Да ли ђаво зна наше мисли

Питање:
Поштовање, драги оци. Хвала Господу што нам вас даде као и могућност да на овај начин добијамо душекорисне савјете и одговоре на наше недоумице. Већ одавно имам једну страст, коју се нијесам трудила да одбацим у потпуности, већ сам је благо потискивала. И сад сам осјетила да је вријеме да је се ослободим, да је одбацим, уз помоћ Божију. И онда је почела да ми се намеће једна мисао коју сам давно прочитала: само Господ зна тајне нашег срца.. И још једна: кад некога похвалимо, ђаво то чује и одмах га искушава (као и кад нас неко похвали или се сами похвалимо) .. И онда ми се само питање поставило: да ли враг зна оно што ја нијесам наглас рекла? Да ли је то само између мене и Господа? Да ли може да чује наше исповијести (да ли може да борави при тој Светој Тајни? ) .. заправо: кад знамо да он нешто не зна, а ми знамо? Кад можемо бити сигурни да није ту? Да ли уопште можемо? Хвала вам унапријед. Христос Воскресе! ! !
Милијана


Одговор:
Драга Милијана, Пуно хвала на јављању, на речима подршке и поверењу.
Треба да смо свесни да у сваком тренутку живимо окружени колико материјалним, физичким, светом; толико исто и духовним светом, анђелима и демонима који могу бити свуда и увек око нас, јер они не зависе од времена и простора. Знамо да су и у физичком свету свуда око нас бактерије и вируси, некада јачи а некада слабији. Знамо да нас, готово на сваком кораку, физички вреба понека опасност, па се ипак не бојимо јер знамо да, ако пазимо куда и како идемо, ако избегавамо прљава места, пазимо шта уносимо као храну, можемо се сачувати од опасности и заразе. Тако исто и у духовноим смислу: морамо пазити шта уносимо у свој ум и срце, чиме хранимо душу, како се неби заразили духовним „вирусима” који су свуда око нас. Тако је било одувек. Зато нам је Господ дао своју благодат, још од крштења, преко молитве, покајања и исповести, Причешћа, и осталих Светих Тајни, како би били отпорни.
Христос каже: „Не бојте се… јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте са кровова. И не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу! ” (Мт. 10, 26-28.) Демони дефинитивно не могу читати наше мисли. Међутим, они су веома интелигентна бића, били су присутни још када је Господ стварао свет (тада још увек као добри духови – анђели) , и познају многе тајне. Чак и ми, људи, можемо да закључимо када је неко нерасположен или весео, осетљив или рањив, а камо ли још анђели, па и зли духови. С тиме, што Бог не допушта злим духовима да нас искушавају преко наших могућности. Бог је свакоме од нас дао анђела чувара, који му стално помаже, говорећи му преко савести и инспиришући га, охрабрујући и оснажујући на сваку добру и корисну мисао или дело.
По допуштењу Божијем, демони могу бити присутни готово свуда, па и у храму и приликом наше исповести. Наравно, њима није лако да тамо присуствују, јер их „пече” Божија благодат и присуство светиње. Али, Господ је свуда присутан и њима у сваком случају није лако, а особито тамо, где је посебно Божије присуство, где су Свете тајне и молитве свештенства и верних. Ипак, мање или више, они се могу и тамо, бар на кратко време, ушуњати. О томе је већ било речи, као на пример на: http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? did=6&qa=774
Ми не можемо бити сигурни да непријатељ, демон, није ту; али можемо бити сигурни да, као што сваки дан виђамо и пролазимо поред разне прљавштине, заразе или какве друге потенцијалне опасности, па нам све то ништа не науди јер се сасвим нормално уклањамо од тога и чувамо, тако исто, ако гледамо своја посла, трудимо се у добру и живимо по Богу, ни духонве заразе и непријатељи нам ништа не могу наудити, без обзира да ли су ту или не, да ли их примећујемо или не. Бог и свети апостол Павле о томе говори: „… ми који прве дарове Духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега. Јер се надом спасосмо. А нада која се види није нада. Јер кад ко види нешто, како и да се нада? Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо са стрпљењем. А такође нам и Дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим… Ако је Бог с нама, ко ће против нас? Он који свога Сина не поштедје, него га предаде за све нас, како да нам с њиме и све не дарује? Ко ће оптужити изабране Божије? Бог је онај који оправдава. Ко ће осудити? Христос је онај који умрије, па још и васкрсе, који је и с десне стране Богу, који и посредује за нас. Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? Као што је написано: Ради тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање. Али у свему овоме побјеђујемо кроз Онога који нас је заволио. Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.” (Римљанима 8, 23-39.) Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *