Да ли је Његош био јеретик

Питање:
Помаже Бог. Читајући књигу од Светог Николаја Српског по имену ”Религија Његошева”, сазнао сам за његошеве грешке у схватању написане у Луци Микрокозми. Наиме по њему Адам је живио прије његовог стварања, и то на небу. Затим је Његош писао и да је Адам водио своје ангелске легионе, и да је он скупа са сатаном устао против Бога, и да је Бог да би казнио демоне и људе створио овај свијет, мрачни универзум, и ту као у неки плачевни јарак, бацио људе и демоне на казну. Даље је писао о преегзистенцији свих људи прије родења. Заправо да ми сви живимо прије рођења, што није тачно. Душа настаје у тренутку зачећа, и развија се и живи са тијелом, а по смрти иде у друге свијетове. Његос је мислио о небу као о нашој прапостојбини. Незнам дали је због тога волио узвисења на брдима. Из свега наведеног желим да кажем да ме је све то потресло. Његова схватања која су не Библијска, и другачија наводе ме на мисао да је Његос јеретик. Дали је Његос страшни јеретик? Ја сам по поријеклу из Црне Горе. У школи смо учили дивне стихове из Горског Вијенца. Горски Вијенац ме је учврстио у Православљу, и створио имуним против агарјанске заблуде. Мислим да је то религијски исправно и дивно дјело. Промећујем Његошеву склоност ка паганским мотивима, па чак и помену паганских лажних богова, тј. демона. Као Ареи им је земљу као поприште назначио. Питање је следеће. Да ли је Његош јеретик? Противљења Библији у Његошевим дјелима? Да ли ту има паганства? Да ли је рај био на небу како каже Његосш? Да ли је Адам преегзистирао прије својег стварања? Да ли смо сви овдје на казни, заједно са демонима? Да ли је Бог створио овај мрачни унивезум као мјесто одржавања наше казне? Погледајте све, баш све горе наведено, па ми одговорите. Знам да је Његош био геније, један у милионима. Која дјела ја смијем да читам? Да ли нам је читање Луце Микрокозме забрањено? Да ли постоји могућност да се Његошева дјела очисте од грешака и таква штампају. Да ли нам је забрањено читати Његосеву Луцу Микрокозму, или неку другу Његошеву пјесму? Његош је упркос грешкама био геније.Он нас је научио много чему добром. Сва та противљења могу збунити. Лијепо би било добити прави одговор.
Брајан


Одговор:
Драги Брајане, Црква га није објавила јеретиком тако да и ја не могу, а и не желим да то учиним ако би ми и дали власт дали за то. Знате и та времена су била врло тешка.
Ако је вaше питање: Да ли су ово његова погрешна учења у односу на учење Цркве, одговорићу вам ван сваког устезања – јесу.
А сад конкретно: Рај није био на небу, негде удаљен у онострано од нас, него је он био на овој створеној земљи, која је по Библији из праха земаљског, али само непреображен грехом у смрт и пропадљивост. Едем је био на земљи створеној, и он је нама непознат по тој материји, јер преображено тело (“материја! ) из смрти у живот, дакле васкрсло које је Господ Исус Христос носио, пролазило је и кроз “затворена врата”. Јасно сазнајемо да оно није било овакво које ми познајемо и носимо, и са њим се мучимо и у катастрофсалном незнању чак са ропотом на Бога, најчешће речима: “Боже а зашто ме створи оваквог да се мучим! “.
Адам није преегзистирао раније свог стварања. Неки бркају “Новог Адама”, који је овалоћен Логос, који је по Предвечном Савету “преегзистирао” Адамовом стварању, а то су сасвим два различита појма, јер се ради о Богу и Човеку у једном Исусу Христу. Свезнајућа Мудрост је знала за Новог Адама пре нашег пада у Адаму, али то је друго богословско питање.
Ми нисмо овде сви по казни Божијој, и то је јуридичко разумевање односа Бога и човека. По Православном схватању дакле и правилном, ми смо овде нашим избором у односу на реалност наше слободне воље и независног и непритешњеног хтења. Ми смо овде слободним избором, и то никада не смемо да заборавимо! Наше хтење повлачи природан процес за собом, да ако је оно погрешно то у свом његовом суштинском смислу као погрешно се и остварује у нама. Непослушање Богу уједно значи и губитак живота! Боље би било да кажемо да смо се самоубили оним покретима нашег унутрашњег ја са жељом да будемо Бог. А ту жељу нисмо ми оргинално измислили него је она нама само пренета од оног који је ту жељу зачео отвореним богоборством. Сатана је пали анћео, а човек је кроз њега пали човек, који је обновљен и показан у Новом Адаму, Исусу Христу. Потребнна је наша жеља да се у нашим људским силама поистовећујемо са Њим; да увек Он нама буде образац живота онолико колико је то нама слабим остварљиво. Иако преображен грехом овај свет којег видимо око нас није “мрачан”, јер и даље он држи Божију лепоту, усталом као и ми овако пали и унижени и даље носимо боголикост – ту непоновљиву лепоту, јер је и Сам Господ “видео да је добра”. Дакле савршена пред нашим умом и сазнањем! Данас је питање за нас: А колико ми дозвољавамо да се грех усели у нас и створи ту баријеру, ту Савлову крљушт пред нашим духовним очима да нам спречава да откријемо ову лепоту око нас. Чак и овакву грехом преображену? А замислимо каква нас тек она васкрсла лепота очекује? Грехом човек руши своју лепоту, а тако и лепоту ове природе, и питање “животне средине” није политичко него је оно оргиналније -духовно. Не смемо да рушимо Божију творевину око нас, па чак и овако преображену.
“Луча и микрокозма” није за сваког да је чита. А онај који се реши да је прочита он се излаже истој опасности, рецимо оној када чита Спинозу, или Лајбница, или Хесеа. или Тому Кепмијског и многе друге др. Он је филозоф као и ови поменути филозофи, и нису се бавили правом теологијом понајвише зато што је нису ни разумели. А хтели су да је афирмишу у својим независним и слободним мислима, које, наравно, ван црквености и њеног учења, а превише ослоњениим на свој интелект, по правилу падају прелест која се завршава јавном заблудом. оЉуба

Comments are closed.