивао. Ваш свештеник је дао одличан савет да више не би живели у греху, који је нажалост, са њене стране, постојао и у тој физичкој вези и са «дедом». Добро је да нико није повређен овом компликованом ситуацијом, ту посебно истичим сина; уз то треба имати на уму да Црква садржи начин и предлаже «правни алат» за прекид погрешних, «заборављених» и мучних бракова. Она чак три пута снисходи (разрешава) венчање, и оно је и едукативно, и сам чин то показује јер је све мање и мање свечан, и своди се на најчистију форму покајања. Прељуба, као и презумптивна прељуба у Цркви јесте бракоразводни узрок, и ваша супруга је њу de facto формирала у односу на свог «незаконитог мужа; то можемо да приведемо и неодстак унутрашње форме које се огледају у испуњавању брачних дужности које је деда према њој запостављао. Запостављање потреба другог брачног друга, и деликатност те врсте, осим ако није «по договору» наша Црква налази да такав брак није нормалан и тај недостатак открива као бракоразводни узрок. Не желим да вам овим умирујем вашу савест, јер исто сносите духовну одговорност, али црквено-правним налазима, а пре свега литургички схваћених, брак између тог доброг господина и ваше супруге никада није постојао. Дакле, ви не мора да се бринете о валидност вашег брака зато што је он јавно објављен у Цркви и вама сада пренет као света Тајна. У вашем заједничком животу више нема греха, нема уздржавања и нема лимита (у природним законима) , а за ваш заједнички ранији грех тражите духовне савете, можда и епитимију, и кроз то искрено покајање нађите унутрашњи мир којег сте очигледно сада изгубили. Ако је све то искрено тај мир ће без сваке сумње брзо да дође.
Ваше милосређе се тражи према свој Цркви а не само «деди», и људима који су у нужди и не морају да буду чланови Цркве. За ту помоћ сваком страдалнику нас чека јавна есхатолошка плата.
Како «сви зању» а нема никакве саблазни због тога то вама и даље остаје да будете добри према њему.
У Христу Ваш
оЉубо

Comments are closed.