NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » Da li je Bogorodica ulazila u hram? (Ispovest skeptika)
Da li je Bogorodica ulazila u hram? (Ispovest skeptika)

Da li je Bogorodica ulazila u hram? (Ispovest skeptika)

Sveštenik GEORGIJE Maksimov

 

Jednom prilikom mi je prijatelj govorio o tekstu na jednom bogoslovskom sajtu posvećenom prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice u hram. Suština tog teksta je bila u tome da nikakvog uvođenja Bogorodice u hram nije ni bilo, jer tako smatraju ‘brojni stručnjaci’, a ‘brojni stručnjaci’, kao što je poznato, nikada ne greše.

Setio sam se da ni ja lično, pre deset godina, nisam verovao u istoričnost događaja Vavedenja Bogorodice u hram i sebi sam izgledao vrlo inteligentno i napredno zbog toga. Verovao sam da je u pitanju moje sopstveno mišljenje, iako sam ga zapravo pročitao kod nekog od ‘brojnih stručnjaka’ ili čak prosto nekoga ko im se klanja. Argument koji mi se činio neoborivim je da se takav događaj nije u skladu sa onim što je poznato o odnosu drevnih Jevreja prema Hramu, pa čak ide uprkos nekim odlukama (ulazak u hram je dostupan samo muškarcima).

I eto, živeo sam ja tako sa tim mišljenjem, a zatim, recimo pre devet godina, odjednom zamislio nad sledećim: „A zar na moje oči nije bilo izuzetaka, na primer, u crkvenom životu? Ne govorim ovde o narušavanjima, već o onim izuzecima koji se očigledno dešavaju po volji Božijoj – zar se tako nešto ne dešava? I bilo ih je, a i sada ih ima. Dešavaju se izuzeci od pravila. A da su se oni dešavali i u starozavetna vremena, Sam Hristos je posvedočio drevnim pametnjakovićima: „Niste li čitali šta učini David kad ogladnje, on i koji bijahu s njim? Kako uđe u dom Božiji i hljebove predloženja pojede, koje nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samo sveštenicima?“ (Mt. 12:3-4).

A da Gospod nije izrekao ove reči, samo da vidiš, našli bi se i sadašnji pametnjakovići koji bi sklepali tekst o tome da epizoda sa hlebovima predloženja koja je opisana u 21. glavi prve knjige Samuila, po mišljenju ‘brojnih stručnjaka’ nije ništa više do izmišljotina jer protivreči Zakonu i judejskoj tradiciji koja je jasno govorila da je kušanje tih hlebova uvek predstavljalo isključivo pravo jedino sveštenika?

Ako su izuzeci postojali i postoje, onda je isti takav izuzetak mogao da bude i uvođenje Bogorodice u hram – eto kakva me je misao osenila. A pošto je tako, u tom slučaju argument o kome sam imao toliko visoko mišljenje ne vredi ništa. O ‘brojnim stručnjacima’ se sa sigurnošću može reći jedno: u pitanju su ljudi 20. veka, u najboljem 19. veka, i ni jedan od njih nije živeo pri jerusalimskom Hramu u prvom veku pre Hristovog Rođenja da bi mogao da pruži autentično svedočanstvo šta se tada dogodilo, a šta nije. Sve što ‘brojni stručnjaci’ poseduju je mala količina rasejanih svedočanstava iz pisanih izvora i sopstvena mašta. Pritom, svaki nedostatak prvog se dopunjuje izobiljem drugog. Da slepo veruje da je tobož istoričarima dokumentalno poznat svaki korak i svaki gest učinjen pre dve hiljade godina u jednom delu jednog od gradova rimskog carstva, u stanju je samo čovek koji je potpuno neupućen u istorijsku nauku.

Meni je, slava Bogu, i pre deset godina bilo poznato da „brojni stručnjaci“ u odnosu na toliko drevne događaje raspolažu samo rasejanim svedočanstvima iz krajnje malobrojnih izvora na osnovu kojih pokušavaju da izgrade, sa većim ili manjim stepenom verovatnoće, teorijske zaključke u vezi sa okolnostima u konkretnoj epohi. To može jako dobro da funkcioniše samo u vezi sa uobičajenim tokom događaja, ali je nemoćno pred izuzecima, a posebno pred takvima koji nisu ušli u istorijske izvore, koji su zapisani od strane očevidaca i koji su se sačuvali do naših dana.

Dakle, ako je uvođenje u hram Djeve Marije moglo da se dogodi ne kao običan događaj, već kao izuzetak, onda skepsa „brojnih stručnjaka“ 20. veka – koliko god njih puno bilo – najblaže rečeno – nema visoku cenu. Tu više nije u pitanju znanje, već naprosto gatanje. A u odnosu na gatanje „brojnih stručnjaka“ 20. veka, istorijski izvor 2. veka („Protojevanđelje Jakova“) koji je zapisao predanje o Vavedenju Djeve Marije u hram kao realnoj činjenici koja se dogodila, ima mnogo veći kredibilitet, sa koje god strane da se pogleda na to.

Tako sam pomislio pre devet godina i počeo da dopuštam istoričnost Vavedenja Bogorodice u hram i, kao i pre toga, sebi sam izgledao veoma pametan, iako sam, kao i ranije, bio podjednako glup i nisam shvatao da je u pitanju besmislica koja nema nikakve veze sa suštinom.

Potrudiću se da konačno pređem na suštinu. Ali ću početi izdaleka.

Zašto me je, svojevremeno, ‘dotaklo’ baš to što sam pročitao kod nekoga o neistoričnosti događaja kome je posvećen ovaj praznik? Zbog čega sam se tako lako složio sa tim? Razlog je u tome što smo i ja, kao i čovek koji je pisao tekst, držali se istih stavova:

  1. ‘Oni koji su živeli pre mene su gluplji od mene’;
  2. ‘Ja mogu i dužan sam da, oslanjajući se na svoj razum, definišem šta je istina’.

Upravo zato sam se tako lako i složio. Mi smo kretali iz iste tačke i u istom smeru, zato je i normalno da smo došli do jednog te istog – skepse i opravdanju te skepse. Njegova ideja je bila toliko zarazna za mene upravo zbog unutrašnje sličnosti i  identičnog umnog raspoloženja. To i jeste koren onoga što se naziva modernizmom, taj koren su od malena usađivali u svakoga od nas i potrebno je mnogo truda da se to istrgne iz sebe.

Jedino stojeći na dva gorenavedena ‘aksioma’ je moguće, bez svesnosti o potpunoj apsurdnosti takvog spoja, smatrati sebe verujućim hrišćaninom i istovremeno smatrati da ti bolje znaš šta je bilo sa Djevom Marijom od hrišćana drugog veka, od Svetih Germana i Tarasija Konstantinopoljskih, Grigorija Palame koji su pisali o tom događaju kao o realnoj činjenici, i na kraju krajeva, od same Crkve koja je ustanovila ovaj praznik.

Gordost je međutim, samo pola tragedije. Druga polovina je maloverje ili prosto, odsustvo vere.

Ako sebe nazivaš pravoslavnim hrišćaninom znači da veruješ da postoji večni Bog Koji je svedok svih događaja ljudske istorije, Koji otkriva Svoju istinu svetim ljudima, kako ranije, tako i sada; veruješ da je On sazdao Crkvu koja je stub i utvrđenje istine (1Tim. 3:15), koju „vrata pakla neće nadvladati“ (Mt. 16:18), u kojoj obitava Duh Sveti za Koga je rečeno da će nas „uvesti u svu istinu“ (Jn. 16:13). Što znači da ti priznaješ da „Crkva ne može pogrešiti ili zabludeti i izricati laž umesto istine, jer Duh Sveti koji uvek deluje kroz Oce i učitelje Crkve, koji verno služe, čuva od svake zablude“ (Poslanica Istočnih Patrijaraha iz 1723. godine o Pravoslavnoj veri, član 12.) Što znači da veruješ i priznaješ u Crkvi ono što je ona ustanovila i provedala kao istinu, između ostalog i o istoričnosti praznika Vavedenja Presvete Bogorodice u hram.

Ako smatraš da je izmišljotina i laž povest o uvođenju Presvete Bogorodice u hram, onda znači da ti smatraš da Crkva govori laž umesto istine, jer ovde nema dileme, u pitanju nije prosto citat nekih ljudi, nije nečije „lično mišljenje“, već je u pitanju jedan od dvanaest velikih Praznika sa opštim tekstom službe, sa mnogo svetootačkih propovedi na taj praznik; to onda znači da Duh Sveti ne čuva Crkvu od zablude i ne upućuje na svaku istinu, znači da ili je Bog slagao ili Njega prosto nema.

Ili jedno ili drugo. Ili veruješ Bogu ili ne veruješ.

Vera je kada veruješ Bogu više nego sebi, kada ti svojim umom ‘ne ustanovljuješ istinu’,  već je saznaješ od Onoga Ko je poseduje. Ako ti iz Njegove reči – otkrivene ili kroz Pismo ili kroz Crkvu, prihvataš samo ono što možeš da shvatiš svojim umom i slažeš se da priznaš da zaslužuje poverenje, onda u takvom stavu nema mesta veri, ti ne veruješ Bogu, već sebi samom. To nije vera već falsifikat.

A ako ćemo već verovati, onda treba zaista tako i da bude.

Ako Bog postoji, ako je On očevidac svega, ako je On sazdao Crkvu i otkrio joj istinu, onda znači da svedočanstvu Očevidca treba verovati čak i ako to nije u modi i nije popularno u očima sveta, čak i ako nemerljivi broj „brojnih stručnjaka“ govori suprotno.

Nije slučajno što Gospod dopušta postojanje i širenje modernističkih ideja o neistoričnosti Vavedenja i slično tome. Sve to je radi naše koristi. Popularnost ovih ideja pomaže da se razlikuje verujući čovek od malovernog i samom čoveku pomaže da shvati gde je on u odnosu na Boga. Isto je i sa teorijom evolucije. Svet govori da su ljudi od majmuna, a Bog u Bibliji govori da je On stvorio ljude iz zemlje. Eto, biraj i vidi čemu je tvoje srce prilepljeno – Bogu ili svetu.

Međutim, samo onda kada počneš da veruješ istinski, kada se otvaraš Bogu potpuno, bez ikakvih ‘da, ali…’, ‘sve, osim…’ i ‘da, samo ako ne…’ – jedino onda se i dešavaju čuda i počinje život, u poređenju sa kojim prethodni izgleda prosto kao mesečarenje.

 

Izvor: Pravoslavie.ru

Prevod sa ruskog: Stanoje Stanković

 

 

2 komentar(a)

  1. dragan tabakov

    Uskoro ce „Teolozi“ sumnjati u autenticnost jevandjelja.Pa mozda se Hristos nije ni rodio a mozda je vaskrsenje bilo samo simbolicno.Da nije sve to mozda legenda…

  2. Dragiša Milić

    Temelji naše Pravoslavne Crkve je Sveto Pismo i Sveto Predanje.Zapani hriščani uopšte nemaju ono predajno znanje kao mi.A koji je problem da mala Marija uđe u hram?Ma, kakva kvazi nauka ima veze sa ovim događajem?Sve se je odigralo po Božjem planu i promislu:da se napuni Božjom blagodaću i znanem i da se pripreni da u svoju utrobu smesti Bboga koji se je javio u telu.Ovo jedino smeta đavolu i slugama njegovim.Slava Božijoj ljubavi,milosti i spasenju!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *