NASLOVNA » Vera i Pravoslavlje, PITANJE PASTIRU » Da li je blud

Da li je blud

Pitanje:
Časni oci blagoslovite. Da li se smatra bludom telesni odnos krštenog devstvenog muškarca i krštene devstvene devojke koji su se jedno drugom obećali, verili i čekaju datum venčanja u Crkvi? Čuo sam od jednog sveštenog lica da se ovo ne smatra za blud, te da brak počinje telesnim odnosom a Crkva ga onda osvećuje i blagosilja službom venčanja. Ne vidim jasno na čemu se temelji ova tvrdnja, osim možda da postoji prostor za takvo tumačenje u rečima „Zato će ostaviti čovek oca svoga i mater svoju, i pripiće se uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo“ (1. Moj. 2, 24) . Da li stupanjem u telesni odnos dvoje postaju vezani tajnom vezom, što se može zaključiti iz reči apostola Pavla „Ili ne znate, da ko se sa bludnicom sveže jedno je tijelo s njom? Jer je rečeno: Biće dvoje jedno tijelo“ (1 Kor. 6, 16) , a da se pak ta veza nazove brakom koji još nije osvećen? Još me iznenadio i podatak da Pravoslavna Crkva prizna brak jeretika i inoveraca koji su se obratili u Pravoslavlje i da se nakon krštenja ne obavlja sveta tajna braka. Iz ovoga proističe da je njihov brak zaista počeo telesnim odnosom, a krštenjem je osvećen u Crkvi. Ja sam na mnogim mestima našao jasno definisanje da je blud telesni odnos muškarca i žene koji nisu u braku, međutim postoji li neko šire tumačenje braka u kojem gornji slučaj koji sam naveo kao prvo i glavno pitanje, ne spada u blud. Još više me zbunila definicija u Crkveno kaznenom pravu ep. Nikodima Milaša kada govori o prestupima protivu hrišćanskog morala: „U užem smislu zove se bludočinstvom svaka putena veza sa ženskom, koja nije već djevična, i uopće sa ženskom, koja je već prije izgubila djevičnost, i dakle i sa udovicom“. Hvala na odgovoru i Bog vas blagoslovio.
N.N


Odgovor:
Dragi brate: HRISTOS VASKRSE! Ti si u nedoumici, da li se telesni odnos momka i devojke, koji su se jedno drugom obećali, smatra bludom, iako su, kako kažeš, i vereni. Molim Te, nemoj brkati predbračni ispit sa veridbom. To su dva odvojena čina. Predbračni ispit vrši paroh verenice u hramu, crkvenoj kancelariji ili u domu verenice i sastoji se od prikupljanja i uvažavanja potrebnih za venčanje dokumenata, proveravanje eventualnog telesnog i duhovnog srodstva, kao i slobodne volje za stupanje u brak, predbračne pouke budućim mladencima i kratke molitve (jektenije) za buduće mladence i njihove roditelje. Nikakva veridba se ne vrši ovim činom. Veridba prstenovanjem, odnosno Čin obručenja, danas se vrši neposredno pred Čin venčanja u hramu i praktično je sastavni deo Čina venčanja. Ranije se ovaj Čin obručenja vršio nekoliko dana ili meseci (vremensko važenje je bilo maksimalno 6 meseci) pre venčanja, Međutim, pošto se dešavalo da verenici ne stupe u brak ni za šest meseci, pa se veridba morala ponavljati, ili da jednostavno raskinu veridbu, odlučeno je da se Čin obručenja vrši neposredno pred Činom venčanja. Da onda zaključimo: telesni odnos budućih supružnika posle Predbračnog ispita, a pre činova obručenja i venčanja je blud. Jer, bez obzira na sva obećanja (koja se jednostavno mogu i pogaziti) , pre nego što ih sveštenik „slavom i čašću“ venča, telesni odnos predstavlja blud. Verenica je na venčanju u beloj haljini, oboma im se stavlja na glavu venac čednosti, što je nagrada za njihov čedan život pre braka. Izjava „jednog sveštenog lica“, da brak počinje telesnim odnosom, a da ga Crkva samo venčanjem ozvaničava, ne može biti u duhu pravoslavne vere, jer brak nastaje venčanjem i sve obaveze (i prava) mladenaca proistuču iz venčanja, venčanjem oni postaju jedno telo, a ne telesnim odnosom. Brak inoveraca, pa i posle njihovog krštenja, ne može biti priznat u Pravoslavnoj crkvi, jer krštenje nema tzv. „retroaktivno dejstvo“, da učini svetim (a hrišćanski brak je svetinja) ono što je čovek činio pre krštenja. Sasvim druga je stvar kad je u pitanju jeres ili inoslavna hrišćanska zajednica. Ako pripadnici te zajednice, pri stupanju (obraćanju) u pravoslavnu veru, ne moraju biti ponovo krštavani, onda i njihovo crkveno, hrišćansko venčanje može biti priznato u Pravoslavnoj crkvi. I obratno, ako moraju biti kršteni, onda moraju biti i ponovno venčani. U poslednjem citiranju Episkopa Nikodima Milaša reč je o postupku neoženjenog (slobodnog) muškarca, koji može učiniti bludnu radnju sa ženskom osobom, bez obzira da li je ona „djevična, ili prije izgubila djevičnost, raspuštenica ili udovica“, za razliku od preljube, koju čine muškarac ili žena u braku, sa trećim licima.
VAISTINU HRISTOS VASKRSE! Pozdrav o. Dušan

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *