Да ли и душе уснуле дечице пролазе кроз митарства?

Питање:
Мир Божији, Христос се роди! Драги о. Љубо, прочитала сам ваше образложење на тему митарстава, па бих вас молила да ми одговорите да ли и душе уснуле дечице (од рођења па до 10, 12 или више година) пролазе кроз митарства или су оне све одмах прешле у вечно царство небеско (ја цврсто верујем у ово последње) . Унапред хвала и желим вам свако добро од Господа.
Славица


Одговор:
Драга Славице, И ја бих желео да то исто верујем, јер су деца чедна и са врло мало личног греха. Излив чистих емоција ми то налаже.Али реалност смрти због које је цео космос покренут говори да и она подлежу законима створеног. Душа је Боголика јер је саздана по обличју бесмртног Бога, и неискварена док се сама не исквари или остане увек Божија. Умрла деца немају времена да упрљају душу земаљским страстима, тако да она иду пред Бога заиста чиста. Кирило Александријски каже да све душе које напусте тело суочавају се са реалносцу духовног света, а она је: “да ће поред душе с једне стране стати војска и Силе Небеске, а са друге – власти таме, старешине ваздушних митарстава” (наравно, описано земаљским речником) . По ономо што је нама откривено знамо да ће ђаво по својој природи делања да напада сваку душу независно од тога колико је она грешна или стара, јер знамо да су се највећи подвижници ове земаљске Цркве бојали смрти и бојали својих грешака (греха) , којих скоро да нису ни имали. Тако и деца, иако она скоро да немају личних погрешних одлука (или их уопште немају) , она и даље прелазе из физичког у духовни свет, и она подлежу законима тог света. Нема сумње да ће бити тражена од “клеветника”, јер је по својој природи делања клеветник, али биће окриљена љубављу и бригом анђела. Наравно, она ће се врло брзо оправдати пред уобичајеним земаљским одлукама које обично човек прави, или моментима тог духовног пута које називамо митарствима; она ће пролазити кроз тај суд неосуђена што ће на крају и праведни Судија да потврди, јер је речено: “Како чујем онако судим, и суд мој је праведан (Јн. 5, 30) . Пророк Исаија каже: Нека се не помилује безбожник јер се неће научити правди, .. и нека не види Славе Господње” (Ис, 26, 10) . То је Божја правичност, али како је душа детета сачувала свој богообразни лик и природу, она ће увек остати да гледа славу Господњу. Зар Господ није рекао: “Пустите децу, и не браните им да дођу к Мени, јер таквих је Царство небеско” (Мт. 19, 14) , тј. по природи дара Божјег који деца нису успела да затамне. Смрт душе је затамнивање њених могућности да што чистија гледа у Господа; да буде у Његовом присуству: јер је написано да грешници не могу да опстану пред жеравицом Славе Господње (Ис. 33, 14 – 15) . Умрло дете сигурно може јер за време свог живота није закопало своје таленте и тако повредило свој “имунитет”, тј. ту природну сродност са Божанским. Као што свако мора да прође кроз врата смрти, по тој истој логици и законима мора да прође и кроз реалности духовног света у којима се налази болна истина да постоји неправичан и зао дух, клеветник и лажов, само да би некоме напакостио и тако подругљиво се инатио свом Творцу, који га још увек трпи и нада се у његов разум и слободну вољу. Да нас Господ спасе његових лукавих замки и мржње! О.Љубо

Comments are closed.