Da li će Gospod oprostiti

Pitanje:
Pomaže Bog poštovani oci Prvo ću Vam reći da nisam neko ko ide u crkvu svake nedelje. Ali zaista i instinski verujem u Gospoda Boga i u njegovu ljubav prema nama, svojoj deci. Imam dvadeset godina. Pre godinu dana sam izvršila namerni prekid trudnoće. Kada sam saznala da sam u blagoslovenom stanju jako sam se uplašila, i bila sam u jako velikoj panici. Smatrala sam da nisam spremna na majčinstvo. Nisam ni pomislila na to koliki je to ustvari greh. Bila sam zbunjena tako da mi to nije palo na pamet, a iskreno nisam ni mislila da to crkva smatra ubistvom. Prolazim kroz jako mučan period. Jako me grize savest. Ni posle godinu dana ne mogu da dodjem sebi. Počela sam na neki način da mrzim sebe zato što sam to uradila, i od tada sam u depresiji. Mislim da ću celog života mrzeti sebe, i da sebi to nikada neću moći da oprostim. Šta oče da radim? Kako da opet pronadjem duševni mir? I da li će Gospod to meni oprostiti? U žasno se kajem, oče. Unapred zahvalna, mir vam i radost od Gospoda
Snežana


Odgovor:
Draga sestro, Ti si, kao što vidim, dosta kasno shvatila da je abortus ubistvo, čedomorstvo i da je to veliki greh. Kažeš da nisi znala „da Crkva to smatra ubistvom“. Ja mislim da i pozitivno državno zakonodavstvo abortus svrstava u ubistvo, ali su neki socijalni aspekti učinili da se čedomorstvo svede na običnu medicinsku intervenciju. To je kod nas počelo sa komunističkim režimom, a evropejski put nacije je to oživeo i još više banalizovao. Zar ti majka, ako si se njoj poverila, nije rekla da je čedomorstvo ustvari ubijanje deteta? Pa i onaj ko je odobrio i onaj ko je izvršio abortus, trebao je da ti predoči delo, koje zajedno činite, da vi svi zajedno ubijate jedno živo stvorenje, ubijate čoveka. „Ako se abortus (i u medecini) smatra i prihvata kao nevažan postupak posle koga se žena vrlo brzo vraća u normalno stanje, zašto onda studije sugerišu moguću vezu između abortusa i ugrožene plodnosti, perforacije trbuha, raka dojke, samoubistva, postnatalne depresije, zloupotrebe supstanci, poremećaja u ishrani, kliničke depresije i drugih faktora… Koliko će vremena biti potrebno da se shvati da abortus nije ništa drugo do ubijanje jedinstvenog stvorenog bića“. Tako govori savremena medicina. A kakav je stav Hrišćanske crkve? Abortus je, u stvari, antiteza svih Božjih darova. On odriče i Boga i sve Njegove darove. Abortus je kršenje zaveta koji je Bog uspostavio sa čovekom. Sa abortusom, dar Gospoda Boga i Stvaraoca života, žestoko je odbačen. Bog je, stvarajući čoveka, muško i žensko, zadao im da rađaju i da se množe, da ovladaju svetom, a ne da ubijaju ono što iz međusobne ljubavi stvaraju. I sada, kad si shvatila da je to bio veliki greh, tebe hvata panika: šta će biti s tobom, hoće li ti Bog oprostiti taj veliki greh. Ustvari, mnoge žene, kao i ti, i nisu bile svesne da raznim prekidima trudnoće vrše ubistvo. Bile su u uverenju da je dete u njihovoj utrobi živo, tek kada osete njegove pokrete. Zato su, često bez uznemiravanja savesti, prekidale trudnoću pre toga vremena. A što je još tragičnije, niko ih u tome nije poučavao, ni lekar, a možda ni sveštenik, kome nisu ta dela ispovedale, jer nisu bile svesne težine toga greha. A jedan od crkvenih otaca (Tertulijan) , piše: „A što se nas tiče, budući da nam je ubistvo jednom za svagda zabranjeno, nije nam dopušteno da uništavamo fetus u majčinoj utrobi, kada ljudsko biće još uvek (od majke) crpi krv da bi opstalo. Sprečavanje rođenja je isplanirano ubistvo. Suštinski, nema nikakve razlike između razaranja već rođene duše i uništavanja one koja će se tek roditi. Jer je već čovek ono što će postati čovek, kao što je u semenu već sadržan ceo plod“. Kod jednog drugog Svetog Oca čitamo: „Nijedna žena da ne uzima napitke za izazivanje pobačaja jer će se, u suprotnom, nesumnjivo naći na Strašnom sudu Hristovom sa svima onima koje je usmrtila, bilo da su već rođeni, bilo da su bili samo začeti“. Tvoj greh je stalno pred Tobom i za njega ćeš se kajati celog života. Milost Božja i ljubav Njegova prevazilaze svaki greh čoveka, za koji se on iskreno pokaje, zgadi se nad njim i nastoji da ga više nikad ne ponovi. I ti ćeš, vremenom, posle iskrenog pokajanja, osetiti umirenje savesti, osetićeš da Ti Bog prašta grehe mladosti i neznanja. Svakako da ćeš rađanjem dece i njihovim hrišćanskim odgojem, ublažiti greh za koji se kaješ. Nema razloga da mrziš sebe. Mrzi samo greh koji si učinila, kao što i mi, uopšte, ne mrzimo i ne osuđujemo grešnika, već osuđujemo i mrzimo greh koji on čini. I nemoj biti strožija u praštanju od Boga. Bog oprašta svaki greh koji čovek iskreno okaje, pa tako i ti, nemaš razloga da sebi ne oprostiš, razume se, posle iskrenok kajanja, posle ispovesti, sveštenikove pouke, razrešne molitve i umirenja tvoje savesti. Moli se neprestano Bogu, ispovedaj pred sobom i pred duhovnikom svoj greh i nastoj da u braku nadoknadiš ono što si u mladosti sprečila. Blagosloven završetak Časnog posta i Strasne, velike nedelje, sa molitvom Bogu da doživimo i proslavimo svetlo Hristovo vaskrsenje, o. Dušan

9 komentar(a)

  1. Pomaže Bog! 

    Želim da dopunim ovu priču još jednom izuzetno važnom informacijom vezanom za tzv. „pilule za dan posle“. 

    Ove pilule su isto što i abortus, a zahvaljujući podmuklom reklamiranju, nebrojene žene ih koriste i po nekoliko puta, ne misleći više o njima.

    Evo šta se dešava u telu:
    U trenutku spajanja muške i ženske ćelije, jajna ćelija oslobađa hormone koji odmah krenu da pripremaju matericu za implantaciju oplođene ćelije – znači ne kroz dve nedelje ili mesec dana, nego odmah po oplodnji ćelije (to se uči na časovima biologije) – rastu i razgranavaju se krvni sudovi i uopšte se stvara povoljna sredina u koju oplođena ćelija može da se ušuška. Kada se popije pilula, ona sprečava ovaj proces i od materice pravi nepogodnu sredinu za implantaciju. 

    U međuvremenu, oplođena ćelija se deli, razvija i kreće se ka materici. Kada ne uspe da se ‘zakači’ za nju, ona i dalje nastavlja da se razvija i da pokušava da pronađe mesto za sebe. U zavisnosti od toga kada je došlo do oplodnje i kada je popijena pilula, takva oplođena ćelija može provesti i do sedam dana u materici.

    Zamislite, to malo biće ima svu Božiju energiju u sebi potrebnu za rast i razvoj, ono raste i bori se da se ugradi u zid materice, bori se da dobije materinski zagrljaj, bori se za svoj život danima, nalazeći na odbijanje, dok konačno i samo ne umre i bude izbačeno iz tela kao otpad.

    A majke ni ne misle o svemu tome – popile su pilulu i zabava može da se nastavi. Te pilule su takođe hormonske bombe koje loše utiču na zdravlje žena i loše utiču na njihovo kasnije potomstvo. (ovo poslednje važi i za antibebi pilule – žene misle da su „bezbedne“ od trudnoće, ali osim što štete sebi i svojem budućem potomstvu koje ima velike šanse da se rodi sa hormonskim poremećajem, kod tih žena takođe ponekad dolazi do oplodnje ćelije njenog izbacivanja iz tela kao sa pilulama za dan posle).

    Problem je i u zakonu koji kaže da trudnoća nastaje tek kada oplođena ćelija uđe u zid materice, pri čemu se ovo ubistvo i ne smatra abortusom jer, kako može žena da abortira ako nije ni zatrudnela? U nekim državama SAD-a se početkom trudnoće smatra trenutak spajanja muške i ženske ćelije, što znači da se u tim državama pilula za dan posle naziva abortus pilula ili abortivna pilula.

    Ne znam zašto se kod nas to ne smatra trudnoćom, ali mislim da žene moraju da znaju sve ovo da bi znale šta u stvari rade i u šta se upuštaju.

    Nadam se da će ovo nekome koristiti. Svi se ljute što Crkva zabranjuje određene stvari, ali nauka što se više razvija, sve više potvrđuje da je taj život koji Crkva propisuje jedini ispravan život za telesno zdravlje, a duhovno tek da ne pominjemo – no ono se ne može izmeriti aparatima, pa samim tim ni naučno ispitati.

    Mi se rastužimo kad vidimo snimak iz nekog zoo vrta kad majka slonica odbacuje svoju bebu i tera je od sebe, a beba stalno trči ka njoj i pokušava da se nasloni na njene noge, dok ga ona nogom odguruje i baca po betonu. To i jeste tužno, ali to slonče ima šansu da ga neko drugi uzme i odgaji, a zamislite tu samoću sa kojom se susreće malena duša, nevidljiva i telom i duhom, a prepuna sile Božije! Tek je nastala, treba da je primi majčino telo, kad ono – to telo je hram nečastivoga, spreman da je razapne. A mi kažemo – ma „to“ je ništa, „to“ni ne izgleda još kao čovek, „to“ je samo grupa ćelija. Grupa ćelija koja dobro zna šta radi jer je vodi Duh Istine i Života! Koja se BORI za svoj život! Koja ne samo što nema fizičku snagu da se brani, nego nema ni glasa, a nema ni oblik kakav se nama sviđa da bismo je mi prihvatili kao živo biće. I posle kao verujemo u Boga nevidljivoga i svu njegovu silu nevidljivu, i njegovo obličje, koje je osnova našeg obličja.

    Dokle smo spremni da gazimo po životu i da ga ugnjetavamo? I još idemo u Crkve i ne setimo se da ispovedimo to koliko smo najgore. I još nastavljamo da pijemo te otrove, i još nastavljamo sa vanbračnim vezama, i još na to osuđujemo druge, prejedamo se, idemo na kafe pa se glasno smejemo, pečemo kolače, šminkamo se, svađamo se, tražimo svoja prava i insistiramo da nam niko ružnu reč ne kaže.

    Iako mi ne čujemo vapaj krvi dece naše, Bog ga čuje. I iz minuta u minut je taj vapaj sve glasniji i mnogobrojniji. A Bog nas čeka. Slava Njemu što je toliko milostiv i krotak! Šta On sve trpi! Slava Njemu na Njegovoj pravdi koja će nas stići!

    Molim vas, vi koji čitate ovo, molite se za mene grešnu, jer se nisam ni pokajala niti radim na svom spasenju.

  2. Sećam se propovedi jednog sveštenika , koji je govorio da 8 od 10 žena koje dolaze na ispovest su imale abortuse , a da polovina njih to uopšte ne smatra za greh.Prema tome…jasno je koliko je narod potonuo.

  3. Pomaze Bog…Ja sam imala abortus pre 10-ak godina, a trenutno sam u braku 6 godina i jos nemamo decu. Ja sve mislim da je uzrok taj davni abortus sa 18. Godina. Idem u crkvu bas cesto posto mi je tu pored kuce, i svakog meseca, tj. Druga nedelja u mesecu ima sluzba kod nas i stalno idemo i molimo se Bogu. Nisam obracala paznju na to da ce ostaviti posledice taj abortus, i posle toliko godina, ja jos nemam decu, i sad se kajem. Isla sam na molitve u Stubal u Svetu Petku. Kupila molitvenike, ali nikako sebi da oprostim. Ne znam gde sve ovo vodi. Pomozite mi i odgovorite.

  4. Pomaze Bog Postovani Oci,
    Veliki sam gresnik i muz gresnik oko mene.
    Ja sam imala abortus,sramota me pred Bogom neopisivo. Bog me je kaznjavao. Ali o pomogao. Vise me pomogao. Klonim, jer mi muz izadje iz sobe, kad se u sebi molim Bogu, bez reci. Pogled pun mrznje. Mogu li pozvati svestenika da mi molitvom istera demona iz kuce, da ucini da demon ne moze uci u kucu, i izadje time nekako iz njega. Klonim od brige i straha, ipak Boze mnogo si me kaznio. Znam da mozes Jos vise i prezivecu. .. a mozda i necu. Sam Bog zna.

  5. Pomaže Bog Poštovani Oci,
    16 mi je godina i u poslednje vrijeme dosta razmišljam o Bogu i vjeri i nemam još uvijek odgovore na mnoga pitanja…Kako se moliti? Kakve molitve upotrebljavati? Da li Bog sve čuje,čak i kada ne kažemo ono što mislimo? Moram li da se molim naglas i moram li da znam molitvu napamet? Ja želim da se molim ali me je strah da ću pomisliti nešto ružno i uvrijediti Boga a to ne želim.Moram li da se ispovedam određenoj osobi ili mogu da zapišem svoje grijehove? To često radim i onda razmišljam trezvenije i bolje mi je malo ali se pitam da li je to dovoljno? Unaprijed zahvalna!

  6. Pomaže Bog!
    Bog je Veliki, Najveći i Najmilostiviji. Mnoge grehove učinimo iz neznanja ili straha, ali to nije kraj. Najvažnije je da to shvatimo i da se pokajemo – ostalo je u Božjim rukama. Vaša deca su sada anđeli u Božjem naručju, neka vam bar to bude uteha. A iskrene suze pokajanja čiste dušu i spiraju greh.
    Ne očajavajte, samo molite Gospoda i Bogorodicu da vam pomognu.
    Svako dobro od Gospoda!

  7. Pomaže Bog sestro i sve sestre koje ovo čitate, Bog će vam oprostiti ukoliko se zaista pokajate, a to znači izmenite živote tj. živite jednim pravim crkvenim hrišćanskim duhovnim životom.

    Smatrajte da ste mrtve već i da vam je milostivi Bog dao šansu da oživite, svaki tren svoga života smatrajte za neprocenljivi dar i iskoristite ga da se iskupite za strašnu stvar koju ste uradile.

    Razlog za abortus je samoljubulje između ostalog, toliko volite sebe da ste bile spremne najrođenijeg da ubijete da bi vama bilo ”bolje”, a sada ne možete sebi da oprostite i padate u despresije isto iz samoljublja, kao i Juda, niste vi bitne više, prestanite same sebe da žalite i usmerite vaš pogled na Boga, On vam oprašta i On od vas očekuje da se iskupite za to, a ne još dublje da ga ražalošćujete.

    Kada se setite svoga greha, zavapite Bogu hvalom za svu ljubav i milost koju vam daruje, a onda i za oproštenje koje vam je dao i nosite hrabro do Gospoda svoj krst koračajući uskom stazom pokajanja.

    Bog vam neće oprostiti ukoliko oduzmete sebi život, Bog vam neće oprostiti ukoliko se ne pokajate i ne popravite, ukoliko hrabro ne krenete ka Njemu, na vašim rukama je krv, operite ih suzama pokajanja, nažuljajte ih naporom duhovnog života i onda stavite vaša srca u njih sa strahom Božijim i verom, prinesite Bogu svoja srca kao žrtvu pomirenja.

    Nađite duhovnike starog kova za koje znate da su oštri i ”tvrdi” i sa njihovom pomoću krenite, oni će vam sigurno dati epitimiju koju morate da imate za ovo delo, ovo delo nosi toliko velike eptimije da jednostavno bez iste smatrajte da niste na pravom putu, toliko da po nekim Ocima vaša kazna je odlučenje od Crkve, tako da shvatite koliko je ovo ozbiljno i da jednostavno vi morate imati neku epitimiju da se iskupite, tako da ne gledajte kako ”lakše” da prođete, nego idite tamo gde znate da će biti najteža i tu pokažite Gospodu koliko ste ustvari spremne da se iskupite, Bog sve vidi.

    Drugi ljudi imaju ”kredita” i Bog ima strpljenja, vi ste ispucale sav ”kredit” i za vas nema nazad, nema opuštanja, nema predaha, vi ste ugasile život, tako da svoje živote Bogu sada dajte zauzvrat.

    Bog utešuje kada mu zavapite iskreno i u pokajanju, bez rezerve, Njega ne možete da ”odradite na foru”, On ne pada na ”volim te”, na umiljate poglede, ne, On se traži u suzama i uzdasima iskrenog srca koje želi da prepukne, On se traži na podu, jer tamo prljavština i jeste, On podiže pale milujući ih prljave i nedostojne, jer Bog je ljubav!

    Bog je ljubav, ljubav koju vi nikada niste osetile do sad, vi ne znate šta je ljubav, jer Bog je ljubav, strasti su strasti, volim te je reč bez pokrića, Bog je ljubav!

    Bog je ljubav, razumete li vi ovo, Bog je ljubav sestre moje, Bog je ljubav i javio se nama, nama bednima i prljavima, grešnima do srži, nama odvratnima koji smo krv Njegovu prolili i koji prolivamo krv, nama koji Ga svakim danom ubijamo i zabijamo klin za klinom, nama koji okrećemo glavu i služimo grehu, On umire za nas svakim našim grehom, mi bednici ubijamo Boga i Božije svakim sekundom, On koji je sve i sva, koji je stvorio sve i nas, On koji zna sve naše pomisli, On koji nas zna bolje od nas zamih, On u čijim rukama je sve, On nama oprosti i miluje nas, zašto, zato što je Bog ljubav, oprosti i u srce dolazi.

    Neka vam Bog poda pokajanja i snage da se pokajate. Amin.

    • Pomaze Bog.
      Da li se moramo izvinjavati ljudima za svaku sitnicu koju smo pogresili ili je dovoljno pred spavanje kazati Gospode oprosti mi ako sam danas nesto lose ucinio?
      A kao da u dubini duse znam da je to dovoljno reci.
      Jer ako se vecito nekome izvinjavam imam osecaj da ce ljudi misliti da sam cudna.
      Stoga, mozda nekad neke krive drine ne mogu da se isprave I mozda je dovoljmo sasvim reci Boze oprosti. Sta vi mislite na sve to?
      Svako dobro od Gospoda.

Ostavite odgovor na Sara Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *