Да ли је блуд

Питање:
Часни оци благословите. Да ли се сматра блудом телесни однос крштеног девственог мушкарца и крштене девствене девојке који су се једно другом обећали, верили и чекају датум венчања у Цркви? Чуо сам од једног свештеног лица да се ово не сматра за блуд, те да брак почиње телесним односом а Црква га онда освећује и благосиља службом венчања. Не видим јасно на чему се темељи ова тврдња, осим можда да постоји простор за такво тумачење у речима “Зато ће оставити човек оца свога и матер своју, и припиће се уз жену своју, и биће двоје једно тело“ (1. Мој. 2, 24) . Да ли ступањем у телесни однос двоје постају везани тајном везом, што се може закључити из речи апостола Павла “Или не знате, да ко се са блудницом свеже једно је тијело с њом? Јер је речено: Биће двоје једно тијело” (1 Кор. 6, 16) , а да се пак та веза назове браком који још није освећен? Још ме изненадио и податак да Православна Црква призна брак јеретика и иновераца који су се обратили у Православље и да се након крштења не обавља света тајна брака. Из овога проистиче да је њихов брак заиста почео телесним односом, а крштењем је освећен у Цркви. Ја сам на многим местима нашао јасно дефинисање да је блуд телесни однос мушкарца и жене који нису у браку, међутим постоји ли неко шире тумачење брака у којем горњи случај који сам навео као прво и главно питање, не спада у блуд. Још више ме збунила дефиниција у Црквено казненом праву еп. Никодима Милаша када говори о преступима противу хришћанског морала: “У ужем смислу зове се блудочинством свака путена веза са женском, која није већ дјевична, и уопће са женском, која је већ прије изгубила дјевичност, и дакле и са удовицом”. Хвала на одговору и Бог вас благословио.
Н.Н


Одговор:
Драги брате: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ти си у недоумици, да ли се телесни однос момка и девојке, који су се једно другом обећали, сматра блудом, иако су, како кажеш, и верени. Молим Те, немој бркати предбрачни испит са веридбом. То су два одвојена чина. Предбрачни испит врши парох веренице у храму, црквеној канцеларији или у дому веренице и састоји се од прикупљања и уважавања потребних за венчање докумената, проверавање евентуалног телесног и духовног сродства, као и слободне воље за ступање у брак, предбрачне поуке будућим младенцима и кратке молитве (јектеније) за будуће младенце и њихове родитеље. Никаква веридба се не врши овим чином. Веридба прстеновањем, односно Чин обручења, данас се врши непосредно пред Чин венчања у храму и практично је саставни део Чина венчања. Раније се овај Чин обручења вршио неколико дана или месеци (временско важење је било максимално 6 месеци) пре венчања, Међутим, пошто се дешавало да вереници не ступе у брак ни за шест месеци, па се веридба морала понављати, или да једноставно раскину веридбу, одлучено је да се Чин обручења врши непосредно пред Чином венчања. Да онда закључимо: телесни однос будућих супружника после Предбрачног испита, а пре чинова обручења и венчања је блуд. Јер, без обзира на сва обећања (која се једноставно могу и погазити) , пре него што их свештеник “славом и чашћу” венча, телесни однос представља блуд. Вереница је на венчању у белој хаљини, обома им се ставља на главу венац чедности, што је награда за њихов чедан живот пре брака. Изјава “једног свештеног лица”, да брак почиње телесним односом, а да га Црква само венчањем озваничава, не може бити у духу православне вере, јер брак настаје венчањем и све обавезе (и права) младенаца проистучу из венчања, венчањем они постају једно тело, а не телесним односом. Брак иновераца, па и после њиховог крштења, не може бити признат у Православној цркви, јер крштење нема тзв. “ретроактивно дејство”, да учини светим (а хришћански брак је светиња) оно што је човек чинио пре крштења. Сасвим друга је ствар кад је у питању јерес или инославна хришћанска заједница. Ако припадници те заједнице, при ступању (обраћању) у православну веру, не морају бити поново крштавани, онда и њихово црквено, хришћанско венчање може бити признато у Православној цркви. И обратно, ако морају бити крштени, онда морају бити и поновно венчани. У последњем цитирању Епископа Никодима Милаша реч је о поступку неожењеног (слободног) мушкарца, који може учинити блудну радњу са женском особом, без обзира да ли је она “дјевична, или прије изгубила дјевичност, распуштеница или удовица”, за разлику од прељубе, коју чине мушкарац или жена у браку, са трећим лицима.
ВАИСТИНУ ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Поздрав о. Душан

One Comment

  1. Татјана

    Ако је тако како пишете, а верујем да је истина, зашто се онда у цркви венчавају младенци при чему је млада ем малолетна, ем у високој трудноћи. Једна моја ученица се пре неколико година тако венчала са свим благословима? То ми није јасно.